ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:31

Nesuđeni košarkaš

U „Ubicama mog oca” uloga koju sam imao bila je jednostavna. Sve sam to video. Privatno. Odrastao sam na Novom Beogradu, u blokovima, bio u prilici i da se pobijem jer valjda to mnogi momci prođu tokom odrastanja. I u „Žigosanima u reketu” mi je priča poznata. Privatno, kaže mladi glumac Miodrag Dragićević
Autor: Snežana Čikarićutorak, 07.08.2018. u 08:00
Миодраг – Миша Драгичевић (Фотографије Лазар Ковачевић)

Za protekle četiri godine Miodrag – Miša Dragičević pošteno se naradio. Glumački talenat prikazao je u šest televizijskih serija, šest pozorišnih predstava ubeležio u svoju radnu biografiju. U dvadesetčetvrtoj godini momak koji, dok ovo čitate, šeta nekom od užurbanih i bučnih ulica večnog grada Rima i skuplja snagu za nove projekte, postigao je više od nekih mnogo starijih kolega sa srpske glumačke scene.

– Da kucnem u drvo, posrećilo mi se. Tako su se zvezde poklopile, kaže skromno mladić koji je angažovan i u najnovijem projektu Dragana Bjelogrlića „Žigosani u reketu” u kojem glumi momka sa Novog Beograda koji igra košarku.

– Igram Luku koji je odrastao bez majke, sa ocem alkoholičarem. Izašao je iz „Padinjaka”, zapravo menadžeri ga vade odatle da bi igrao. Svašta se tu njemu dešava. Poznaje društvo, saigrače, sa kojima živi u komuni, u jednom stanu. Temperament mu je malo prgav ali nije zao lik već je jednostavno rastao u takvim okolnostima... Na ulici je igrao košarku, u zatvoru završio zbog nekakvih gluposti. Zanimljivo je što je dosta drugačija priča od svega što sam do sada radio – kaže glumac koji je svoju karijeru na samom startu počeo da gradi velikom ulogom, poput one u „Čizmašima”, pa nastavio u serijama „Urgentni centar”, „Ubice mog oca”, „Jutro će promeniti sve”, novim projektom Balše Đoga „Pet” koji će gledaoci moći da prate krajem septembra, početkom oktobra.

– Od „Čizmaša” do danas prošao sam dosta stvari. Kalio sam se, što u serijama, što u predstavama. Već sam se malo ispraksovao, ali ima tu još mnogo toga da se uči. U ovom poslu se uči, zapravo, ceo život. Nikada ne znaš sve. A i ja imam tek 24 godine – kaže i priznaje da su ga ti ozbiljni angažmani malo zakočili u studiranju ali dodaje kako će se potruditi da diplomira.

Serija „Čizmaši” mladom je glumcu otvorila i vrata pozorišta. Odmah ga je angažovao Egon Savin, potom ga je primetio i Boris Liješević, pa Snežana Trišić... Sprema se i za novu predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu sa rediteljem Markom Manojlovićem i kaže da je – zadovoljan. Ali, sebe je najviše pronašao u „Čizmašima”.

– Tu sam dao celog sebe. Neki glumci grade lik pa ga podvlače. Da objasnim, veče pred snimanje zaokružuju neke replike, dopišu sebi, recimo, „ovde sam tužan”. Ja radim intuitivno. Kada sednemo za sto i počnemo da razgovaramo, gradim lik po osećaju. Reditelj, naravno, daje indikacije, smernice, ali ja se držim po osećaju i intuiciji, ne radim to kod kuće i ne kažem sebi „ovako ću ja ovo da uradim”. A kada te reditelj dobro vodi i ti se lagodno osećaš i braniš svoj lik, to je ono pravo. Svoj lik moraš u svemu da opravdaš. Kada se, recimo, raznese na trgu, moraš da znaš zašto je to uradio. Da je to za neko veće dobro. Taj svoj lik moraš da voliš i da to radiš sa uživanjem i kada znaš da gledaoci moraju da ga mrze kada se pojavi na ekranu –objašnjava Miša Dragičević.

Na jesen će se ljubiteljima dobrog trilera predstaviti ulogom u seriji „Pet”

Na pitanje unosi li se u lik poput američkih glumaca, naš sagovornik priznaje da bi to bilo lepo kada bi bilo izvodljivo.

– To su ekstremi. Mršavljenje, gojenje za ulogu... Radili bismo mi to kada bismo imali vremena. Oni po tri meseca budu na strogom režimu ishrane, imaju svog trenera, voze taksi ako to uloga zahteva... Mi za to vremena nemamo. Odmah ulazimo u projekat. Ali primer dobrog unošenja u lik opet je u „Čizmašima”. Sećam se kako sam imao scenu sa Bobom Mićalović, ona i ja se budimo u krevetu i meni u trenutku prođe kroz glavu misao „šta li rade sada Miodrag Radonjić i Mladen Sovilj?!” Moja dva najbolja druga u seriji. U jednom trenutku sam utripovao kao da mi se to stvarno dešava. Zaboravio sam na kameru. Razmišljao sam kao da sam u epohi. Razmišljao o najboljim drugovima. I to mi je bilo prelepo – priča Miodrag Dragičević.

Na jesen će se ljubiteljima dobrog trilera predstaviti ulogom u seriji „Pet” u kojoj igra dečaka sa Dorćola koji je odrastao po domovima i prepliće svoju priču sa pet glavnih junakinja.

– Reč je o pravom trileru, jednom modernom, urbanom projeku sa odličnom glumačkom ekipom. Volim „Ubice” u kojima sam glumio Kizu, volim Vuka Kostića, ali... Ovo će biti sjajna serija. Bolja – smatra naš sagovornik i dodaje:

– U „Ubicama mog oca” uloga koju sam imao bila je jednostavna. Sve sam to video. Privatno. Odrastao sam na Novom Beogradu, u blokovima, bio u prilici i da se pobijem jer valjda to mnogi momci prođu tokom odrastanja. I u „Žigosanima u reketu” priča mi je poznata. Privatno. Jer devet godina sam trenirao košarku i dobio stipendiju za Ameriku ali me je sprečila mononukleoza. Da nije bilo bolesti igrao bih košarku, završio neku ekonomiju, vratio se ovde i radio u nekoj banci. Imao bih više para i, verovatno, bio nesrećan. Ne mogu pare da zamene sreću. A ja sam ovde, u ovom poslu, našao sreću. I zadovoljan sam. Mnogo.

Kaže i da serija sve više potiskuje film, i da to i kod nas može da se vidi.

– Nema više para da se napravi dobar film a i kada se to uradi bude eksperimentalnog karaktera, dobar film koji ide po festivalima poput onih koje pravi Srdan Golubović. Ali ne privlači publiku kod nas. Jer, naše ljude privlače američki blokbasteri. Nema više Bertolučija, „crnog talasa”. Sada su brzi trileri, horori... A i serija sada uzima veće pare. Serije skupljaju rejting i idu iz sezone u sezonu. Polako svi preuzimaju taj neki zapadni sistem. Traže da sve ima neki zapadnjački miris. To je malo glupo. Svi se ugledaju na Holivud, ali po meni to su Potemkinova sela. Sve je kao neki glamur a kada zagrebeš vidiš unutra jednu Nikol Kidman koja je sva zategnuta jer ima ugovor u kojem stoji da ne može da stari kao žena. Kao jedna Meril Strip koja je otkačila sve i sa porodicom živi negde daleko od fabrike snova. To je taj neki holivudski demonizam kojem svi teže. A filmovi koje prave francuski, nemački, mađarski... autori su dobri filmovi. I mi takve pokušavamo da radimo ali tu para – nema – kaže Miodrag – Miša Dragičević i priznaje da bi voleo u nekom filmskom projektu da pokaže šta zna i ume.

Kad si poznat...

Popularnost mi prija zato mi što ponekada imam povlastice. Ali mi ne prija kada jedem picu na trgu i kada mi u tom trenutku priđu četiri devojke i traže da se slikamo. A ja sa punim ustima. To je loše. Ali je sastavni deo posla, kaže Miša Dragičević.


Komentari0
5a22f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja