subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:52
RAZGOVOR NEDELjE: MILAN KRKOBABIĆ, ministar za regionalni razvoj u Vladi Srbije

Selo bez zadruge je kao tiganj bez drške

Autor: Jasna Petrović-Stojanovićsubota, 04.08.2018. u 22:00
Милан Кркобабић, министар (Фото Бета)

Ako bude političke volje i nacionalnog dogovora i država iz budžeta obezbedi veću bespovratnu pomoć za razvoj zadrugarstva, Srbija bi mogla u naredne dve godine da dobije 500 zadruga u 500 sela, kako je i predviđeno istoimenim projektom koji je pre godinu dana osmislio i pokrenuo ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić, prihvativši inicijativu za revitalizaciju zadrugarstva i obnovu sela Akademijskog odbora za selo SANU s akademikom Draganom Škorićem na čelu.

Pomenuli ste da bi devojke i mlade, neudate žene mogle da pomognu oživljavanju napuštenih sela i razvoju zadrugarstva. Kako ih ubediti da dođu da žive na selu?

Putujući po Srbiji, shvatio sam da je ključ rešenja ovog problema u rukama devojaka i mladih žena. Ako one iz ruralnih i brdsko-planinskih područja reše da rađaju i zasnuju porodicu, a još i po koja iz grada reši da dođe na selo, dobili smo bitku. Jer u ovom času, prema podacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, u Srbiji ima 260.000 neoženjenih muškaraca starosti oko 45 godina i 100.000 neudatih devojaka do 40 godina.

Šta učiniti da se odluče da stvaraju porodicu van grada?

Tri su ključne stvari. Pre svega obezbediti im kvalitetan i trajan izvor egzistencije, uz postojeće. A to je rad na usitnjenim porodičnim gazdinstvima, kojih je više od 631.000, prosečne veličine 4,5 hektara, i dodatne, u vidu malih ili srednjih porodičnih preduzeća, starih ili primerenih zanata, delatnosti u okviru socijalnog preduzetništva i nezaobilazno formiranje zadruga kao osnovne privredne ćelije male lokalne zajednice. Nema sela bez zadruge! Selo bez zadruge je kao tiganj bez drške.

Drugo je infrastruktura – postojanje magistralnih, regionalnih i atarskih puteva, odnosno onih koji će voditi od domaćinstva do njive, elektromreže, telefonske i internet veze, uz nezaobilazno rešavanje gorućih pitanja pijaće vode i kanalizacije. Zdrava sredina je i osnov za organsku proizvodnju.

Treći segment podrazumeva adekvatnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, dostupno i primereno obrazovanje i kulturne sadržaje. Sve ono što postoji u velikim gradovima.

Šta je potrebno da do toga dođe?

Politička volja – nacionalni dogovor. To nam je najpotrebnije – spremnost da otklonimo dilemu da li Srbiju čine tri velika grada Beograd, Niš i Novi Sad ili svih 4.700 naselja.

Ima li političke volje?

Nisam siguran da imamo jasno definisanu i u tom pravcu opredeljenu političku volju. Prvi pozitivni znaci su izdvojena bespovratna novčana sredstva u 2017. i 2018. godini za razvoj zadrugarstva. Prethodna i ova godina ohrabruju me u uverenju da smo na dobrom putu.

Posle koliko godina su u budžetu opredeljena sredstva za zadrugarstvo?

Prema tvrdnjama zadružnih istoriografa, nikada u istoriji Srbije to nije radila nijedna vlada na ovakav način. Lane je izdvojeno 196 miliona bespovratne pomoći, a ove čak četiri puta više – 825 miliona dinara. To uvećanje pokazuje ozbiljnu rešenost Vlade Srbije da zadruge dugoročno postanu okosnica ekonomskog i svekolikog razvoja sela. Optimalna visina sredstava, prema mišljenju i najkritičnijih agroekonomista, koji u biti podržavaju ovaj koncept, kreće se i do 50 miliona evra godišnje.

Realno je očekivati da većina poslanika glasa za taj predlog jer su i sami iz unutrašnjosti?

To naizgled stoji. Većina njih jeste sa sela i ovaj projekat u suštini nema opoziciju. Ali mnogi neće podići ruku, ja vam to tvrdim. I zato apelujem na izvršnu i zakonodavnu vlast da ovo ozbiljno shvate jer sela u Srbiji čekaju na to. Nestaje 1.200 sela, prati nas usud pustog mesta, a to je dodatni veoma ozbiljan nacionalno-bezbednosni problem Srbije.

Koji su sledeći koraci, kažete da je ovo tek početak, da bi vlast shvatila koliko je ovo važna stvar?

Potrebna je politička volja – nacionalni dogovor, spremnost da se, konačno, pređe s reči na dela i naravno, bez čega se ne može – novac. Ne zaboravimo, bez svesti o udruživanju nema boljitka.

Kako ubediti deo javnosti koji je za robotizaciju da je zadrugarstvo važno u 21. veku? Njima nije jasno o čemu pričate.

Zadruge nisu naš izum. U svetu su danas 1,2 milijarde zadrugara i tri miliona zadruga. Ovi podaci du dovoljno ubedljivi. Savremena tehnologija i transfer znanja su ključ za uspeh zadrugarstva. Konkretno, u Leskovcu već finansiramo plastenike kod kojih računar tačno definiše potrebnu količinu veštačkog đubriva.

Šta kaže srpski seljak šta mu je najveća muka?

Muka je mnogo i uglavnom su poznate. Mali i usitnjen posed, skup i teško dostupan kredit, revnosan poreznik, otkupne cene neizvesne, a naplata na dugom štapu. Ostavljen sebi i ćudima vremena. Ali, izgleda da bi mu najbitnije bilo da ga neko od uticajnih zvaničnika čuje kako bi pomoć, koju ne spori da od države dobija, zajedno učinili njemu korisnijom.

Naruku bi trebalo da vam idu i lepe vesti o neočekivano velikom rastu BDP-a od 4,6 odsto i da u tom smislu lakše dobijete novac za ove namene?

Ide nam naruku. Primereno bi bilo da deo toga uložimo u razvoj zadrugarstva i sela, tamo gde već imamo domaće resurse – fabrike pod otvorenim nebom.

Kome su namenjena ovogodišnja sredstva iz programa „500 zadruga u 500 sela”?

Za razliku od prošle godine, kada smo starim zadrugama dodeljivali po 12,5 miliona, a novim do šest miliona dinara, ove godine ti iznosi su veći. Starim zadrugama se odobrava do 15 miliona, novim do sedam i po miliona, a složenim do 60 miliona dinara. Sredstva se daju za kupovinu osnovnog stada, višegodišnjeg zasada, opreme i mehanizacije, a nikako za izgradnju objekata ili otplatu starih dugova, kamate, kazne, isplatu plata.

Namena je strogo kontrolisana, a članovi komisije koja odobrava bespovratna sredstva su renomirani univerzitetski profesori, članovi Akademijskog odbora za selo SANU i čelnici oba zadružna saveza.

Obaveza lokalne samouprave je da obezbedi infrastrukturu i objekte, koji su u njenom vlasništvu, ustupi zadrugarima na korišćenje.

Gde je najveće interesovanje za zadrugarstvo?

U Vojvodini, što je i razumljivo s obzirom na istorijske okolnosti. Oni su i danas najrazvijeniji, imaju najvišu svest o udruživanju, pišu projekte i konkurišu. Jedna od vojvođanskih zadruga ima 42 zadrugara, pripadnika šest nacija, i svi su različite starosne dobi.

Kakve su šanse za razvoj zadrugarstva na KiM?

Potrebe i očekivanja naših poljoprivrednika na Kosovu i Metohiji se ne razlikuju od onih u ostalim delovima zemlje. Zainteresovani su i sigurno ćemo ih podržati u tome.

Kako komentarišete odluku da se na sednici Saveta bezbednosti neće razgovarati o Kosovu?

Interesi velikih sila su, nažalost, neprikosnoveni. Sve druge vrednosti oni usklađuju s tim interesima, i pravedno i nepravedno i dobro i loše. Emocije, prijateljstva ili neprijateljstva za njih ne postoje.

Koliko će razvoj zadrugarstva pomoći boljoj uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i za poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja poljoprivrednih penzionera, kojih je oko 250.000, a čija primanja ne prelaze 10.000 dinara?

Uspešna zadruga znači da imamo imućnijeg zadrugara i zaposlenog u zadruzi. A to je i osnov za bolju naplatu doprinosa.

Budimo pošteni od 10.000 dinara ne može da se živi. Svi ti ljudi, iako u poznim godinama, i dalje rade na svojim posedima. Interes poljoprivrednih penzionera je da se udruže u zadruge, da poboljšaju svoj socijalno-ekonomski položaj i da na taj način zadrže naslednike na imanju.

Penzionere do kraja godine čeka povišica?

Zvanične najave idu u tom pravcu jer stanje u državnoj kasi to dopušta. Što pre, to bolje.

Očekujete li da će ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju penzija najstarijima biti vraćeno ono što im je uzeto?

Mere koje su donete radi zaštite javnog interesa prema svim parametrima dale su dobre rezultate. Kada, posle tri godine taj javni interes više nije doveden u pitanje, očekivano je da te mere prestanu da važe i da se sve vrati u zakonom utvrđene okvire.

 

Reforma PIO

PUPS, na čijem ste čelu, predlaže reformu sistema PIO. Šta konkretno?

Reforma sistema PIO je imperativ 21. veka. Negativna demografska kretanja, nepovoljan odnos zaposlenih i penzionera, na jednoj, i opravdana očekivanja da penzije budu garantovane od države, redovne i sigurne i da svojom visinom obezbeđuju pristojnu egzistenciju, na drugoj strani, nalažu neophodnost iznalaženja dodatnih sredstava. Jedna od mogućnosti je formiranje fonda tehničko-tehnološke solidarnosti, u koji bi deo svoje dobiti izdvajale firme koje zapošljavaju mali broj ljudi, a ostvaruju ekstra profite.

Takvih već ima kod nas, a biće ih sve više – kao u visokorazvijenim zemljama. Taj novi fond bio bi dopuna postojećem PIO fondu, iz koga bi trebalo izbaciti sve ono što nije „penzija”. A to treba da postane deo prave socijalne politike koju će država pokriti sredstvima iz budžeta, poput tuđe nege i pomoći, zdravstvenog osiguranja, banjskog lečenja i drugih socijalnih davanja.


Komentari15
f0986
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandra
Kako samo o zenama govori kao da su neki inkubatori za razmnozavanje! Zena je ljudski stvor i zeli da zivi u komotnom okruzenju. Zasto bi uopste mlada zena zelela da zivi u nekom zabacenom selu gde radi teske fizicke poslove svaki dan i bude udata za nekog matorog muskaraca (od 45 godina) koji ne zna ni dugme da usije?
Ненад Рајковић
Какав шовинистички коментар!
Preporučujem 3
zdenka djurić
Zadrugarstvo je stari i u svetu šire prisutan institut udruživanja zadrugara, pa ga ne treba prodavati kao novo rešenje. Priča o projektima koji će se finansirati iz budžeta je priča o finansiranju raznih projekata, nevladinih organizacija, od kojih u praksi neće biti pomaka. Koliko je novca iz budžeta otišlo za projekte klastera i tehnoloških parkova?
Ana Babic
I Josip Broz je uveo Seljacke radne zadruge, ali se nisu pokazale delotvorne, pa ih je posle nekoliko godina ukinuo.
Данило
Уништавање српског села је и почело са задругама после Другог рата. Задруге,отимачина, уништавање а често и убијање имућних домаћина по селима, а српске елите по варошима и градовима. У самом Београду преко педесет хиљада "народних непријатеља" чије се име и презиме зна. Уништена села су замењена виртуалном Кустиним. Сељак се деценијама на стубу срама од стране "по задатку" грађана. Али, све празно и недоречености, нога личка а ципела бечка. Речју, српско село није страдало од суше и града, него од комуниста.
Милован Рафаиловић
Хеј, немојте потцењивати Титове радне задруге после Др. св. рата. Они који су ушли у ње имали су предност да су им деца бесплатно школована у интернатима. Камо среће да је и мој отац ушао у радну задругу, али он је био велики антикомуниста, а ја сам морао путовати осам километара у једном правцу по блатњавом путу у гимназију Обреновцу. Како сам успео да матурирам, ни сам не знам. И данас сам љут на оца.
Preporučujem 8
Prle
.......Путујући по Србији, схватио сам да је кључ решења овог проблема у рукама девојака и младих жена...... Kako li je to gosin Krkobabić dokonao da mi je znati? Kakva demagogija da te Bog sačuva. A, da nije, poštovani "mislioče" razlog što ima toliko neženja i udavača u nečemu drugom? Priupitajte te kolege iz SANU, a vezano za ovo, pa će vam reći u kom grmu leži zeka? A, tobožnje obnavljanje zadrugarstva = bacanje narodnih para u bunar, jer je taj..... кључ решења, a i mnogi drugi, po tom pitanju, davno zahrđao i zreo za reciklažu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja