Tikvice su, poput krastavca, namirnica koja obeležava leto, iako ih možete naći i u drugim godišnjim dobima. Energetska vrednost tikvica je 16 kcal/100 g. Tikvice sadrže i nešto minerala: magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa, cinka, kalcijuma. Tikvice sadrže i vitamine Be-kompleksa, vitamin Ce, kao i nešto vitamina Ka. baš kao i krastavci, tikvice su sjajne za razne dijete za mršavljenje jer sadrže vlakna i vodu.
Zbog velikog sadržaja dijetnih vlakna, pogodne su i za dijetu kod povišenog holesterola i triglicerida.
Tikvice su odlične kako za zdrave osobe, tako i za obolele:
– Dijabetičari bi trebalo što češće da ih imaju na jelovniku jer tikvice s jedne strane skoro i da nemaju ugljene hidrate, a s druge strane, smanjuju resorpciju glukoze. Preporučujem ih i trudnicama koje imaju gestacijski dijabet
– Ako imate problem s hipertenzijom, kalcijum i magnezijum iz tikvica deluju na sniženje krvnog pritiska
– Delovanjem na regulaciju masti i šećera, tikvice preventivno utiču na pojavu ateroskleroze, srčanog i moždanog udara
– Fitonutrijenti u tikvicama deluju antikancerogeno jer sprečavaju mutaciju ćelija
Leto je pravo vreme za ovu namirnicu, pa nikako nemojte preskočiti tikvice u rashladnoj vitrini u prodavnici ili vama najbližoj pijaci. Kada birate, neka to bude tikvica sa sjajnom korom bez oštećenja. Kora ne sme da bude previše tvrda jer je onda tikvica prezrela.
Čuvajte ih u frižideru, u donjoj fioci. Takođe je moguće zamrznuti, ali će njihova struktura nakon odmrzavanja biti puno mekša. Pre zamrzavanja, isečene tikvice potrebno je blanširati u kipućoj vodi oko dva minuta.
Tikvice možete kuvati, grilovati, kuvati na pari, rendati u supe i čorbe, puniti s mesom ili drugim povrćem ili žitaricama, a postoje i oni manje zdravi načini pripreme poput pohovanja i prženja u dubokim masnoćama. Recepata zaista ima mnogo, pa šteta je da vam prođe leto, a da ne probate ovo veoma zdravo povrće. Ipak izaberite zdrave načine pripreme i uživajte.
A boranija (ili kako je na zapadu Balkana nazivaju mahune) najkraće rečeno nedozreli je pasulj (grah) koji se uzgaja, bere i konzumira pre nego što se pasulj potpuno razvije, dakle ostane u omotaču (mahuni). Postoje nekoliko sorti boranije koje se kao takve koriste i upravo sada je pravo vreme da ih sveže nađemo na našim zelenim pijacama. Najcenjenije su sorte koje nisu končaste, a pored svežih, možete tokom cele godine lako pronaći i smrznutu boraniju u najbližoj prodavnici.
Boranija ima raznih: pljosnatih, širokih, uskih, kratkih ili dugačkih, ravnih ili povijenih, a po boji to su zelena, žuta, žuta s ljubičastim prugama ili zelena s ljubičastim prugama. Ako je boranija mlada, onda je najbolja, nije končasta, ima najbolji ukus i lako se kuva.
Boranija je niskoenergetska namirnica i često je na jelovniku osoba na dijetama. U 100 grama boranija daje samo 18–28 kalorija, u zavisnosti od vrste. Što je boranija starija, kalorijski je jača. Sadrži dijetna vlakna koja su važna za pravilno funkcionisanje probavnog sistema, kao i vitamine Be-kompleksa, provitamin A i vitamine Ce i Ka. Od minerala u boraniji možete naći gvožđe, magnezijum, kalcijum, fosfor, mangan i cink.
Boranija termičkom obradom gubi protein lektin koji može biti toksičan u većim količinama, pa je veoma važna pravilna priprema. Boraniju možete kuvati na pari, kuvati u vodi, peći u rerni, ili pripremati u voku (prži-mešaj). Boraniju možete kombinovati s piletinom, bademima, pavlakom. Recepti za pripremu boranije su brojni, granica je samo vaša mašta.
Godišnja svetska proizvodnja boranije je oko 21 milion tona, a vodeći svetski proizvođač i potrošač je Kina s oko 16 miliona tona. Možda je ova činjenica tajna vitkog stasa kod velikog broja Kineza. Ali, bilo kako bilo, boranija treba da bude neizostavni sastojak i u vašoj ishrani.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
