subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:56

Britanska politika loših namera

Skidanje teme Kosova i Metohije sa dnevnog reda tromesečnih sednica Saveta bezbednosti nije prva i jedina britanska akcija u UN koja je protivna interesima Srbije
Autor: Jelena Cerovinačetvrtak, 02.08.2018. u 21:52
(Викимедија)

Prvi put posle osamnaest godina Savet bezbednosti ovog avgusta neće razmatrati izveštaj generalnog sekretara UN o situaciji na Kosovu i radu Unmika. Tako je Velika Britanija, zahvaljujući činjenici da ovog meseca predsedava Savetu bezbednosti, uspela da sprovede svoju dugo najavljivanu ideju o skidanju Kosova sa dnevnog reda tromesečnih sednica.

Britanska ambasadorka u UN Karen Pirs je to obrazložila rečima da „Kosovo, iako je i dalje veoma važno evropsko regionalno pitanje, više nema intenzitet kao 1999, koji zahteva redovne sastanke u SB UN”. London je, bar za vreme svog predsedavanja, uspeo da prekine praksu koja je uspostavljena još 10. juna 1999. godine.

U Beogradu je, međutim, potez Velike Britanije naišao na osudu. Prema oceni Ivice Dačića, reč je o velikom presedanu, za koji nema opravdanih razloga. On poručuje da niko ne može da izbaci temu Kosova iz agende SB. „Ako to ne želi Velika Britanija, staviće je na dnevni red zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova”, uveren je srpski ministar spoljnih poslova.

 

 

Ministar odbrane Aleksandar Vulin ocenjuje da je Velika Britanija zloupotrebila predsedavanje u Savetu bezbednosti, da je reč o potezu koji u „žalosnom svetlu prikazuje odnos Britanije prema Srbiji” i da je to politika koja ima loše namere.

Pojašnjavajući šta stoji iza odluke Velike Britanije, Pirsova je rekla da želi da „podstakne obe strane da se ne angažuju previše po pitanju taktike ovde (u Savetu bezbednosti UN) već da se okrenu višim ciljevima i da ulože sve napore sa visokom predstavnicom EU kako bi normalizovali odnose”.

Ona je, prenosi Tanjug, objasnila i da se razgovara sa „srpskom i ruskom stranom” o malo usmerenijim sastancima, ali da još nema nikakvih zaključaka. „To je naš cilj... da pokušamo da postignemo razuman zaključak prihvatljiv za sve i onda se možemo vratiti u SB UN”, rekla je britanska ambasadorka i poručila da je najvažnije da Srbija i Kosovo, zajedno sa EU koja im pomaže, ostvare napredak u normalizaciji odnosa jer će samo kroz normalizaciju odnosa moći da ostvare napredak u integraciji u EU, što je od „vitalnog značaja za oba naroda i obe privrede”.

 Iz britanske ambasade u Beogradu, kako prenosi RTS, poručuju da je „najvažnije da i Srbija i Kosovo ostanu iskreno posvećeni dijalogu”, a delegacijama u Njujorku da „države ne rasipaju previše energije na taktiku i proceduralna pitanja, već da se aktivno usmere ka suštinskom, višem cilju, a to je normalizacija regionalnih odnosa”.

Objašnjavajući kako se Britanija izborila za svoj cilj, Dačić kaže da su vođene „duge, komplikovane i teške konsultacije unutar SB” i da je pozivana i delegacija Srbije, „ali Velika Britanija jednostavno ne želi da se ovoj temi raspravlja u SB”.

Prema njegovim rečima, Britanci traže da se o Kosovu govori na zatvorenim sednicama, bez prisustva Prištine i Beograda, i da se to smanji na dva puta godišnje. Sa druge strane, Rusija i Kina čvrsto zastupaju stav da Kosovo mora biti tema na sednicama Saveta bezbednosti jer do danas nije došlo do dogovora u tom telu UN.

„Da bi se izbeglo glasanje i velike podele u SB dogovoreno je, bez obzira na to što je Britanija podnela plan rada za avgust bez teme Kosova, da će se konsultacije o ovoj temi nastaviti i narednih dana sa zainteresovanim stranama, sa željom da se postigne dogovor o daljem radu”, kaže Dačić uz opasku da nije jasno zašto Velika Britanija insistira na izostavljanju Kosova iz dnevnog reda sednica SB, a stalno ističu da žele dobre odnose sa Srbijom.

Ovo, međutim, nije prva i jedina britanska akcija u UN koja je protivna interesima Srbije. London je pre tri godine, uz podršku SAD, predložio Savetu bezbednosti rezoluciju o genocidu u Srebrenici u kojoj je, između ostalog, pisalo da je prihvatanje „tragičnog događaja iz Srebrenice kao genocida preduslov za pomirenje”, kao i da se „osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao i drugih dokazanih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom sukoba u Bosni i Hercegovini”.

U Srebrenci je, kako je pisalo, bilo na „hiljade slučajeva seksualnog nasilja nad ženama, devojkama, muškarcima i decom”.

Takođe zahtevalo se da se Srebrenica nađe u udžbenicima istorije. U Beogradu je ovakav potez Britanije shvaćen kao pokušaj da se Srbija, ali i Republika Srpska proglase jedinim odgovornima za zločine u BiH. Rezolucija je doživela čak sedam verzija, ali je na kraju, zahvaljujući vetu Rusije odbijena u Savetu bezbednosti što je britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond okarakterisao kao „ponižavajuće za porodice žrtava i preživele iz Srebrenice”.

Hamond se razišao sa srpskim rukovodstvom i povodom pitanja učlanjenja Kosova u Unesko što je Britanija oberučke podržavala. Tokom boravka u Beogradu u oktobru 2015, britanski ministar je ubeđivao vlast u Srbiji da bi članstvo Kosova u Unesku „samo pojačalo zaštitu srpskog kulturnog nasleđa, a ne bi je dovodilo u pitanje”.

 London se ponovo „istakao” u novembru prošle godine, posle odluke Surinama da povuče odluku o priznanju Kosova. Dačić je tada otkrio da je London povukao jedan krajnje neprimeren i neuobičajen diplomatski potez ulažući protest Surinamu zbog povlačenja priznanja. Baš tih dana, predsednik Kosova Hašim Tači pohvalio je Veliku Britaniju rekavši da „nezavisnost Kosova nosi i veliki pečat Londona”.

 Iako od zvaničnika Velike Britanije često znaju da stignu poruke kako podržavaju zemlje Balkana da uđu u EU, ponekad dođu i potpuno drugačiji tonovi. Tako su neki britanski zvaničnici upozorili da bi proširenjem EU njihova zemlja bili izložena opasnosti od najezde sa Balkana gde cvetaju kriminal, bande i siromaštvo.

„Britanija bi bila manje bezbedna ako se Turskoj, Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji dozvoli da uđu u EU”, poručivala je Peni Mordaunt, britanska ministarka oružanih snaga u maju 2016. objašnjavajući da mnoge od tih zemalja imaju visoku stopu kriminaliteta, probleme sa bandama i terorističkim ćelijama, kao i visok nivo siromaštva.

U sličnom tonu, pre nje, govorila je i Tereza Mej, sa mesta ministarke unutrašnjih poslova. „Zemlje koje sada pregovaraju sa EU, uključuju Albaniju, Srbiju i Tursku – to su zemlje sa siromašnim stanovništvom, ozbiljnim problemima sa organizovanim kriminalom, korupcijom, ponekad i terorizmom”, uveravala je Mej britansku javnost dok je Dejvid Kameron umirivao Britance da nema bojazni od najezde Turaka, Balkanaca, a među njima i Srba, na britansko ostrvo jer bi Turska mogla da uđe u EU tek oko 3000. godine.

 


Komentari25
6d765
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bob Petrovich
Velika Britanija je tradicionalni NEPRIJATELJ na koga Srbija uvek moze da racuna, od Prvog srpskog ustanka 1804 pa do danas. Gde bi nam kraj bio da su svi tradicionalni neprijatelji tako otvoreni prema nama kao Velika Britanija. Na primer, Margaret Tacer je cuveno izjavila :"Zaustavite Srbe. ZAUVEK".
boban
Pa jasno je da svet vise nece da se bavi nasim glupostima i dilemama. Nasim dokazivanjem da su Srbi ugrozeni u svim susednim zemljama. Jedini u Evropi. Ovo je direktan signal da je krajnje vreme prestanemo da srbujemo i da se unormalimo. Dakle da se ponasamo kao sve ostale evropske zemlje, a ne da budalimo o nekakvom Kosovskom zavetu i slicnim srednjevekovnim glupostima i da nebudemo Putinov trojanski konj na Balkanu.
natalija
Naravno. Evo danas bibiliskog potopa u Zrenjaninu...vlast (staro-nova) deceniajama nije bila u stanju da obezbedi ni minimum uslova za civilizovan život u gradovima i selima Srbije "kanalizacija, kišni klektori, deponije, vodovod...nasipi, brane" a o putevima, železnici i tsl da i ne govorimo... Da li onaj ko nije uspeo decenijama da reši osnovne probleme infrastrukte može uspešno da se nosi sa složenim problemima "spoljne politike" (Kosovo i tsl)? E to ne biva!!!!!!!!!!!!!!!! kaže nam istorija na planeti Zemlji.
Preporučujem 8
Vera Sobat
Igor G, pa ako albanci nebi hteli da zive sa nama Srbima, oni IMAJU Albaniju svoju maticnu drzavu u kojoj vise ne vlada Enver Hodza, od koga su bezali krajem 1950-tih i 60-tih god. a jedini koji su ih prihvatili bili mi Srbi!!! To mozemo Brozu da se zahvalimo, to je njegova zelja bila da time stvori: "Jaku Jugoslaviju SLABU Srbiju"!!!! "hvala mu"..........
Александр Првуль
Ајмо да избацимо енглеског амбасадора и спустимо односе на ниво конзуларних.
Александар Петровић
Председник Србије је недавно изјавио да "сви Срби знају да су изгубили Косово". Можда то, ипак, не знају сви Срби, али довољно је да то зна најмоћнији човек Србије. Од каквог је, онда, значаја да ли ће тема Косово бити стављена на дневни ред Савета безбедности УН? И од каквог је онда значаја - које земље нису признале Косово?
Игор Г.
"Пантелија" И да Срби поврате Косово, не мислим на вас храброг преко интернета, шта учинити са Албанцима који неће саживот са Србима? Пробао један пре двадесет година па није ишло.
Preporučujem 12
Игор Г.
"Пантелија" И да Срби поврате Косово, не мислим на вас храброг преко интернета, шта учинити са Албанцима који неће саживот са Србима? Пробао један пре двадесет година па није ишло.
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja