utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:02

Kanadske firme trese borska zlatna groznica

Rudnik „Čukaru Peki”, koji postoji samo na papiru u poslovnim planovima kompanije „Nevsun”, postao plen oko koga se na berzi u Torontu i Njujorku otimaju dve firme
Autor: Anica Teleskovićčetvrtak, 02.08.2018. u 22:00
Истраживачко лежиште „Чу­ка­ру Пе­ки” крај Бора (Фото „Ракита”)

Berze u Njujorku i Torontu, kilometrima su daleko od ležišta „Čukaru Peki” kod Bora, ali je jedna ponuda za preuzimanje akcija na ovim prekookeanskim tržištima kapitala uspela da u Srbiji podigne novu zlatnu groznicu. Mediji su objavili kako švedska kompanija „Landin” već „kopa zlato” na ovom borskom nalazištu, jer je dostavila ponudu za preuzimanje firme „Nevsun” u iznosu od 1,4 milijarde dolara.

Niti je „Landin” švedska kompanija, niti „Nevsun” u Boru ima dozvolu države Srbije da eksploatiše rudu, niti je ponuda za preuzimanje izneta u američkim dolarima. Istina je da je kanadska kompanija „Nevsun” dobila dozvolu za istražna prava i da na ovom ležištu za sada može da obavlja samo istraživanja, ne i da iskopava rudu. „Landin” je, uz to, kanadska firma, a ne švedska kompanija, a ponuda za preuzimanje od 1,45 milijardi izražena je u kanadskim dolarima. U američkim dolarima ona iznosi 1,1 milijardu.

Kakve veze ovo borsko nalazište ima sa ponudom za preuzimanje između dve globalne kompanije iznetom na dve svetske berze? Sudeći prema onome što je za američku agenciju „Blumberg” rekao Pol Koniber, izvršni direktor kompanije „Landin”, budući rudnik zlata i bakra „Čukaru Peki” već je ozbiljan plen oko kojeg se otimaju dve kanadske firme. Koniber je, naime, pozvao akcionare konkurentskog „Nevsuna” da prihvate ponudu za preuzimanje jer je za podizanje rudnika zlata i bakra u Srbiji potreban svež kapital. Osim toga, novac je neophodan i za finansiranje rudnika „Biša” u Eritreji. Koniber je ubeđen da je njegova kompanija u boljoj poziciji od „Nevsuna”, koji posluje u našoj zemlji, da obezbedi finansije za razvoj ova dva projekta u naredne četiri godine.

S druge strane, bord direktora „Nevsuna”, koji u Srbiji ima samo istražna prava, opisao je ovu ponudu kao neprijateljsku i pozvao svoje deoničare da ne prodaju akcije „Landinu”. Ovo je već peti put u poslednjih šest meseci da konkurentska firma pokušava na tržištu kapitala da preuzme akcije „Nevsuna”. Pokušaj neprijateljskog preuzimanja oborio je cenu akcija kompanije „Landin” na berzi u Torontu i istovremeno na kratak rok podigao, pa oborio cenu deonica „Nevsuna” na Njujorškoj berzi.

Šta je to toliko vredno u nalazištu „Čukaru Peki” pa se dve kanadske firme otimaju oko nepostojećeg rudnika?

Prema rečima Vojina Čokorila, profesora na Rudarsko-geološkom fakultetu, preliminarna istraživanja su vrlo obećavajuća i pokazuju da je procenat bakra znatno veći od borskog proseka.

– Čitav pojas Karpata predstavlja bogato nalazište ruda olova, cinka, bakra i zlata. Ipak, treba reći i to da ležište „Čukaru Peki” još nije detaljno istraženo, da je sigurno da ima veoma dobrih bušotina, ali da je u ovom trenutku vrlo nezahvalno davati prognoze koliko to nalazište vredi – kaže profesor Čokorilo.

Dodaje da se rudarstvom svuda u svetu bave velike multinacionalne kompanije, a da država svoj interes u tome ima preko naplate rudne rente.

Sudeći prema preliminarnim analizama, koje su javno dostupne na sajtu kompanije „Rakita”, ćerke firme kanadskog „Nevsuna”, koji u Srbiji ima istražna prava, ukupni pretpostavljeni resursi procenjuju se na 35 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,9 i zlata od 1,7 odsto. Rukovodstvo „Nevsuna” ne krije da ima nameru da na ovom području izgradi i rudnik i da u njega uloži oko 600 miliona dolara. Plan je da studija izvodljivosti bude završena do 2019. godine, nakon čega bi kompanija „Rakita” trebalo da se obrati Ministarstvu rudarstva i energetike i od države zatraži dozvolu za eksploataciju.

Sudeći prema onome što su na otvaranju radova na izgradnji niskopa, u sklopu geoloških istraživanja zlata i bakra, izjavili srpski državni zvaničnici, dozvola za eksploataciju rude za ovu kanadsku kompaniju uopšte nije upitna.

„Došli smo do dana kada se ovde otvara niskop koji formalnopravno predstavlja poslednju fazu istraživanja kompanije ’Rakita’, ali budući da će se taj niskop u budućnosti koristiti kao deo rudnika, biću slobodan da kažem da je to prvi korak ka otvaranju rudnika ovde u Boru”, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić prilikom otvaranja radova na niskopu početkom juna ove godine.

I premijerka Ana Brnabić opisala je taj dan kao značajan dan jer u Boru počinju radovi na investiciji vrednoj skoro 600 miliona dolara, koja će zaposliti više od 1.000 ljudi.

Zašto je rudnik zlata i bakra, koji postoji samo na papiru – u poslovnim planovima „Nevsuna”, već postao ozbiljan plen oko koga se otimaju dve kanadske firme, svedoči izjava Pitera Kukijelskog, predsednika ove kompanije.

„Na osnovu kvaliteta resursa, ekonomskih pokazatelja i obima planirane investicije za potrebe otvaranja rudnika, projekat ’Čukaru Peki’ stekao je reputaciju jednog od najboljih svetskih razvojnih projekata nalazišta bakra i zlata”, rekao je Kukijelski.

Prema njihovim biznis planovima, izgradnja rudnika planira se do 2022. godine, a u ovu investiciju kompanija će uložiti oko 600 miliona dolara.

Da je istraživanje veoma skup posao i da na tome u ovoj fazi još nema zarade svedoče i podaci iz finansijskog izveštaja ćerke firme „Rakita”, koja se bavi istraživanjima. Na kraju 2017. godine kompanija je poslovala sa gubitkom od četiri milijarde dinara, a kako se navodi u njihovom finansijskom izveštaju, troškovi su porasli zbog intenziviranja projekta „Čukaru Peki”.


Komentari11
57575
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dushan
Pa da je drzava neka a imala je 20 godina , intervenisala bi u RTB Bor ulozila u istrazivanje. ali zaboga kakve koristi bi neka od stranaka na vlasti imale od toga za sve ovo vreme ukljucujuci i sadasnje? Ispada da su jedino Komunisti to radili kako treba jer nisu imali izbora. ah da sve su dosadasnje vlade naporno radile da sacuvaju kosovo, ukljucujuci isadasnju koja je fokusirana na kosovo 6 godina i rezultat je... i pored sto smo vispreni ljudi reci cu i dda je uzrok nasa nerealnost i mitomanija koja je podsticana zna se od kojih krugova. inace i karadjordejvici su prvi koji su prodali borske rudnike francuzima pa su ih veliki ratovi vratili u posed.
Никола
Ко су индијанци у овој причи, пошто се зна ко су кауубоји....
raca
zovite ove oko djilasa oni to bolje resavaju-a tek jeremic idi begaj bre.
Marko
Ni jedna pravna zemlja na svetu ne rasprodaje svoje rudno blago .
MarkoBgd
Eto, vidite kako pare to jest zlato loše utiču na zdravlje. Sad se ino-vlasnici srpskog zlata tresu a mi ne moramo jer nemamo ništa od toga ( osim simbolične rente od 4 ili 5 odsto). E to je zdravlje. Hvala onima koji su mislili na dobrobit nas i naše dece

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja