utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:26

Uzmi kredit – ne vrati, uzmi robu – ne plati

To što je zakonom ograničen rok plaćanja na 60 dana za privredu i 45 dana za državu – u praksi se ne primenjuje
Autor: Marijana Avakumovićsreda, 01.08.2018. u 22:00
„Резервне фирме” често имају само сандуче и дугме интерфона (Фо­то Раде Кр­сти­нић)

​„Uzmi kredit – ne vrati, uzmi robu – ne plati”. Ovako Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, opisuje poslovnu filozofiju velikog broja naših biznismena. Jer, blokirane račune u bankama trenutno u Srbiji ima 54.567 privrednika. To znači da svaka sedma firma ima problema da plati dospele dugove koji su se nagomilali na gotovo 312 milijardi dinara, i to bez obračunatih kamata.

Najveći deo ovih dužnika, čak 23.794 firme, teško da će iz nelikvidnosti uskoro izaći. Oni su, prema podacima Narodne banke Srbije, duže od 1.080 dana u blokadi. Dakle, više od tri godine nisu uspeli sa sebe da skinu okove teške 231,6 milijardi dinara. Dok sa druge strane, prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, od početka ove godine do jula meseca, pokrenuto je tek 210 stečajnih postupaka. Postavlja se pitanje kako ta blokirana preduzeća uopšte posluju ako preko svojih računa ne mogu da isplaćuju zarade radnicima i da plaćaju robu i usluge.

Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, objašnjava da vlasnici blokiranih preduzeća najčešće imaju i po jednu rezervnu firmu, otvorenu na ime supružnika ili rođaka i preko njih rade. On kaže da u Srbiji ima više od 35.000 rezervnih firmi. Od pet novih firmi koje se registruju, tri su takve, tvrdi Rajić.

– Do njihovog naglog rasta došlo je 2011. i 2012. To nisu operativne firme i najčešće imaju jednog ili nijednog zaposlenog. One služe za plaćanje obaveza i zarada matične firme, jer glavna firma najčešće ima kredit kod banke i sve pare koje legnu na njen račun idu na plaćanje rate kredita i vraćanje duga poveriocima – kaže Rajić.

Naš narod je vešt i snalazi se, konstatuje ekonomski analitičar Dragovan Milićević.

– Privrednici godinama posluju tako što osnivaju alternativne firme. To nije zabranjeno. Problem je zašto se ne pokreću stečajevi ako su preduzeća u blokadi duže od šest meseci. Ili ako iznos blokade u pojedinim preduzećima dostiže i do tri milijarde dinara –

kaže Milićević.

Profesor Ljubodrag Savić objašnjava da je nelikvidnost stara boljka srpske privrede još iz vremena bivše Jugoslavije, jer se rokovi plaćanja ne poštuju. To što je zakonom ograničen rok plaćanja na 60 dana za privredu i 45 dana za državu – u praksi se ne primenjuje.

Vlasnici blokiranih preduzeća najčešće imaju i po jednu rezervnu firmu, otvorenu na ime supružnika ili rođaka i preko njih rade

– Država je najveći izvor nelikvidnosti, jer ne servisira svoje obaveze na vreme. Drugi veliki izvor nelikvidnosti su trgovinski lanci, koji dobavljačima ne plaćaju robu na vreme. Trgovinski lanci i moćne kompanije u rukama drže nož i pogaču. Mala preduzeća su tu u makazama. Uzimaju kredite kod banaka, koje ne mogu da vraćaju jer ne mogu da naplate svoju robu i tako i ulaze u začarani krug nelikvidnosti – ističe profesor Ekonomskog fakulteta.

Sa tim se slaže i Rajić, dodajući da se rokovi za naplatu potraživanja u proseku protegnu na oko 140 dana. Najduži su u građevinarstvu – do 180 dana, a najkraći u IT sektoru – do 60 dana.

U Evropskoj uniji se broj blokiranih firmi kreće u okvirima ispod jedan odsto ukupnog broja preduzeća, jer se smatra da jedan procenat blokiranih generiše nelikvidnost 12 odsto ostalih preduzeća, ističe Rajić. On kaže da većina država iz okruženja ima manje blokiranih preduzeća nego Srbija. U Crnoj Gori na primer samo 2,3 odsto računa preduzeća je u blokadi.

– U evropskim okvirima za svaku blokadu firme do 90 dana smatra se da može da se oporavi i nastavi da radi jer je imala neki trenutni problem. Posle toga mogućnost da se izađe iz blokade sve više pada, te većina pokreće stečaj – kaže Rajić.

On smatra da je kod nas stečajni postupak komplikovan i dug za većinu preduzeća.

– Malim preduzećima je potrebno od devet meseci do godinu dana da pokrenu stečaj i likvidaciju. Velikima je to komplikovanije. Jednom velikom nemačkom preduzeću trebalo je 2,5 godina da likvidira i zatvori firmu. Firme koje nemaju neku imovinu, iz koje bi se namirili poverioci, ne interesuju stečajne upravnike – ističe Rajić.

Od ministarstava privrede i finansija juče nismo dobili odgovore zbog čega se ne smanjuje broj preduzeća, čiji računi su blokirani i kako država toleriše da desetine hiljada preduzeća budu u blokadi više od tri godine.


Komentari3
74549
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Све је речено у наслову. Одавно се тако богате непоштени људи, не врате кредит, не плате робу ? Лако је тако бити газда ?
Боривоје Банковић
Беше једном једном једна Служба друштвеног књиговодства, која је мењала имена у Служба платног промета, па Завод за обрачун и плаћање. Та установа је радила све што данас банке не раде. Није била нарочито брза и губило се време у редовима, системи су падали, радило се на домаћим рачунарима направљеним осамдесетих, али је систем функционисао. Фактуре, акцептни налози и менице су биле аутоматски пуштане са датумом доспећа. Онда су дошли реформатори и пребацили пословање у приватне, махом стране банке. Сада потраживања не долазе на наплату по сили закона, већ је повериоцима остављено да туже дужнике. И трговински суд је прилично ажуран па ако нема спора наплата је брза, само што ћете имати додатне трошкове и више никада нећете радити са фирмом коју тужите. Мени се више свиђало оно некада, али то је само моје виђење.
bata
Da li za, u tekstu pomenute duznike, vazi naplata preko izvrsitelja?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja