utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:26

Dvostruki aršini za dva pisma u BiH

Oni koji u favorizovanju ćirilice u RS vide „aparthejd” nisu zainteresovani za njenu marginalizaciju u Federaciji
Autor: D. Stanišićutorak, 07.08.2018. u 22:00
Стиг­ма­ти­за­ци­ја ћи­ри­лич­ног пи­сма ви­дљи­ва је и на пу­то­ка­зи­ма у ФБиХ (Фото Д. Ста­ни­шић)

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Odmah nakon što su pojedini mediji objavili da se u Republici Srpskoj radi na pripremi zakona kojim bi ćirilica bila normirana kao glavno pismo u tom entitetu, potpredsednik RS Ramiz Salkić i šef Kluba Bošnjaka u Veću naroda RS Mujo Hadžiomerović uputili su oštre kritike na račun vlasti u RS. U istoj vlasti njih dvojica godinama zauzimaju značajne pozicije i primaju, za ovdašnje prilike, vrlo visoku platu.

Najavljenu mogućnost normiranja ćirilice kao glavnog pisma, Salkić je u sarajevskim medijima predstavio kao „neustavnu” nameru vlasti RS koja je, kako je rekao, „ogrezla u radikalizmu” i pokazala se kao „majstor diskriminacije i aparthejda u obrazovnom sistemu”, a Hadžiomerović kao „kulminaciju bezobrazluka i drskosti”. Za njih dvojicu to je i pokušaj „nametanja nemogućih uslova života” svima onima koji ne pripadaju srpskom narodu.

„Nažalost, imamo vlast (RS) koja je ogrezla u radikalizmu i ekstremizmu, pravoslavizaciji institucija i u pokušajima da budu veći pravoslavci i Srbi od pravoslavaca i Srba u Srbiji. Evidentno je da vlast ovde želi, pre svega, stvoriti ambijent u kojem će izazvati neku vrstu radikalizacije koja bi bila posledica trpnje i patnje, ugrožavanja i ponižavanja nesrba na prostoru RS”, izjavio je Salkić za jedan sarajevski portal.

Salkiću, kao i Hadžiomeroviću, za kojeg je, eventualno, normiranje ćirilice kao glavnog pisma u RS, „dokaz i bezobzirnosti vlasti tog entiteta” i „politike koja ruši sve druge i drugačije”, nije nasrtaj na zakonska i ustavna rešenja, niti „svojevrsni aparthejd”, to što u većini škola u Federaciji BiH nijedno srpsko dete ne uči srpski jezik, ili što osnovci u tom entitetu tek u trećem razredu uče azbuku, pisanje i čitanje ćiriličnog pisma. Ne smeta im ni to što, u Sarajevu na primer, ima više natpisa na arapskom jeziku negoli na ćirilici.

Stigmatizacija ćirilice u Federaciji BiH nije uočljiva samo na brojnim objektima već i na putokazima širom Federacije BiH na kojima su prefarbani natpisi na ćirilici, što tamošnje vlasti pripisuju uglavnom „neodgovornim pojedincima”, ali to i ne menjaju, niti tretiraju kao kršenje zakonskih i ustavnim rešenja u tom entitetu koja, takođe, ćirilicu i latinicu definišu kao obavezna i ravnopravna pisma.

Pojedini mediji iz RS izvestili su da bi novo zakonsko rešenje, na kome resorno ministarstvo RS već radi i kojim bi svim republičkim institucijama i ustanovama bilo propisano obavezno korištenje ćirilice, „skoro pa doslovno bilo prepisano iz pripremanog novog zakona u Srbiji”. Time bi, kako se navodi, praktično bili „ispunjeni i zaključci iz pripremi zakona kojim bi još neusvojene Deklarcije o zaštiti srpskog jezika i kulture koju su još prošle godine najavili predsednici Srbije i RS Aleksandar Vučić i Milorad Dodik.


Komentari9
c527b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Марко Латиновић
Ко имало нешто зна о историји знаће да су муслимани све до НДХ спонтано користили и ћирилицу; прије тога за турског вакта писменији муслимани и босански фратри користили су верзију ћирилице која се звала "босанчицом". Али да се не замарамо тиме шта је било раније него да видимо како је сада. Прије него што посјетимо Федер.БиХ Уммет погледајмо у каквом је положају ћирилица у Републици Српској. Сада, на нашу бруку и срамоту, ситуација са ћирилицом је иста као и у Србији. Чак је лошија него што је situacija sa pismom čitalaca Politike. Ех Србадијо...
slavko
Pravo Srba da pišu čirilicom ne uključuje i dužnost ostalih da ju čitaju...
Дамир
Славко, Ви ето прочитасте овај чланак који је писан ћирилицом, зашто ако вам се не допада то савршено писмо?
Preporučujem 12
Радован
Па што сте онда деценијама и столећима учили ћирилицу у школама широм српских земаља ако вам се није допадала
Preporučujem 10
fjodor
Sa Srbima se ne može živiti normalno. Teško narodima kojima su Srbi komšije.
Milivoje Radaković
Gde se mi graničimo s Grcite, Radovane?
Preporučujem 0
Radovan
Pa eto rumunima ili grcima je bas tesko?
Preporučujem 10
Ranko
Ima tih detalja kao sto je zatiranje cirilice na javnim mestima koliko volis ali mi se prema tome odnosimo kao da samo nama treba 'mir u kuci'. Np. u federaciji na grobnim mestima gde je krst (srpski) oni zalepe nalepnicu gde pise da ce grob (krst) biti uklonjen ako se niko ne javi na navedenu adresu u navedenom roku da regulise neke administrativne stvari. Medjutim, tih nalepnica nikada nema na onim nisanima a ojasnjenje je da se radi o 'istorijsko kulturnom' objektu! (kao sto su np. stecci)...
Коста
Старије слике и филмови из Сарајева пре 1941. јасно показују море једно ћириличких натписа. Какоби се браћа Бошњаци осећли кад би неко префарбавао латиничке натписе у РС? Латиница културолошки НИЈЕ српско писмо и треба да се поштује! Срби имају свако право да ћирилица не само да има примат, него да буде и једино српско писмо јер јој друго не треба за домаћу употребу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja