ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:25

Kataru navodno pretila invazija Saudijaca i Emirata

Jedan od razloga za smenu Reksa Tilersona s mesta američkog državnog sekretara bio je to što je blokirao plan Rijada i Abu Dabija, piše „Intersept”
Autor: Vladimir Vukasovićpetak, 03.08.2018. u 08:07
База Удеид, у којој је 10.000 америчких војника, требало је да буде заобиђена у офанзиви (Фото Централна команда ваздушних снага САД)

Uprkos drugim svojim razmimoilaženjima s Donaldom Trampom, Reks Tilerson možda bi još neko vreme zadržao mesto američkog državnog sekretara da Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati nisu insistirali na njegovoj smeni zato što ih je naterao da odustanu od invazije na Katar, piše „Intersept”.

I drugi su mediji, poput Bi-Bi-Sija i „Njujork tajmsa”, nakon Tilersonove smene imali informacije da su dinastije iz Rijada i Abu Dabija lobirale protiv njega, nezadovoljne time što nije podržao blokadu kojom su Katar pokušali, počev od juna prošle godine, da od sveta odseku i na kopnu i na moru i u vazduhu. Novo „Interseptovo” saznanje – za koje se ovaj sajt posvećen istraživačkom novinarstvu poziva na neimenovane izvore, tvrdeći da su oni iz Stejt departmenta i američkih obaveštajnih krugova, nepovezani s katarskim vlastima i njenim posrednicima – jeste da su Saudijci i UAE smerali da vojskom prodru u Katar i zauzmu to malo poluostrvo uklešteno između njih i saveznika ovih dveju moćnih država iz Persijskog zaliva.

Mada im je plan, navodno, bio da u napredovanju ka katarskoj prestonici Dohi zaobiđu obližnji Udeid, bazu u kojoj je ključna ispostava armije SAD za vazdušne operacije na Bliskom istoku, s 10.000 američkih vojnika, Tilerson je vladare Saudijske Arabije i UAE zasuo telefonskim pozivima, tražeći da odustanu od invazije. U tome se možda nije rukovodio isključivo strateškim i humanitarnim razlozima, nego je bio ponukan i svojim dobrim odnosima s Katarom, uspostavljenim dok je kao direktor energetskog giganta „Ekson mobila” sarađivao s tom državom, jednim od najvećih svetskih izvoznika prirodnog gasa.

Njegov pritisak je, prema izvorima „Intersepta”, pokolebao zalivske saveznike, mada su imali svesrdnu podršku Trampa, zakletog neprijatelja Irana, za blokadu Katara, koji su u svojoj diplomatskoj i medijskoj kampanji predstavili kao zaverenika s teheranskim režimom u širenju terorizma po regionu. Ali, da im se više niko u Vašingtonu ne bi isprečavao na putu, navodno su se prinčevi prestolonaslednici tronova u Rijadu i Abu Dabiju, Muhamed bin Salman i Muhamed bin Zajid, koji već sada važe za istinske gospodare svojih zemalja, postarali za to da Trampu predoče da bi trebalo da bude ljut na Tilersona i zbog sabotiranja kampanje protiv Katara.

Budući da se odnos Tilersona prema Rusiji, Severnoj Koreji i drugim pitanjima već razlikovao od Trampovog, šef Bele kuće je svakako imao razloga, uz svoju poslovičnu sklonost ka brzom odbacivanju saradnika koji ne klimaju glavom na svaku njegovu reč, da otpusti Tilersona. Ako su tome u prilog ponešto kazali i Jusef el Otaiba, ambasador UAE, za kojeg se smatra da ima dobre veze sa vašingtonskim establišmentom, ili Trampov zet i posrednik za Bliski istok Džared Kušner, inače blizak i s Otaibom i sa saudijskim princem prestolonaslednikom, predsednika je verovatno bilo i lakše nego inače ubediti da je u pravu, odnosno da se Tilersonovih usluga treba lišiti.

Nakon njegovog pada s položaja, međutim, invazije nije bilo. Blokada Katara, kojoj su se pridružili i Egipat i Bahrein, države prilično zavisne od pomoći Saudijaca i UAE, još traje. Sloma katarske vladajuće porodice ipak nema, valjda zahvaljujući izuzetnom bogatstvu te zemlje, koje se, osim na energetskim izvorima, zasniva i na tome što je postala jedno od najvećih finansijskih čvorišta u svetskim razmerama, s državnim investicionim fondom vrednim 320 milijardi dolara. „Intersept” spekuliše da je navodni plan za invaziju bio vođen i željom Saudijaca, kojima privreda, zbog pada cene nafte, više ne stoji blistavo kao nekada, da se domognu kontrole nad katarskim bogatstvom. Finansijska i politička samostalnost i svojeglavost, uostalom, mnogo više nego odnos prema Iranu, i jeste bila ono što je Katar izložilo neprijateljstvu Rijada i Abu Dabija.


Komentari2
01e66
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan Zgrozeni
Re: miroslav пре 3 сата Saudijci su veliko zlo. Tokom rata u BiH su pomogli "humanitarnim radom" putem fondacija. Izgradili su mnogo dzamija a Egipcani (Muslimanska braca) koju je osnovao teca Jasera Arafata al Hiseini ujedno i osnivac Handzar divizije tokom Drugog svetskog rata, poslali personal zaduzen za indoktrinaciju. Jedni i drugi su suniti. Kod Srba postoje simpatije prema Irancima. Ne razumem zasto. Oni su, mada siiti, nasim muslimanima pomagali saljuci oruzje.
miroslav
Saudijska Arabija je izvor straha, pretnji i radikalnog islama ne samo na Bliskom istoku. Kao takva je potrebna globalnom gazdi, da se ima na koga nasloniti u tom delu sveta. Zbog nafte toliko je ratova počelo, toliko je zla nanesino običnom svetu a isto će biti i u budućnosti.Sve dok je ima, biće i zla.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja