utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:18

Novi propis o katastru brine i o imovinskim pravima supruga

Tek četvrtina nekretnina u Srbiji nalazi se u vlasništvu žena, što bi trebalo da se promeni kada zakonodavac uvede novu praksu da imovina koju supružnici steknu tokom braka automatski bude upisana kao zajednička
Autor: Katarina Đorđevićsreda, 01.08.2018. u 22:00
Заједно на њиви: и у послу и као власници (Фото М. Јанковић)

Zahvaljujući Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je stupio na snagu 1. jula, supružnici koji u toku braka steknu stan, kuću ili neki drugi objekat biće automatski upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine. S druge strane, ukoliko je reč o posebnoj imovini stečenoj u toku braka, ostavljena je mogućnost da se bračni partneri dobrovoljno saglase da samo jedan partner bude upisan u katastar kao vlasnik i o tome će javni beležnik obavestiti Republički geodetski zavod.

Dobri poznavaoci takozvanog rodno senzitivnog zakonodavstva pozdravljaju donošenje ovog zakona, nadajući se da će donošenje novog propisa promeniti aktuelnu statistiku koja svedoči da je tek svaka četvrta nekretnina u Srbiji u stopostotnom vlasništvu žena. Podaci Republičkog geodetskog zavoda svedoče da se u mešovitom, odnosno zajedničkom posedu nalazi svega jedanaest odsto nekretnina u našoj zemlji. Statistika koja brojkama slika položaj žena u seoskim sredinama još je sumornija – svega 13 odsto žena na selu su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva.

Komentarišući donošenje novog zakona dr Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, ističe da su „ovo važne cigle u kući ravnopravnosti koju zidamo u našem društvu”, jer ovaj zakon prkosi običajnom pravu po kome se cela imovina vodi na – muškarca.

Osim toga, dodaje, u ruralnim sredinama i dalje se od sestre očekuje da se odrekne nasledstva u korist brata, odnosno muških članova domaćinstva.

– Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti malo menja bolno stanje rodne neravnopravnosti u Srbiji, ali ne treba zaboraviti da je životni i imovinski status mnogih žena u našoj zemlji i dalje nedefinisan – počev od žena koje rade u porodičnim firmama koje su uglavnom u vlasništvu muškarca, preko žena koje rade na poljoprivrednom gazdinstvu, pa sve do žena koje žive u vanbračnoj zajednici i koje nakon rastanka ili smrti partnera nemaju pravo na nasleđivanje imovine ili penzije – ističe naša sagovornica.

Dr Mršević objašnjava da naš zakon o nasleđivanju „priznaje” samo bračne partnere i ako dođe do razvoda, makar bračna zajednica trajala nekoliko decenija, žena najčešće ostaje na ulici i bez ičega. Ako njen vanbračni partner premine, ona nema nikakva prava na njegovu imovinu ili penziju.

– Iako se u javnosti dosta populariše ideja o porodičnim firmama, moram da istaknem da je u ovim firmama status supruge potencijalno mnogo teži nego položaj običnog radnika. Jer, u ovim firmama najčešće ne postoje radno vreme, dok su odmor i bolovanje pod znakom pitanja, a nema ni sindikata koji bi se borio za prava članova porodice. Osim toga, vlasnik ovih firmi najčešće je glava porodice, što ženu stavlja u potencijalno nepovoljan položaj u slučaju nasilja u porodici ili razvoda braka. Za razliku od radnice u fabrici, koja nastavlja da radi i nakon prestanka ljubavi, žena vlasnika porodične firme najčešće ostaje bez radnog mesta – napominje Zorica Mršević.

Ona dodaje da se u posebno nepovoljnom položaju nalaze žene u seoskim sredinama – tri od četiri žene nisu plaćene za posao koji obavljaju, veoma retko su vlasnice kuća, a čak 84 odsto žena ne poseduje poljoprivredno zemljište. Pravosudna praksa pokazuje da se žene veoma često odriču nasleđa u korist muških naslednika, a često ne traže ni izdvajanje svog udela u zajedničkoj imovini u slučaju smrti supruga. Na taj način žene ostaju bez sopstvene imovine i postaju ekonomski zavisne od partnera ili drugih muških srodnika. Osim toga, žene koje žive u vanbračnoj zajednici na selu ne mogu da nasleđuju imovinu svog partnera nakon njegove smrti. I dok su muškarcima na selu glavni izvor prihoda – zarada i prihodi od imovine, ženama su glavni izvor prihoda penzija i socijalna primanja.

Advokat Borko Stojanović podseća da je u starom zakonu o braku i porodičnim odnosima postojala slična odredba da se nekretnina stečena u braku upisuje kao zajednička svojina, ali ova odredba je u većini slučajeva bila mrtvo slovo na papiru.

– Novi zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova uključuje notare u ceo postupak. Oni po službenoj dužnosti obraćaju pažnju da supružnici koji u toku braka steknu stan, kuću ili neki drugi objekat budu upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine. Nezavisno od činjenice da ovaj zakon poboljšava stanje rodne ravnopravnosti, uvek je dobro ono pravno rešenje kojim se povezuju zakoni, a ovim zakonom se usklađuju porodični i katastarski zakon. Naime, Porodični zakon svu imovinu stečenu u braku definiše kao zajedničku imovinu, a pre uvođenja notara česte su bile situacije da u katastar bude upisan samo jedan supružnik – što njemu daje mogućnost da imovinu proda bez saglasnosti drugog supružnika – podseća naš sagovornik.


Komentari21
22a5b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rada
Molim Politiku da istraži veoma loše stanje u Katastru Srbije i muke građana pri upisu imovine, i da pomogne da se ta važna državna institucija očisti od kurupcije i neposlovnosti. Posebno bi bilo interesantno da u tom smislu obradi čukarički kataster. Tamo je posebno loš odnos prema upisu žena kao vlasnica imovine, a procedure upisa ne završavaju nikad. Prosto se stiče utisak da tamo mrze ženski pol.
Данило
Никакав проблем, али ће од сутра морати са мном на скелу да малтерише, у шуму да сече дрва, па онда да товори, па онда намотава шлепера да их дотерано. А када дођемо кући ја ћу спремати вечеру. Је ли поштено?
Nenad
Zna li neko kako se upisuje nssledjena imovina
Jovan
Danas sam čitao ugovor koji je notar na Banovom brdu overio sa ovom odredbom, a koji je potpuni promašaj. Muž je, naime, prodao nasledstvo "u zavičaju" i kupio stan u Beogradu, dakle od posebne imovine. Notarka je samo njega navela u uvodu ugovora kao kupca, ali je u čl. 4. ugovora navela odredbu da se "imovina stiče sa suprugom na jednake udele", pa je poreska uprava iznenađenom suprugu tražila dve poreske prijave - za njega i njegovu suprugu koja je time stekla polovinu stana. Čovek je ostao da im objašnjava da je stan samo njegov, a službenici da mu pokazuju ovu odredbu ugovora da to nije tako, i opet situacija koja može da se desi "samo u Srbiji". Ne štiti se bračna tekovina na ovakav način, notari to ne smeju ovako da rade, samo se prave novi problemi i sporovi...
Alisa
Na zalost notari u Srbiji cesto prave katastrofalne greske, cak i gore od ovoga sto ste napisali. To naravno ne menja cinjenicu da je zakon bio potreban i da treba upisivati u katastar i ime zene na zajednickoj imovini.
Preporučujem 12
Alisa
Na zalost notari u Srbiji cesto prave katastrofalne greske, cak i gore od ovoga sto ste napisali. To naravno ne menja cinjenicu da je zakon bio potreban i da treba upisivati u katastar i ime zene na zajednickoj imovini.
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora
Zoran Zarkovic
Nije suština u tome da li statistički imamo određen broj žena, muškaraca ili transrodnih na nekoj funkciji ili da prikažemo na papiru da su vlasnici nečega 50/50 posto. Statistika je đavolja rabota. Evo recimo, podelimo "ravnopravno" funkcije (direktorske), vlasničke i kakve god na osnovu ove đavolje statistike i šta ćemo da dobijemo? Hoće li nam firme biti uspešnije ako su direktori statistički podobni? Imali smo u socijalizmu čuveni "ključ" - rodni, nacionalni... Morao je u čitanku da uđe loš pisac, samo da bi sve bilo "podobno po ključu". Rezultat - stanje u kome smo se našli "dan posle". U uspešnim ekonomijama nije bitna forma nego suština - uspešno lice (muško, žensko itd) na funkciji je - jer postiže rezultat i jedino je to važno. Kod imovine, što je tema ovog teksta, - ako imate kćerku i ona nasledi vaš stan ili imanje, pa se uda - pa naravno da će ona biti i ostati vlasnik stana, kuće, imanja. Vlasnik se pored nasleđivanja postaje i kupovinom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja