subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:32

Čekajući rešenja

Autor: Ozren Milanovićutorak, 07.08.2018. u 22:00

Okupiraju „Gazivode”, uvode nam carine, crtaju nam ustaško „U” po benzinskim pumpama, nekakav Tompson u nekada srpskom Kninu zvanično uzvikuje „Za dom spremni”, sluša to u sviti prepoznat crnogorski vojni ataše, a šahovska predsednica čirlidersica nam posle svega otkazuje dolazak i preti dubokim zamrzavanjem – srećom samo odnosa, hrvatsko-srpskih. Ljuta što se bunimo, a odlikuje dokazanog krvoloka Antu Gotovinu, za vojne zasluge, u prisustvu stranih vojnih delegacija. I političkom je laiku jasno, kada se iznad tvrđave u Kninu u vazdušnom mimohodu s hrvatskim „migovima” u zajedničkom letu pojavio i par izraelskih aviona F-16 s Davidovom zvezdom bio je to, šta drugo nego čin međunarodnog priznanja etničkog čišćenja pod plaštom vojne operacije.

Direktor Centra kancelarije „Simon Vizental” u Jerusalimu i lovac na naciste Efraim Zurof bio je uznemiren što su borbeni avioni izraelskih vazduhoplovnih snaga učestvovali u obeležavanju operacije „Oluja” tokom koje je Hrvatska proterala 250.000 Srba iz njihovih domova. „Do danas nijedna strana zemlja nije učestvovala”, napisao je na „Tviteru”.

Nije nam, gospodine Zurof, bilo lako ni 1912. protiv Turaka i Bugara, ni 1914. protiv Austrougara, ni 1941. protiv Nemaca, ni 1999. protiv pola sveta, pa ni naovamo, do danas.

U miru, polako, planski i neprimetno, radi tog dugotrajnog mira, kroz razne „kompromise” gubili smo i gubimo sve ono što su nam darovali hrabri i požrtvovani srpski junaci ne žaleći ni svoje živote za slobodu naroda i otadžbine. Da li izgubljeno ratom može jedino ratom da se vrati?

Bivši predsednik Albanije Bujar Nišani „lupi” da Kosovo nije samo pitanje jedne države, već da predstavlja, kako je rekao, „Jerusalim Albanaca”. I nišani nas, provocira. Šta misli Zurof o tome?

Kaže mi prijatelj da uopšte ne razume o kakvom trajnom miru sa Albancima i Hrvatima pričamo. Čemu se to nadamo? Tvrdi da ni srpsko-albansko, a ni srpsko-hrvatsko pitanje ne mogu nikada da se reše na obostrano zadovoljstvo, u to da budemo sigurni. I dodaje, samo ako bi se desilo neko čudo, na primer da Amerika i ostali dignu ruke od Kosova, onda da rešimo taj problem samo s njima, a i sa Hrvatima, bez sponzora. I to brzo, muški… Ovako, tvrdi, da bismo živeli bez međa, najmanje sedam godina treba da prođe pa da Evropa proceni da li smo spremni za Uniju. I pre četrnaest godina bilo je da će to biti za sedam godina, a pre sedam godina isto tako. Boji se da će 2025. da kažu da nam je prava mera 2032. godina. A do tada da slušamo i radimo šta nam kažu, ispunjavamo poglavlja i držimo se zadatog. Stalno nam izmiču lestvicu, šargarepu drže visoko…

Ma kakva mudra politika, s više pameti i još više jedinstva, ne prihvata on šta mu pričam. Koliko li je takvih, umornih od obećanja i dvoličnosti?


Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja