nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 03.05.2008. u 22:00 Tekst i fotosi Dragan Bosnić
Putopis: Resavska Sveta gora

Manastiri premereni koracima

Šest srednjevekovnih srpskih svetinja, odskora nazvanih i Resavska Sveta gora, nalazi se na prostoru od Svilajnca do Jagodine, na desnoj obali Velike Morave, i do njih se najbolje stiže peške ili - čamcem
Радошин је подигнут за време владавине деспота Стефана Лазаревића; Црква у манастиру Добреш посвећена је светом Николају чудотворцу

Šest manastira na prostoru od Svilajnca do Jagodine podignuti su na desnoj obali Velike Morave, ali gradonačelnik prvopomenute varoši je smatrao da je poetičnije da ih nazove Resavska Sveta Gora i tako ih poveže sa Manasijom.

Smatra se da ih je bilo znatno više i da su bili posvećeni prvim Hristovim sledbenicima, apostolima. Na to upućuju imena manastira - Tomić i Jaković, posvećeni apostolima Tomi i Jakovu. Svih šest manastira nalazi se na samoj obali Velike Morave ili u njenoj neposrednoj blizini i nije im lako prići jer su od zaleđa odvojeni teško prohodnim brdima, ali kako su do njih putevi već probijeni ili se probijaju, za posetu ovim svetinjama više nije neophodno naporno hodočašće.

Turistička organizacija Svilajnca planira jednodnevne posete čamcima, a ovu uslugu vam mogu ponuditi i stanovnici sela Vojska, jer je ono dobra polazna tačka za obilazak manastira. Ako krenete automobilom, napravićete pristojnu kilometražu, jer putevi zaobilaze pomenuta brda.

Kroz moravski šiprag

Pešačka tura podrazumeva petnaestak kilometara prijatne šetnje pored Morave i dva kilometra neprijatnog provlačenja kroz moravski šiprag, a može početi ukrcavanjem na rani jutarnji voz koji polazi ka Nišu iz Beograda u 3.35 časova. U Bagrdanu se silazi u 6.50 i preko uzanog pešačkog mosta (preporučujemo brz prelazak zbog putničkih automobila koji tuda ponekad pokušavaju da prođu) prelazi u Vojsku, lepo moravsko selo u kome je logorovala vojska pred polazak na Kosovo 1389. godine i ostavila mu neobično ime.

Odatle, iz centra, u 7.30 polazi autobus do Svilajnca, odnosno Gložana, početne tačke pešačenja. Ovo mesto nije dobilo ime po nesložnim ljudima koji se stalno gložeoko nečega, već po nebrojenim žbunovima gloga koji ga okružuju.

U centru ovog velikog, lepog i bogatog sela nalazi se crkva posvećena prenosu moštiju svetog oca Nikolaja, koja je podignuta 1724, a obnovljena 1975. Trenutno pored nje oslikavaju i novu crkvu.

Put ka Svilajncu se nastavlja pravo, a ka manastirima se skreće levo, ka Moravi.

Gostoljubivost za primer

Prvi u nizu je Miljkov manastir koji je do 19. veka bio poznat pod imenom Bukovica. Pominje se u zapisima iz 1374, a kao ktitori su navedeni despot Stefan i karavlaški knez Đorđe Radulbegović. Današnje ime je dobio po svojim obnavljačima - gložanskom trgovcu Miljku Tomiću i popu Miljku Ristiću. Manastirska crkva je posvećena Vavedenju presvete Bogorodice. U neposrednoj blizini manastira nalazi se skela koja trenutno nije u funkciji, ali ako vam je ovo krajnja tačka u obilasku manastira, neko od ovdašnjih vikendaša će vas za minimalnu svotu novca prevesti do druge obale, gde se nalazi Lapovo. Mene su jednom prilikom prevezli besplatno.

(/slika2)Seoskim putem uz tok Morave za desetak minuta stižete do manastira Dobreš. Manastirska crkva je posvećena svetom Nikolaju čudotvorcu i trenutno je u završnoj fazi izgradnje. Stanovnici Pomoravlja su gostoljubivi i predusretljivi prema putniku koji pokaže interesovanje za njihov kraj, pa me je tako od Gložana do Dobreša dovezao traktorom Branislav Milojević, koga sam samo pitao za put. Iako je pošao u njivu, batalio je posao da bi mi učinio uslugu. Hteo je da me vozi i do manastira Zlatenac, ali uzan blatnjav put je čak i za njegov traktor bio neprelazna prepreka.

Od Dobreša do Zlatenca vodi šumski put, i ako se ne zagubite, preći ćete ga za nepunih pola sata. Manastirska crkva je podignuta 1427. i smatra se da je to poslednja zadužbina despota Stefana. Pretpostavlja se da su ovde boravili prepisivači za koje u Manasiji nije bilo mesta. Crkva je posvećena Svetim vračima Kozmi i Damjanu a naziv mu je pozlatio vlastelin čija se bolesna kćerka oporavila u ovoj svetinji. Pored crkve se nalazi kapela sa, kako se veruje, isceljujućom vodom, a na reci je jedna od poslednjih moravskih vodenica. Monahinje su obnovile vodenicu i napravile malu prugu kojom su izvlačile brašno do manastira. Međutim, nebrojene šljunkare, koje bespoštedno prazne Moravu, odvukle su vodenu struju na drugu stranu i vodenica je ostala na mrtvaji koja nije kadra da pomeri vodenično kolo.

(/slika3)Manastir Zlatenac je podignut na strmoj obali Morave i okružen je teško prohodnom šumom. Visoka voda je poplavila stazu koju koriste ribolovci pa je deonica puta ka sledećem manastiru vrlo neprijatna. Srećom, posle dva kilometra provlačenja kroz gustiš i saplitanja o kupinovu lozu izlazi se na prostrano polje i lep poljski put.

Dva brata i Koča kapetan

Manastir Radošin se nalazi u ataru istoimenog sela i udaljen je oko pola kilometra od reke. Priča se da su braća Miloš i Radoš bežali pred Turcima - Miloš se nastanio na levoj rečnoj obali i tu je nastalo Miloševo, a Radošu je desna obala oivičena brdima bila pouzdanija i tu je nastao Radošin. Manastirska crkva, posvećena Bogorodici, podignuta je za vreme vladavine despota Stefana, a opustošena je tokom turske vladavine. Obnovljena je u vreme Drugog svetskog rata (1942), jer je seoski starešina predložio da je bolje popraviti crkvu nego ratovati.

Radošin i selo Vojsku spaja idiličan put dug tri kilometra, a još toliko je potrebno preći do manastira Tomić. Manastirski kompleks koji trenutno obnavljaju nalazi se u uzanom useku iznad Morave. Crkva potiče, kao i prethodne, iz doba Lazarevića, a status manastira je ponovo dobila pre 15 godina. Pored crkve se nalazi spomenik Moravcima poginulim u Prvom svetskom ratu.

Poslednja tri kilometra vode do manastira Jaković u ataru Jagodine. Crkva posvećena apostolu Jakovu nalazi se na seoskom groblju, a kao njen ktitor pominje se knez Lazar. Na drugoj obali Morave se nalazi Kočino selo, pa je Jaković poznatiji po aktivnostima Koče kapetana. To je ujedno i mesto gde bi pešačenje moglo i da prestane, jer do Jagodine voze lokalni autobusi. Ako su vam put skraćivali traktori ili neka druga vozila, imaćete vremena za posetu Đurđevom brdu ili Akva parku u Jagodini.

Komеntari2
6faa2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mirjana buinac
Posjetila sam Jakovic i Tomic manastir.Molila bih sve koji mogu da pomognu bratu Nikolaju i Sestrama u manastiru Tomic u njihovim naporima da obnove manastir.Tamo je jako lepo ja sam odusevljena i stalno ponovo odlazim tamo.Molim sve ljude koji mogu da im pomognu!
Ana Jovanovic
Lepo je sto se neko konacno setio da pomene manastire u dolini Velike Morave. Zajednicko ime im je MORAVSKA SVETA GORA, a ne Resavska kako se u tekstu pominje. Posebno bih se zahvalila Milanovic Draganu iz sela Vojska, cijom zaslugom su pomenuti manastiri ponovo otkriveni. Imala sam priliku da camcem obidjem sve ove svetinje i prirodu koja ih okruzuje. Dozivljaj je neponovljiv. s postovanjem, Ana

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja