nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:21
U KULTURNOM DODATKU 4. AVGUSTA

Kult i kultura

petak, 03.08.2018. u 14:16
(Драган Стојановић)

ANTROPOLOŠKO OGLEDALO

Grob naše najznačajnije filozofkinje, koja je slovila za najumniju ženu Balkana, Ksenije Atanasijević, prekopan je, jer nije plaćena predviđena grobljanska taksa. Ona koja je u ovoj kulturi stekla pravo na spomenik, ostala je i bez prava na sopstveno večno stanište

Očekivanu skupštinsku raspravu o Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa obeležio je i neočekivani stav jednog poslanika vladajuće stranke da „mrtav čovek nema nikakva prava i možete slobodno da uzmete njegove organe“. Uznemirenje koje je izazvao ovakvo razmišljanje, stišano je potonjim donošenjem zakona, po kojem je svaka punoletna osoba potencijalni donor, ukoliko se tome nije za života usprotivila ili se sa time ne slaže neko od članova njegove porodice.

Ovim rešenjem o pretpostavljenoj saglasnosti postali su, dakle, potencijalni davaoci organa svi punoletni građani Srbije u slučaju da se o tome nisu izjasnili ili se tome ne protive njihovi bližnji. Njihovo neizjašnjavanje poistovećuje se sa ćutanjem koje će se razumeti i tumačiti kao znak odobravanja primene ovog zakona, po kojem će nakon proglašenja njihove smrti moći da se uzmu i koriste njihovi organi. Tim prećutnim slaganjem sa izvršenjem zakona, samo je naznačeno njihovo pravo koje do svog izražaja dolazi odbijanjem da budu donori, a nosiocima tog prava su proglašeni i članovi njihovih porodica čije neslaganje sprečava primenu zakona.

Pokazuje se, dakle, da mrtvi imaju određena prava čije bi poništavanje, kako je predložio navedeni poslanik, učinilo spornim i neprimenjivim doneti zakon…

Bojan Jovanović

MONTENEGRINGO
Rado ide Crnogorac na Kosovo

Jedna anegdota govori da je za vreme Kraljevine SHS poslanik Crnogorac zakasnio, a da kad je ušao u parlament, Nikola Pašić ga je prekorio i dobacio mu kako Crnogorci uvek kasne, pa i da su na Kosovski boj zakasnili. Crnogorac mu je odgovorio istog trenutka: „Viđeli smo kako ste bez nas prošli.“

(Dragan Stojanović)

Cela dva oficira poslala je Crna Gora na Kosovo. Srbiju je to pogodilo kao da su poslali dve hiljade. Ali Crna Gora ukupno nema toliko vojnika već svega oko hiljadu i po, tako da, i da je poslat jedan, nije malo. Činjenica o malobrojnoj „armiji“ nije sprečila podizanje političke prašine što Crna Gora šalje vojnike na Kosovo. Oštre izjave političara odbijale su se o stvarnost, jer emotivna rezonanca i mit nemaju važnost u doba kad vojnici primaju platu za svoj angažman. Žiro-računi zamenili su kosovske božure i ordene časti.

Megalomanski je misliti da će dva vojnika nešto promeniti svojim prisustvom, osim što će isprovocirati zvaničnu Srbiju i doliti ulje na vatru imajući u vidu da je Crna Gora priznala Kosovo, iako, kako to reče brzopleto neiskusni premijer Duško Marković, velika većina građana Crne Gore je bila protiv priznanja. Čak osamdeset i pet posto građana protivilo se tada odluci vlade. U ovoj prilici valja citirati naslov Nušićeve knjige Tako je moralo biti.

U vreme kad svaka istorijska činjenica ima makar dve verzije, valja verovati anegdotama. One su poput vica, ili zvuče dobro, ili nemaju dug rok trajanja.

Đuro Radosavović

AMERIČKI PAZL
Radecki marš za zombije

Kao provereni kadar, koji je učestvovao i u Vijetnamskom ratu, Danijel Elsberg najveći uzbunjivač koga je Amerika imala u svojoj istoriji, imao je priliku da vidi i dokumenta koja nadležni inače ne bi pokazivali službenicima njegovog ranga. Poslali su ga i u inspekciju američkih baza na Dalekom istoku i tu je shvatio koliko malo nedostaje pa da neki incident preraste u svetski rat

Danijel Elsberg (Foto Bernd Gross/ CC BY SA 4.0)

U dokumentarnom filmu S znači Stenli (S is for Stanley, 2015) opisuje se tridesetogodišnji odnos između poznatog reditelja Stenlija Kjubrika i njegovog vozača i neke vrste ličnog asistenta, Emilija Dalesandra. Kjubrik je prema Emiliju, inače bivšem vozaču trkačkih automobila, koji je posle jedne nesreće postao taksista i sasvim slučajno uleteo u orbitu jednog genija, imao i pokroviteljski odnos, ali je mnogo češće delovao kao hiroviti egocentrik.

Kjubrika, odnosno njegov film Doktor Strejndžlav ili kako sam naučio da prestanem da brinem i volim bombu (1964), često u svojoj memoarskoj knjizi Mašina sudnjeg dana: priznanje planera nuklearnog rata (2017) spominje Denijel Elsberg. Elsberg je najveći uzbunjivač ili duvač u pištaljku koga je Amerika imala u svojoj istoriji, ne samo zbog količine tajnih dokumenata koje je obznanio već i zato što se ono što je otkrio Dejvid Snouden naslućivalo, a u Elsbergovo vreme niko, sem veoma malog broja upućenih, nije mogao ni da zamisli da postoje planovi za rat, sa sve kalkulacijama koliko bi ljudskih života moglo biti podvedeno pod „kolateralnu štetu“.

Elsberg je radio za RAND korporaciju, gde RAND predstavlja „istraživanje i razvoj“, koja je imala ugovor sa Pentagonom, kao što je i Snouden radio za Buz, Alen i Hemilton kompaniju, koja je takođe imala ugovor sa Pentagonom. Kao provereni kadar, koji je učestvovao i u Vijetnamskom ratu, Elsberg je imao priliku da vidi i dokumenta koja nadležni inače ne bi pokazivali službenicima njegovog ranga..

Branko Dimitrijević

PODUHVATI
Ceo život u jednoj ideji

Nijedne sekunde tokom studija nisam imao dilemu da li ću se vratiti u Kikindu. Još na trećoj godini studija rodila se ideja o osnivanju simpozijuma skulptura velikog formata od pečene zemlje, poznavao sam tradiciju lokaliteta. Raspitivao se, razgovarao sa profesorima da li ima tako nešto u Evropi, u svetu. Nije me napuštala ideja, ali put do realizacije bio je dug, decenijski, kaže Slobodan Kojić

Slobodan Kojić, osnivač vajarskog simpozijuma „Tera“ u Kikindi

Ime Slobodana Bobana Kojića (1944) – vajara, osnivača, organizatora, animatora, profesora – najčešće se povezuje sa „Terom“ –Simpozijumom skulpture u Kikindi, čiji je 37. saziv održan ovog jula. On je spiritus movens „Tere“, čije je tvoračko jezgro utemeljio na osećanjima hrabrosti i slobode neophodnim za stvaranje velikih dela. Pored Simpozijuma, „Tera“ ima svoju Galeriju a, decembra prošle godine otvoren je i dugo pripreman Muzej „Tere“. Iza ubedljivih argumenata da je Muzej „Tera“ pitanje civilizacijskog odnosa prema kulturnom blagu stoji jedinstveni fundus od preko 1000 skulptura nastalih od prvog saziva Tera 1982. do danas i učešćem preko 400 umetnika iz 36 zemalja, sa svih kontinenata. Ovo je danas verovatno i najveća na svetu zbirka savremene skulpture u terakoti velikih dimenzija.

Razgovaramo sa Slobodanom Kojićem u autentičnom prostoru Ateljea „Tera“. Kreativnu energiju ambijenta ističu ogromne sveže glinene skulpture i umetnici koji još rade.

Sve je utemeljeno u mom najranijem detinjstvu. Jendeci u sokaku Vojvode Mišića odigrali su ključnu ulogu u formiranju moje ličnosti, karaktera. Od ugla do ugla je bio naš sokak. U kratkom delu te ulice bilo je 72 deteta, a brojali smo samo decu koja su mogla da učestvuju u našim akcijama, bebe nismo brojali. Danas je teško opisati sadržajnu i neopisivu dinamiku te naše igre i druženja od rane zore do večeri. Kući smo odlazili da se okupamo i spavamo. Nemaš vremena da jedeš, izlaziš sa gustim pasuljem ili paprikašem na hlebu. Doduše, to sam mogao da činim samo kad roditelji nisu bili prisutni, ali baba Milka bila je velika saveznica jer je sve tolerisala. Bilo je bolje. Danas deca i ljudi ne mogu da prepoznaju ovo kao utemeljeniju istinu. Naša teritorija je bila cela Kikinda s prvim prstenom atara s vinogradima, voćnjacima…

Ljiljana Ćinkul

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari1
a7fd6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojša Joveljić
Zar ste morali napisati "AMERIČKI PAZL" iznad naslova za članak "Radecki marš za zombije"? To baš bode oči. Nije baš da svi čitaoci Politike znaju da je "pazl" riječ na engleskom jeziku (puzzle) za koju mi imamo divan i svima poznat izraz "zagonetka". Sudeći po ilustraciji Dragana Stojanovića možda ste htjeli reči “Američka slagalica”, što bi takodje bila ispravna upotreba riječi “pazl” (American Jigsaw Puzzle). U svakom slučaju, sasvim nepotrebno kompliciranje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja