nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Lovci u Beograd stižu porodično

Naš grad je veliki izazov jer su lovišta od centra udaljena od 10 do 20 kilometara vazdušnom linijom. – Osnovni zadatak preduzeća kao korisnika lovišta jeste uzgoj i zaštita divljači, kako bi se očuvao fond gajenih vrsta. – Zdravstvena zaštita životinja je izuzetno bitna zbog različitih kategorija životinja koje žive zajedno
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 04.08.2018. u 22:02
(Фо­тографије ЈП „Ср­би­ја­шу­ме”)

U Beogradu je svake godine sve više turista, a samo prošle godine u našem gradu bilo ih je više od milion. Među njima sve je više lovaca i u lov dolaze porodično. To je trend poslednjih godina, objašnjava dr Milutin Đorđević, izvršni direktor u JP „Srbijašume”.

– Nisu svi članovi porodice lovci, već jedan deo. Zbog toga mi imamo obavezu da obezbedimo prijatan boravak i onima koji ne love. Na nama je da ih upoznamo sa znamenitostima grada, našom kulturom, mada mnogi od njih slobodno vreme provode i u šopingu. Dešava se da otac i ćerka love, a majka i sin odu u obilazak grada ili kupovinu. Mi smeštajne kapacitete imamo u lovištima „Crni lug” i „Rit”, mada mnogi žele da borave i u nekom od hotela. U lovištima u unutrašnjosti lovci i njihove porodice smeštaju se u lovačke kuće – kaže Đorđević.

A kako bi sve funkcionisalo bez problema, u JP „Srbijašume” postoji agencija „Šumeturs” koja organizuje lov.

– Svi koji žele da love prijavljuju se agenciji. Stranci moraju da imaju uredno prijavljen boravak. Oni mogu da donesu svoje oružje ili da ga iznajme. Kada dođu kod nas u privatnoj režiji, obezbeđuje im se smeštaj i obavezno pratioci. Svi su upoznati sa cenovnikom koji se nalazi i na našem sajtu, a utvrđuje ga pre početka lova nadzorni odbor – objašnjava Đorđević.

U prestonici postoji 15 lovišta. Deset je u nadležnosti Lovačkog saveza Srbije, četiri su pod kontrolom „Srbijašuma”, a jednim gazduje Vojska Srbije. Ova četiri lovišta kojima gazduju „Srbijašume” spadaju u kategoriju elitnih i u njima žive mufloni, divlje svinje, jeleni...

– U tim lovištima postignuti su optimalni fondovi divljači. Pre početka svake lovne sezone radi se takozvano prolećno prebrojavanje divljači. Na osnovu njega prave se godišnji planovi odstrela. U toku godine brojnost i zdravstveni status se i dalje prate jer mogu da se dogode neke neželjene posledice i ukoliko se one utvrde rade se korekcije godišnjih planova, u skladu sa stanjem na terenu. Na ovaj način, održivim gazdovanjem divljači, osnovni zadatak preduzeća kao korisnika lovišta jeste uzgoj i zaštita, kako bi se očuvao fond gajenih vrsta – priča Đorđević.

– Zdravstvena zaštita životinja izuzetno je bitna zbog različitih kategorija životinja koje žive zajedno. Zbog toga se u proleće i jesen rade tretmani protiv parazita, a mladuncima daje dodatna hrana. Kada je reč o besnilu u prirodi, zaštita divljih životinja vrši se oralnom vakcinacijom u sklopu programa Uprave za veterinu – napominje Đorđević.

Lovišta su ustanovljena u određenim granicama, ali izgradnja putne infrastrukture, poljoprivredni radovi, primena pesticida i razvoj naselja utiču na njihovo smanjenje.

– Beograd je veliki izazov jer su lovišta od centra udaljena 10 do 20 kilometara vazdušnom linijom, a čovek svojim aktivnostima, primenom savremenih gotovo bešumnih kombajna, pesticida, izgradnjom puteva i naselja utiče na divljač. Očuvati jedno lovište u takvim uslovima nije nimalo lako – kaže Đorđević.

Veliki problem predstavljaju čopori pasa lutalica. Reč je uglavnom o psima koje vlasnici ostavljaju u blizini lovišta i koji kada se udruže u čopor mogu da naprave znatnu štetu.

– Poseban problem takve prirode imali smo u lovištu „Trešnja”. Zbog toga svakodnevno proveravamo ogradu i u stalnom smo kontaktu sa „Veterinom Beograd”. Osim pasa, problem prave i krivolovci. Srećom, svako lovište ima lovočuvara, a oni imaju status službenog lica, što im daje bar neku sigurnost. U slučaju da neko pokuša da se bavi krivolovom reaguju naši čuvari, ali se dodatno obaveštava i policija – ističe Đorđević.

Lovišta u gradu

Lovački savez Srbije

• Pančevački rit

(Palilula i Zvezdara)

• Avala (Voždovac)

• Topčiderska reka

(Čukarica i Rakovica)

• Barajevska reka (Barajevo)

• Gavranski potok (Grocka)

• Varovnica (Mladenovac)

• Posavina (Obrenovac)

• Kosmaj (Sopot)

• Donji Srem (Zemun i Novi Beograd)

• Kolubara (Lazarevac)

JP „Srbijašume”

• Rit (Palilula)

• Lipovačka šuma

(Barajevo i Čukarica)

• Trešnja (Sopot)

• Crni lug (Zemun)

Vojska Srbije

• Dobanovački zabran (Zemun)

Pod lovištima Sr„bijašuma” 10.606 hektara

Svi koji žele da love prijavljuju se agenciji „Šumeturs”. Stranci moraju da imaju uredno prijavljen
boravak. Oni mogu da donesu svoje oružje ili da ga iznajme 

Javno preduzeće „Srbijašume” gazduje sa 44 lovišta po celoj centralnoj Srbiji ukupne površine 488.020 hektara. Ona su raspodeljena u 17 šumskih gazdinstava, jedno od njih je Beogradsko šumsko gazdinstvo koje obuhvata gotovo celu teritoriju grada. Ukupna površina gradskih lovišta u nadležnosti „Srbijašuma” iznosi 10.606 hektara, od toga površina ograđenih je 837 hektara, a otvorenih 9.769. – Šumsko gazdinstvo „Beograd” gazduje sa četiri lovišta. U sremskom delu grada je „Crni lug”, u banatskom lovište „Rit”, na Avali „Trešnja”, dok je u jugozapadnom delu grada smešteno lovište „Lipovačka šuma” – kaže Predrag Glavonjić, rukovodilac odeljenja za lovstvo u JP „Srbijašume”.

„Crni lug” nalazi se na levoj obali reke Save, 30 kilometara zapadno od Beograda, od Aerodroma „Nikola Tesla” udaljeno je 20 kilometara. Njegova ukupna površina iznosi 973 hektara, od čega  je 720 ograđeno. U hrastovoj šumi gaji se evropski jelen, divlja svinja i srna. U lovnoj istoriji lovište je ostvarilo vrhunske rezultate u uzgoju trofeja evropskog jelena i divlje svinje, a poznato je i po vrhunski organizovanom grupnom lovu divljih svinja. Brojnost evropskog jelena iznosi 76 jedinki, divlje svinje 160 i srneće divljači 32 jedinke.

„Trešnja” je na Avali pored starog puta za Kragujevac. Od Beograda je udaljeno 35 kilometara. Lovište je ograđeno, leži na nadmorskoj visini od 200 do 300 metara i zahvata površinu od 117 hektara. Stalno gajene vrste divljači su jelen lopatar i muflon. O bogatstvu lovišta svedoče trofeji jelena lopatara ocenjeni sa 196,21 CIC poena i muflona sa 220,45. Brojnost jelena lopatara iznosi 40 jedinki, a muflona 36 jedinke.

„Lipovačka šuma” prostire se na površini od 1.253 hektara, na magistralnom putu Beograd – Čačak, na nadmorskoj visini od 160 do 290 metara. Od Beograda je udaljeno 25 kilometara. Lovište je otvoreno. Stalno gajene vrste divljači su srna i divlja svinja. Brojnost srneće divljači iznosi 54 jedinke, divlje svinje 12 jedinki.

„Rit” je na 15 kilometara severno od Beograda, pored puta ka Zrenjaninu, u blizini Padinske Skele. Otvorenog je tipa, na površini od 8.263 hektara, od čega fazanerija zahvata površinu od 50 hektara. Stalno gajene vrste divljači su srna, divlja svinja, zec, fazan, prepelica i divlja patka. Lov fazana iz veštačke proizvodnje obavlja se na uređenom poligonu. U fazaneriji se godišnje proizvede oko 13.000 fazana, od čega se deo ispušta u naša lovišta, a deo prodaje lovačkim udruženjima. Brojnost srneće divljači iznosi 192 jedinke, divlje svinje 104, fazana iz slobodne prirode 440 jedinki, zeca 300. U lovištu su kao stalno gajene vrste divljači svake godine prisutne i ptice selice, i to prepelica, divlja patka i divlja guska.

Odstrel divljači se uglavnom realizuje komercijalnim lovom (oko 73 odsto godišnjeg plana) lovaca turista, dok se manji deo realizuje uzgojnim lovom, koji sprovode zaposleni u stručnoj i lovočuvarskoj službi. U dva lovišta izgrađeni su objekti za pregled i privremeno skladištenje odstreljene divljači. Objekti su izgrađeni u skladu sa svim veterinarsko-sanitarnim uslovima koje je propisala Uprava za veterinu.


Komentari0
1838d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja