ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:24
Pogledi

Kakve granice, kakvi bakrači

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 05.08.2018. u 09:00

Snage Kfora odjednom su sada krenule na vežbe širom Kosova, kosovska policija prekinula je godišnje odmore, a Tirana i Priština najavile su  brisanje bilo kakve, pa i do sada barem formalne, granice između Kosova i Albanije. Time su Priština i Tirana pokazale na delu šta je to moderan pogled na svet i kretanje ljudi, kapitala i robe. Kakve, bre, granice, kakvi bakrači, granice su staromodne i surove prepreke za humanu komunikaciju ljudi. One su relikt hladnog rata i 20. veka. Zar nije EU svima nama na prostorima bivše SFRJ na kraju 20. veka finansijski pomagala da izgradimo, između bivših jugo-republika, granične prelaze i infrastrukturu, dok su istovremeno u zemljama EU ti granični prelazi uklanjani. Doduše, tada još niko od bivših jugo-republika nije bio u EU i mi nismo znali za sve blagodeti ukidanja granica. Sada Priština i Tirana ovim potezom idu ispred EU, jer zemlje članice EU, zbog migranata, opet uvode granične kontrole, a Kosovo i Albanija to ukidaju, čime na delu pokazuju da su najmoderniji deo Balkana. Pošto oni nemaju migranata, osim što braća Albanci tabanaju s Kosova u Albaniju i obratno. Stoga očekujem da će najnovija odluka Tirane i Prištine naići na odobravanje Brisela, ili barem na prećutno razumevanje. Ipak, možda ovi u Briselu imaju i nešto protiv ovog poteza, jer kako je Kosovo po našem ustavu deo Srbije, to sada ispada da između Srbije i Albanije nema više granice, sada napokon Albanci ostvaruju staru ideju balkanske konfederacije između Jugoslavije, Albanije i Bugarske, za šta su svojevremeno bili drugovi Tito, Hodža i Dimitrov. Ali nije bio i drug Staljin. Pa je ta divna ideja propala. Inače bismo imali Ratnu mornaricu sastavljenu od dve flote: Jadranska i Crnomorska flota, najmanje 20 admiralskih činova. Zapravo, pošto sada nemamo more, a sa Kosovom stojimo tako kako stojimo, možda je najbolje da napravimo konfederaciju Srbije sa Kosovom i Albanijom i tako rešimo problem naše južne pokrajine za sledećih 100 godina. Naravno, biće problem broj Srba i Albanaca u takvoj konfederaciji, pa onda gde je glavni grad konfederacije, pa ko je glavni u konfederaciji, pa hoćemo li sa Rusima ili s Amerima. Ne, to je neostvariv projekat, drug Staljin je to na vreme spoznao. Zato se svojevremeno drug Enver Hodža i naljutio na druga Staljina i okrenuo ka drugu Mao Cedungu.

Nije mi jasno što se mi sada čudimo i jedimo, projekat „Velika Albanija” već godinama je u toku. Granica između Kosova i Albanije već 19 godina, zapravo, i ne postoji. Još pre pet godina Priština i Tirana sklopili su sporazum o vojnoj saradnji, sporazum koji omogućava razmenu borbenih jedinica. Odnosno, da albanske oružane snage budu prisutne na Kosovu, a kosovske bezbednosne snage, ili kako ih već sada nazvali, borave u Albaniji. Ova druga opcija, da kosovske snage budu prisutne u Albaniji, nije nešto što bi nas posebno brinulo, ali prva mogućnost svakako jeste nešto o čemu je trebalo i ranije razmišljati i zauzeti stav. Problem je u tome što „problem” kako ga mi vidimo očito ne vide ni u Briselu ni u Vašingtonu. Jer, Vašington i EU, bez obzira na stav pet država članica EU koje još nisu priznale Kosovo, tretiraju Kosovo kao potpuno suverenu zemlju, istina sa nekim oblicima stranog protektorata, ali kao državu koja ima pravo da sklapa sve, pa i vojne sporazume, sa drugim državama.

Koje su moguće implikacije? Priština ima mogućnost za direktnu vojnu pomoć od Albanije u vidu obuke, školovanja i opremanja svoje vojske. Što bi se oko toga zamajavali Nemci, Britanci i Amerikanci, navlačili na sebe gnev Srbalja, kada to mogu da urade mnogo jeftinije braća iz Albanije. To je isti narod i saradnja dve vojske samo je stepenik u projektu „Velika Albanija”, koji ide svojim tokom, bez obzira na sve demantije zvanične Tirane u tom pogledu.

Naše prve zvanične reakcije na ovaj vojni sporazum svodile su se na konstataciju „da je NATO garant bezbednosti Srba na severu Kosova i da se na tom delu Kosova neće pojavljivati snage Kosova, kako god se one zvale”. Garancije za mir i bezbednost na Kosovu dao je tada, pre pet godina, i generalni sekretar NATO-a Fog Rasmusen. No, i vojska Albanije jeste NATO. Ne moraju da se na severu Kosova pojavljuju snage bezbednosti Prištine, mogu, hipotetički, da se pojave albanske regularne jedinice pod amblemom Kfora. Priština ima pravo da predloži, naravno u konsultaciji sa NATO-om i UN, ko može da čini snage Kfora, a na kom delu teritorije Kosova će te snage biti stacionirane – to isključivo odlučuje samo NATO.

Šta mi možemo sada da uradimo u vezi sa svim tim? Na polju napetosti postoji razlika između interesa i moći. Postavljeni ciljevi postaju apstraktni i ne dovode ni do kakve akcije ako nema mogućnosti da se u skladu sa njima i deluje. Raspoložive poluge moći mogu se upotrebiti samo ako procesi formiranja spoljnopolitičke volje to dopuštaju. A za tako nešto treba imati drugačije scenarije i „anticipatorsko” planiranje spoljne politike. U protivnom – ostaje nam poneko pitanje ovima iz NATO-a i čekanje da vidimo „šta će da bidne”.


Komentari52
6d51c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Postoji treće rešenje. A to je da sami albanci požele da budu deo Srbije. Fantastika? Pa nije baš. Zamislite da imamo jaku ekonomiju, zdrvastvo, školstvo i pravosuđe. Zamislite da imamo da ponudimo dobre plate, dobro okruženje za biznis, zastitu od kriminalnih grupa i pasoš koji se ceni svuda u svetu. Pa onda bi svi gravitirali ka nama. Prvo da se zaštite od korupcije i rektea, drugo da školuju decu i treće da mogu da putuju gde hoće. Mi treba da žurimo da postanemo Švajcarska pa će svi oni hteti kod nas. Za sad samo hoće pasoš da bi mogli lako da putuju. Ajmo daje..
Djordje Stanisavljević
Prosto obožavam priču o otimanju teritorija na balkanu kada svi sa balkana hoće da zapale odavde uključujuli i same Albancr,dzaba im teritorija kada u Albaniji i na Kosovu ne žive od plate zaradjene u Trepči,već od bogatih rodjaka iz Švajcarske i Amerike. A i mi smo se raširili po Austriji i Nemačkoj pa se baš pitam kada izbije rat da li ćemo da se selimo ili da branimo našu uemlju.
Zarko Savic
Sto se tice Pristine i Tirane, Neka im se bog smiluje kad za to dodje vreme, zbog svega sto rade.
Lazar
Bog se piše sa velikim B na početku
Preporučujem 24
Stefan Petkovic
Jel znate Vi gosn Lazanski da je Vas kolega Bosko Jaksic u emisiji kod Olivere Kovacevic sedeci pored profesora istoricara Milosa Kovica onako samouvereno rekao "Velika Albanija je mit"? Vas kolega je preko puta Vas sedeci u Cirilici rekao da on nema gde da napise i kaze bilo sta u prilog NATO. Nisu potrebni demantiji Tirane, imamo nase (a gde drugde nego) u Beogradu da obave taj posao..... Procitajte svoj tekst "Jasne stvarne namere" o resenju za Kosmet. Ili ste mozda odustali?
jeremija
@Miroslav Lazanski Gdje? U Hrvatskoj?
Preporučujem 5
Miroslav Lazanski@ Stefan Petković
Gosn Petković, "Velika Albanija" nije mit, ona se pravi svakim danom sve više. Da, ponovno sam pročitao taj moj tekst "Jasne stvarne namere". Nisam odustao od toga što sam tada napisao. Jer, ja nikada ne odustajem... Puno pozdrava gosn Petković, na godišnjem sam odmoru.
Preporučujem 49
Dimitrije
Kosovsko i Metohijsko pitanje, trebalo je rjesavati mnogo ranije. Znam, recice mnogi, nismo mogli, nije bio trenutak, itd. Ali postovani, pogodan trenutak za rjesavanje gore navedenog pitanja je odavno prosao. Nisam pristalica teatralnog predsjednikovanja gosp. Vucica ali je u pravu kada kaze, izvuci najvise sto Srbija moze dobiti, sacuvati Srpski zivalj. Neophodno je, kada je u pitanju zapadnoevropska politika prema Srbiji i Srbima, traziti reciprocna rjesenja, kompenzaciju u vidu pripajanja Republike Srpske. Kako god resenje bude bilo, vezati ga za status Republike Srpske!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja