nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 05.08.2018. u 10:52

Vukosavljević: U naredne 4 godine dostižemo preporučeni minimalni nivo izdvajanja za kulturu

Владан Вукосављевић (Фото Бета)

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da očekuje da bi Srbija u naredne tri do četiri godine mogla da dostigne Uneskov preporučeni minimalni nivo izdvajanja iz budžeta za kulturu i dodao da će ostvarivanju tog cilja pomoći i usvajanje prvog strateškog dokumenta u istoriji Srbije koji kreira i definiše prioritete i pravce kulturne politike u narednih 10 godina.

„Neophodni minimum izdvajanja za kulturu predviđen je Nacrtom strategije razvoja kulture Srbije od 2018. do 2028. i podrazumeva da se svake godine samo za kulturu bez informisanja izdvaja po 0,1 odsto više. Ukoliko bi se išlo tom dinamikom, Srbija bi za 10 godina dostigla nivo od 1,5 odsto budžeta. Cilj nam je da do jedan odsto dođemo za tri, četiri godine”, rekao je Vukosavljević.

U intervjuu agenciji Beta povodom dve godine od preuzimanja mandata tokom kojih je, kako je naveo, u svim oblastima kulture pokrenut čitav niz procesa i aktivnosti, ministar je podsetio da je preporuka Uneska da države za kulturu izdvajaju minimum jedan odsto iz budžeta jer bez toga ne može biti napretka i održivog kulturnog razvoja.

„Izdvajanja za kulturu u jednoj državi moraju da idu do maksimuma datih mogućnosti. Kultura ne sme da bude pastorče budžeta. To je globalno ustanovljen princip i svako odstupanje dovodi u pitanje kulturni razvoj”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević je dodao da je optimista po tom pitanju, da su pokrenuti brojni procesi i da je primetno postojanje političke volje.

„Nazire se politička volja, budžet za kulturu i informisanje je ove godine sa prošlogodišnjih 0,68 odsto podignut na 0,72 odsto, dobili smo povećanje od 0,04 odsto, to je dobar znak u simboličkom smislu, ali je daleko od dovoljnog”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, u ispunjavanju zacrtanog cilja pomoći će i Strategija razvoja kulture čiji je nacrt ministarstvo završilo, a koji sada čeka da se nađe pred Vladom i Skupštinom.

Srbija je što se tiče strategije „već u fazi docnje”, rekao je on i dodao da će se između ostalog njenim usvajanjem stvoriti sistem trajne opredeljenosti a ne dobre volje za razvoj kulture.

„Nisam zadovoljan što Nacrt još nije u Skupštini”, rekao je Vukosavljević i dodao da objašnjenje za to leži u velikoj zakonodavnoj aktivnosti svih ministarstava.

Vukosavljević je rekao da ne bi mogao da ukaže na neku posebnu neuralgičnu tačku u oblasti kulture, ali je dodao da bi kad bi morao to upravo bila izdvajanja iz budžeta i kašnjenje sa usvajanjem nacionalne strategije jer je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja je još nema.

Upitan šta je društvo izgubilo time što smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema strategiju, ministar je rekao da je to teško proceniti.

„Teško je proceniti šta smo izgubili, ali smo verovatno dobili više lutanja i neizvesnosti. Strategija podrazumeva donošenje čitavog niza zakona i predviđa izmene i dopune postojećih”, rekao je on i podsetio da je neophodno usvajanje i zakona o pozorištu, o audiovizuelnim delatnostima, o kuturnom nasleđu kao i izmena i dopuna Zakona o kulturi.

Prema rečima Vukosavljevića, kada je reč o oblasti kulture i međunarodnoj saradnji koja se tiče lektorata, kulturnih centara Srbija kaska za zemljama u regionu.

„Imali smo velike propuste, naši lektorati se tope, preuzimaju ih katedre za montenegristiku, bosanski ili hrvatski jezik, dok su druge države bile aktivne. To što nismo mudro radili 25 godina ne možemo za godinu dana da dovedemo u stanje koje priželjkujemo „, rekao je ministar.

Vukosavljević je dodao da veruje da bi nakon otvaranja lektorata u Rimu u septembru, Srbija do kraja godine trebalo da dobije još tri, a naredne pet ili šest.

„Ako za godinu dana sa 10 skočimo na 18 ili 20 biće to veliki i važan rezultat. U interesu nam je da se srpski jezik izučavana velikim univerzitetima u svetu od Kine, Rusije do SAD”, rekao je ministar.

Ministar je ocenio da je neophodno da tema kulture govora dođe u žižu interesovanja javnosti, da se o tome debatuje i govori, „da neko kaže da dobro govorimo u javnom životu ili da bude preoštar i kaže da smo se toliko poprostačili da to ne liči ni na šta”.

„Moje procene su da tonemo sve dublje i dublje kada je reč o govoru u javnom prostoru, pa i u medijima, školama i porodicama. Odgovor ko je za to kriv nemam, ali odgovornost možemo pronaći u duhu vremena, banalnosti jezika u filmovima, u industriji zabave,” rekao je ministar i dodao da tema kulture govora, kvalitetne upotrebe bogatog srpskog jezika i stila izražavanja zahteva neprestano negovanje.

Prema njegovim rečima, problem bi mogao da se reši tako što će ta tema biti prisutna u javnosti.

„Smatram da su na političkoj sceni kvalitet i kultura govora veoma ugroženi. Ne čuju se dobri tonovi vrlo često ni iz najviših predstavničkih tela ni u medijima. Rečnik se kruni i banalizuje iz dana u dan, to su spori procesi koji ostavljaju posledice i preokret nije moguć za nekoliko meseci budući da su procesi koji su doveli do tog stanja trajali duže”, rekao je Vukosavljević.

Kao najveće vidljive rezultate ministarstva u vreme svog mandata Vukosavljević je naveo otvaranje Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja i otklanjanje 15 godina duge nepravde, nehata i propusta sistema.

Ministarstvo je dalo maksimalnan dopinos okončanju ta dva projekta koji su predugo trajali i predstavljali sramotu naše društvene stvarnosti, rekao je on.

Vukosavljević je podsetio da će krajem septembra ili početkom oktobra biti otvoren i Kulturni centar u Pekingu, što je najveći iskorak u okviru međunarodne saradnje koji je ova država učinila u poslednjih nekoliko decenija budući da je Kulturni centar u Parizu otvoren 1973. godine.

„Biće to povratak na veliku svetsku scenu”, rekao je ministar i dodao da očekuje da do kraja sledeće godine bude otvoren i kulturni centar u Moskvi, a u narednom periodu i oni u Beču, Berlinu, Temišvaru, kako Srbija po njihovom broju ne bi zaostajala mnogo za zemljama u regionu koje imaju i 20-ak. (Beta)

Komentari2
f2659
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan V.
G. Ministre, svasta ste vi pokrenuli, ali nista dovrsili. Muzeji su otvoreni zahvaljujuci naporima Vlade, da u cekali vas, ne bi to bilo skoro... Potiskujete savremenu kulturu i umetnost sitematski, dajuci prednost srednjevekovlju. Uglavnom, vi kulturu vidite kao proslost ili kao birokratsku stvar. Ne valja vam posao. Kultura nazaduje za vaseg mandata.
Драгољуб Збиљић
ЗНАЧАЈ ЋИРИЛИЦЕ. Не знам из ког је разлога (ваљда из бојазни за слабо разумевање код једне политикантски веома јаке струје полатиничних Срб и у Србији за време владавине комунистичке власти) испустио овом приликом да спомене да је веома заслужан за чињеницу да је приметио у Србији и међу Србима страшан раскорак између уставне обавезе у Члану 10. и невероватан раскорак у стварном катастрофалном положају српског ћириличког писма, готово гори положај него што је ћирилица имала и у тзв. српскохрватском језику због страшне грешке српских лингвиста који су у решењу писма остали у Правопису српскога језика настављачи, у ствари, српскохрватског језика, па су и српски језик нормирали у двописму, противно пракси у целој Европи и свету. Министар Вукосављевић је први министар културе који је иницирао, после 12 година од усвајања Устава, коначно усклађивање Закона о службеној употреби језика и писама с још неспроведеном уставном обавезом. То је много значајније од повећања пара за културу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja