sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 02.08.2018. u 16:00 Miloš Lazić
ZANIMLjIVA SRBIJA: Topola

Mesto gde je vožd zasadio čokote

Sa Karađorđem je u ovom kraju počela istorija vinogradarstva i vinarstva, ako se ne računaju prvi rimski zasadi, a mala varoš je i nesuđena srpska prestonica
(Фотографије Тома Јањић)

Najpoznatija znamenitost Topole je Crkva Svetog Đorđa sa mauzolejom dinastije Karađorđević na vrhu Oplenca, poviše varoši, zadužbina kralja Petra Prvog. Druge u nizu su kule sa crkvom posvećenom Bogorodici koje je podigao njegov deda Đorđe Petrović na negdašnjoj ledini, pored današnjeg centra grada, dok je u neposrednoj blizini, kao treća, Karađorđeva kasarna.

Zatim je tu Kraljeva vinarija, nadomak mesta gde je ktitor crkve, kao jedan od osnivača i prvih članova stare Venčačke vinogradarske zadruge dao da mu se uredi vinski podrum.

Šumadijska vina

Tako je nastavio s tradicijom koju je na istom mestu utemeljio njegov slavni predak, a po vinu i gostoljubivosti svojih žitelja Topola se raščula i van granica Srbije.

U ataru Topole je i najviše vinarija „po glavi stanovnika”, čak dvanaest sa zaštićenim geografskim poreklom, pa zato organizuju Festival šumadijskih vina na kojem se iz godine u godinu okuplja sve više izlagača i posetilaca, a zbog tog božjeg nektara gosti im nailaze i „radnim danima”. Tako je bilo oduvek! Selo u komšiluku, koje su Rimljani još u drugom veku nove ere prozvali Vincea (a zna se po čemu), Srbi su pokrstili u Vinču, pa šeretski spominju da na našem tlu postoje čak dve vinčanske kulture: ona prava i starija, u priobalju Dunava, i ova njihova, „neznatno mlađa”, usred Šumadije. U tome, naravno, ima prilično veselog preterivanja, ali...

Priča se da su onomad na festival došli vinari iz neke italijanske provincije, valjda iz Toskane, koja se proslavila vinogradarstvom i vinom, da u Topoli predstave svoje proizvode. Domaćini su ih prihvatili srdačno, kako dolikuje, i probali njihova vina sa strahopoštovanjem, da bi ih zatim stidljivo ponudili svojim. Italijani, čim su ih probali, sneveselili se i obesili noseve. Na zabrinuto pitanje domaćina da ih nečim i nehotice nisu uvredili, jedan od njih skrhano je odgovorio: „Ma, taman posla, već kad smo isprobali vaša vina procenili smo da smo uzalud dolazili jer u Šumadiji nemamo šta da tražimo”!

Taj događaj danas „knjiže” kao najsvetlije međunarodno priznanje, nisu im potrebne medalje i pehari da ga potkrepe! Ipak, od ovih tekućih nagrada zanimljivija su ona čvrsta, zidana svedočanstva. Ima ih toliko da namernik može i da ih ne primeti, iako je Topola mlada i mala varoš nastala tek početkom pretprošlog stoleća, čemu je „kumovao” vožd Prvog srpskog ustanka lično kad je 1811. godine pod Oplencem izgradio vojničko utvrđenje i u njega uselio čitav državni aparat koji je tu bio još od 1805.

Štab kralja Petra

Karađorđeve kule s Crkvom Presvete Bogorodice u podnožju Oplenca neki nazivaju grad, a neki i konak, mada taj prostor neodoljivo podseća na crkvenu portu zbog hrama skraja tog ograđenog prostora. Tu mahom navraćaju deca da bi im učitelji održali čas istorije „uživo”, dok odrasli, umorni od pentranja i spuštanja niz Oplenac, promaknu tuda i ne obazirući se, sve u potrazi za kakvom kafanicom sa šumadijskim specijalitetima kojih ima na svakom koraku. Greše, i ne sluteći šta propuštaju!

Tako bi bilo i sada da ne beše Dragana Reljića, istoričara po struci a upravnika Zadužbine kralja Petra I po zanimanju, s čudesnom anegdotom. Po njoj, kralj Petar je pozvao na raport đenerala Živojina Mišića krajem novembra 1914. godine, baš nekako uoči Kolubarske bitke i naložio mu da posebnu pažnju posveti oslobađanju Beograda jer je reč o prestonici Srbije. Budući vojvoda, što je ravno činu feldmaršala, bez zazora mu je odgovorio: „Da je, vaše veličanstvo, bilo po vašem pretku Karađorđu, danas bi Beograd bio tek karaula, a prestonica bi bila u Topoli”. Takve priče imaju svojstvo da zagolicaju radoznalost i raspale maštu.

Zaista, u velikoj prostoriji konaka u kojoj je danas muzejska postavka Prvog srpskog ustanka, nekada je zasedao Sovjet i taborovao Vrhovni štab, a uz njih i činovništvo koje u Karađorđevo vreme nije bilo tako brojno kao docnije. Na suprotnoj strani nalazila se zgrada u kojoj su bili smeštani strani veleposlanici, a između njih, na mestu gde je visoki postament sa spomenikom Karađorđu, rad Petra Palavičinija, beše prva kuća u kojoj je vožd živeo s porodicom. Nju nisu srušili Turci nego obrenovićevci i tek decenijama nakon ubistva Crnog Đorđa u vreme Topolske bune 1877. godine. Načeli su je spletkama, a dokrajčili pijucima.

Posadu grada u kojem je bila smeštena državna uprava činilo je oko pet hiljada junaka, kako kad, pa otuda ona sačuvana zgrada kasarne nazvana po voždu. Na njenom gornjem spratu danas je izložen predivni legat arhitekte Dragomira Acovića, predsedavajućeg Krunskog saveta.

I Kraljevski podrum pripada tim znamenitostima iako je skorašnjeg datuma. Izgrađen je na tri nivoa, a dva najvažnija su pod zemljom. Na prvom nivou, dakle u prizemlju, nalazi se čudesna izložbena postavka o povesti vinogradarstva i vinarstva ovog kraja od početka pretprošlog veka kada je Karađorđe ovde zasadio svoje prve čokote. Moglo bi se i dublje u prošlost, u vreme kad su Rimljani, koji su iz rudnika na Rudniku uveliko iskopavali srebro, upravo ovde otkrili idealno zemljište za vinograde pa tu podigli prve zasade, što posredno upućuje na njihovu nameru da duže ostanu u ovom kraju. O tome su posvedočila prva arheološka istraživanja kod nas upravo na Rudniku, koja je preduzeo Janko Šafarik, bibliotekar i čuvar Narodne biblioteke. Srbi nisu „otkrili”vinarstvo, već su mu se vratili.

Kameni bog Bahus

U delu svog podruma u Vinči, u kojem čuva basnoslovna arhivska vina, Božidar Aleksandrović je postavio kamenu kompoziciju boga Bahusa, delo našeg poznatog vajara Nebojše Savovića Nesa koji već godinama okapava nad ornamentima Svetosavskog hrama. Boža na takav način iskazuje zahvalnost i vinogradima, i vinu. Nada se da će i antički bog vina u njegovom podrumu postati jedna od znamenitosti topolskog atara. Bahus je najmlađa znamenitost Topole, isklesan je u najboljem antičkom maniru, težak je „samo” 4,1 tonu (kako li su ga spustili dva sprata pod zemlju?)!

Ima još toga, ali i ovo je sasvim dovoljno da se dokuči zašto Topolu valja obići uzduž i popreko, i od vrha do dna.

Sve naše prestonice

Od sredine 10. veka vladari Srbije stolovali su u više balkanskih gradova. Prvi za koji se zna je Dostinika, koja se nalazila negde između Prijepolja i Sjenice, zatim Ras, pa Niš, Debrc, Skoplje, Prizren, Ser, Užice, Prilep, Kruševac, Priština, Smederevo, Kragujevac i Beograd.

Među njima je i Topola, prestonica ustaničke Srbije od 1805. do 1813. godine.

Autobusom u vinsku avanturu

Beograd i Topolu, niškim autoputem i preko Mladenovca, deli 76 kilometara, što je oko sat vožnje automobilom. Ali, žitelji prestonice do nje mogu stići takoreći javnim gradskim prevozom. Jer, do Mladenovca im važi gradska pretplatna karta, a odatle do konačnog odredišta ima još 25 kilometara, uz stalnu autobusku liniju s čestim polascima.

Od Kragujevca je udaljena četrdesetak kilometara, koliko i od Gornjeg Milanovca, što je nešto duže od pola sata vožnje automobilom, mada i iz tih gradova kroz Topolu promiču redovne autobuske linije.

Komеntari0
9a277
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja