četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:16
SLOVO O JEZIKU

Bogojavljanje ili Bogojavljenje

četvrtak, 02.08.2018. u 15:56
(Илустрација Дарко Новаковић)

„Reči odsev nema ni u jednom rečniku srpskog jezika”, izjavila je nedavno s pouzdanjem šarmantna voditeljka dobijajući podršku svog sabesednika, koji tu reč, kako reče, nije našao nigde na guglu.

A šta kažu srpski rečnici?

PIŠE
RADA STIJOVIĆ

Rečnik SANU donosi ovu reč sa čak tri značenja i šest podznačenja, odnosno nijansi značenja. Navedimo samo ono prvo, i rekli bismo, najraširenije i najuobičajenije, „odblesak, odsjaj”, koje je ilustrovano, između ostalih, i primerima: Ogromni plamen je jarko osvetljavao ne samo beli most nego i okolna brda i odražavao [se] sa nemirnim crvenim odsevima na površini reke (I. Andrić) i: Javljale [se] iskidane slike, lica što u magnovenju planu u tami, nečiji smijeh u sunčano jutro, odsjev mjeseca na tihoj reci (M. Selimović). Šestotomni Rečnik Matice srpske daje jedino ovo značenje (Lepota njenoga tela bila je samo odsev njene duše – S. Jovanović), kao i jednotomni, koji ne navodi primere. Imenica je postala od glagola odsevati (se) („odbleskivati (se), odsijavati (se), reflektovati (se)” i sl.), takođe dobro posvedočenog u rečnicima: Prozori su mrtvo otsijevali pod tanjušnom navlakom prašine (B. Ćopić).

Što se gugla tiče, mogu se i tamo pronaći ove reči, pogotovo ako se pogledaju njihove ijekavske varijante – odsjev, odsijevati (ispitivanja bi, verovatno, pokazala da je na zapadu naše jezičke teritorije ova reč češća). Mada, uvek je bolje reči tražiti u rečnicima – njih sada ima i na internetu.

***

U poslednje vreme sve češće se za praznik koji pravoslavni hrišćani proslavljaju 19. januara čuje da se zove Bogojavljanje. Praznik se, međutim, zove Bogojavljenje (sa e umesto a). Oblik glagolske imenice javljenje nastao je od svršenog glagola javiti se, a javljanje od nesvršenog javljati se, a prilikom Hristovog krštenja na Jordanu, Bog se javio, a ne javljao.

Nije neobično što se oblik javljenje sve češće zamenjuje oblikom javljanje, jer ovaj drugi (javljanje) sreće se u svakodnevnom govoru, a glagolaska imenica javljenje ne sreće, osim u nazivu ovog praznika ili, ponegde, kod starih pisaca. U savremenom srpskom jeziku glagolske imenice od svršenih glagola gotovo se i ne prave. Sreću se mahom u crkvenoj leksici i leksici nasleđenoj iz starog književnog jezika, koji je njima obilovao: vaskrsenje, izbavljenje, izvršenje, pokajanje, opravdanje, očišćenje, okamenjenje, poznanje. Srpski dijalekti ih nemaju pa ih zato gotovo da i nema u sadašnjem književnom jeziku, zasnovanom na narodnim govorima.


Komentari8
6a483
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Željko
“Na zapadu ‘naše’ jezičke teritorije”, prosto se narodnim jezikom reče “u hrvatskom jeziku”
Nenad
Odličan tekst, po meni, koji nosi snažnu poruku prožetu u pozaduni, da i na guglu treba znati šta da se traži.
Milosav Popadic
Crkvenoslovenski oblik ove rijeći glasi Bogojavlenie; ijekavski oblik je: Bogojavljenije, pa bi ekavski trebalo da glasi: Bogojavljenje
Коста
Одлични примери како се језик квари! На жалост, модерни књижевни језик (од 1866.) преузео је многе искварене речи које је непсимен народ изговарао по слуху, и примио их без исправке. Добро сређени (нормирани) језици се не мењају до те мере да у најкраћем року постају неразумљиви. Англофони лако читају Шекспира, а Срби не могу нити да прочитају нити да довољно разумеју српске текстове старије од 150 година.
Коста
@Драгутин -- "Слатко сам се насмејао." У то не сумњам. Да сте којим случајем прочитали српске књиге писане пре 300 година, и хрваска штокавска дела из истог раздобља не би се смејали.
Preporučujem 7
Драгутин
@Коста "док хрватска штокавска књижевност од пре 300 година уназад није." - Слатко сам се насмејао.
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja