ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54
ŠETNjA MUZEJIMA

Andrićeve knjige i diplomatski kovčeg

Naš nobelovac je pažljivo birao knjige za svoju biblioteku, u postavci su brojni lični predmeti, ali i ambasadorska uniforma koju je nosio u Berlinu
Autor: Olivera Popovićpetak, 03.08.2018. u 08:00
(Фотографије Танјуг / Тања Валич)

U srcu Beograda, na obodu nedavno ulepšanog Pionirskog parka i nedaleko od zgrade Predsedništva Srbije, nalazi se Memorijalni muzej Ive Andrića u koji ovih letnjih dana svraćaju mnogi strani turisti. Istina, među njima, po rečima kustosa ovog muzeja Tatjane Korićanac, bude i onih posetilaca koji kada uđu u zdanje pitaju gde su stigli, jer su na mapi videli znak za muzej, ali i starijih Beograđana koji kažu da je lokacija muzeja u centru grada baš pogodna da se vidi mesto u kojem je živeo i stvarao naš velikan.

Memorijalni muzej čine dve stalne muzeološke postavke. U 17 vitrina raspoređen je materijal iz legata Ive Andrića, postavka koja hronološki prati Andrićev život od rođenja do smrti. Tu se nalaze originalni predmeti iz njegove zaostavštine, olovke, penkala, ordeni, priznanja, ali tu su i piščevi portreti koje su radili njegovi savremenici i brojne vredne slike. Među njima naša sagovornica izdvaja posebno lepu sliku Bele Pavlović „Košutnjak” iz 1945. godine.

U ovom delu muzeja čuvaju se i fragmenti četiri rukopisa našeg nobelovca, ali samo po jedna strana. Rukopisna zaostavština Ive Andrića nalazi se u arhivi SANU. Kada je pisac umro 1975. godine sva njegova zaostavština je popisana. Pre toga je osnovana zaostavština Ive Andrića koja se i danas bavi njegovim autorskim pravima i izdavanjem i prevođenjem dela.

Naslonjač, masivni pisaći sto, ali i stari televizor, samo su deo predmeta koji čine drugu muzeološku postavka. Stan je zadržao autentični izgled kakav je imao u vreme dok su u njemu živeli Ivo Andrić i njegova supruga Milica Babić sa kojom se venčao 1958. Tada je Andrić napustio stan u kojem je živeo u Prizrenskoj ulici i sa suprugom Milicom se uselio na današnji Andrićev venac, a u to doba ulica je nosila naziv Proleterskih brigada. Milica je umrla je 1968. godine.

Nakon Andrićeve smrti odlučeno je da se otvori mali memorijalni muzej u stambenoj zgradi u kojoj je Andrić živeo. Tatjana Korićanac podseća da danas ovaj muzej liči na slične svetske memorijalne postavke značajnih ličnosti nekog grada ili države, koji su takođe otvoreni u prostorima, u kojima su eminentni umetnici, ili političari živeli i stvarali. Na primer, muzej Viktora Igoa u Parizu je sličan po konceptu.

Ko su posetioci muzeja Tatjana Korićanac objašnjava da zavisi i od perioda godine: dok traje školska godina najčešće su to učenici osnovnih i srednjih škola, prolaze kroz muzej đaci na ekskurzijama iz svih delova Srbije, a tokom leta posetioci su mahom stranci. Naša sagovornica dodaje da to, kako bi se možda u prvi mah pomislilo, nisu obavezno profesori, slavisti ili neko drugi ko se stručno bavi književnošću, mada bude i onih koje je upravo ljubav prema našoj književnosti dovela u ovo zdanje, a neki ponekad iz Beograd produže u Višegrad ili Sarajevo.

Na pitanje da li je zadovoljna posetom Beograđana, uz malu zadršku, Tatjana primećuje da su oni možda najmanje brojni posetioci.

Ona otkriva da je njen omiljeni deo Andrićevog muzeja biblioteka.

– U njoj se, na primer, nalazi staro bibliofilsko izdanje „Don Kihota” na španskom jeziku. Kao veliki poznavalac evropske književnosti, Andrić ga je čitao u originalu. Bio je i veliki poliglota, znao je devet jezika. Od 4.502 knjige koje se nalaze u biblioteci, oko 500 ima posvetu autora, to su pokloni od kolega pisaca. On je bio veliki kolekcionar i ljubitelj knjige, pogotovu retkih starih izdanja. Pošto je u diplomatiji bio preko 20 godina mogao je sebi da priušti i nabavi upravo takva izdanja u Madridu, Parizu, Marseju, Berlinu i Ženevi, pa je pred nama vrlo probrana biblioteka koja nije nastajala slučajno, već prema interesovanjima nobelovca– kaže Tatjana Korićanac.

Plava uniforma

Centralni deo postavke zauzimaju diplomatski kovčeg i njegova uniforma koju je 1938. u svečanim prilikama nosio u Berlinu dok je bio u diplomatskoj službi. Zanimljivo je da je nacrt uniforme, sticajem okolnosti, uradila njegova buduća supruga Milica Babić koja je bila kostimograf u Narodnom pozorištu.

Na vidnom i počasnom mestu je naravno i Nobelova nagrada.


Komentari0
5bc76
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja