ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:55

Igramo svuda gde ima našeg naroda

Za kosovske vlasti mi smo institucija koja nema pravo da postoji iako smo osnovali Narodno pozorište u Prištini i odatle proterani, kaže Predrag Radonjić, direktor ove teatarske kuće
Autor: Borka Golubović-Trebješaninsreda, 08.08.2018. u 22:00
Потреба за очувањем српске културе је огромна (Фото Ж. Ракочевић)

Narodno pozorište u Prištini sa sedištem u Gračanici u oktobru obeležava jubilarnu 70-godišnjicu postojanja. Jubilej će obeležiti 8. oktobra premijerom Gogoljeve „Ženidbe” u režiji Milana Karadžića i u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada. Reč je o instituciji koja od 1999. godine u veoma teškim i specifičnim okolnostima uspešno funkcioniše van svoje matične zgrade.

U predvečerje obeležavanja sedme decenija trajanja, ansambl ovog vitalnog teatra iznenadiće u avgustu pozorišne poklonike brojnim aktivnostima. Posle igranja predstave „Sigurna muška kuća” Aleksandra Jugovića u režiji Ivana Denića na zemunskom Gardošu, ansambl predstave „Dantonova smrt” u režiji Maurisija Farea, poreklom Katalonca koji dugi niz godina živi u Nemačkoj, sprema se na put za Berlin gde će sa ovim ostvarenjem gostovati 12. i 14. avgusta. To nije sve. Sa Mihizovim „Banović Strahinjom” urađenim u koprodukciji sa Šabačkim pozorištem i u režiji Nebojše Bradića učestvovaće 18. avgusta na Raškim duhovnim svečanostima, da bi dan kasnije gostovali i u Vrnjačkoj Banji.

Profesionalno pozorište na Kosovu zaživelo je prvi put u Prizrenu 1945. godine, ali je posle samo godinu dana prestalo sa radom. Tri godine kasnije, odnosno 1948. godine, srpski umetnici osnovali su profesionalno pozorište u Prištini, da bi se ansamblu kasnije priključili i albanski glumci.

– Posle 1999. godine došli smo u situaciju da budemo praktično isterani iz svoje matične zgrade i da Narodno pozorište iz Prištine bude u rasejanju, kao što je uostalom i sudbina većina Srba sa Kosova i Metohije, da bi 2005. ovaj teatar ponovo počeo sa radom. Velike zasluge za njegovu obnovu ima reditelj Nenad Todorović koji ga je kao upravnik ponovo „oživeo” u gotovo nemogućim uslovima. I danas, kada se u velikoj meri stabilizovao rad ansambla, mi i dalje radimo u više nego specifičnim okolnostima, kaže za „Politiku” Predrag Peđa Radonjić, direktor ove teatarske kuće i dodaje:

– Narodno pozorište iz Prištine, koje sada ima novo privremeno sedište, posle Leposavića i Kosovske Mitrovice, na novoj adresi ovde u Gračanici, na neki način se delimično time i vratilo u svoj grad, odnosno u Prištinu. Zbog malog broja Srba koji žive na ovom prostoru nismo u situaciji da budemo klasično repertoarsko pozorište sa matičnom scenom jer smo ograničeni brojem gledalaca, a tako je smanjena i mogućnost većeg broja igranja predstava u jednom mestu. Zato, kada izvedemo premijernu predstavu u Gračanici, neposredno posle toga gostujemo u svim drugim mestima na Kosovu i Metohiji gde za to postoje uslovi i interesovanje, a ta cifra se uglavnom svede na sedam-osam nastupa, pa predstave u uslovima lepog vremena igramo i na otvorenom, u portama crkava, dvorištima, svuda gde ima našeg naroda i potrebe za očuvanjem naše kulture, tako da bi verovatno tačniji naziv našeg pozorišta bio Narodno pozorište Kosova i Metohije. Naravno, gostujemo i u drugim delovima Srbije, regiona i u inostranstvu.

Mi smo, reklo bi se, svojevrsno putujuće pozorište sa statusom republičke institucije kulture.

Na administrativnim prelazima, priča Radonjić, ovaj pozorišni ansambl suočava se sa svim onim problemima sa kojima se inače suočavaju naši ljudi na Kosovu. Za kosovske vlasti mi smo institucija koja nema pravo da postoji iako smo osnovali Narodno pozorište u Prištini i odatle proterani. Sada smo još i dovedeni u situaciju da nas, recimo Atifete Jahjaga, bivša predsednica Kosova, pominje kao nekoga koga bi trebalo ugasiti. Interesuje me onda koga bi trebalo dovesti na naše mesto i ko to može umesto nas da obavlja našu misiju?

Danas Narodno pozorište iz Prištine sa sedištem u Gračanici broji ukupno 54 člana, od toga je 14 glumaca. Prošle sezone izveli su četiri premijerne predstave, ali i potpisali protokole o saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu, novosadskim SNP-om, Šabačkim pozorištem, sa ogromnom željom da pokažu da i na Kosovu i Metohiji postoje ljudi koji se bave na kvalitetan način savremenim pozorišnim stvaralaštvom.

Tako je, priča Predrag Radonjić, prvi put posle 1999. godine Ministarstvo kulture Republike Srbije prošle godine uložilo sredstva u dogradnju 200 kvadratnih metara za prostorije ovog teatra iznad postojećih koje koriste u Domu kulture u Gračanici.

– Krajem 2017. završena je siva gradnja, a tokom 2019. očekujemo finansiranje završetka započetih radova. Sredstvima resornog ministarstva kupljeno je i manje putničko kombi vozilo za prevoz glumaca i radnika, što je veoma važno za ansambl koji praktično ima neprestana gostovanja. Ujedno, povećan je broj igranja predstava, gostovanja van KiM, učešća na festivalima, kvaliteta samih predstava i prisustva pozorišta u domaćim i stranim medijima, kaže Radonjić koji uz to konstatuje i da su pri tom opredeljena mala sredstva za programske aktivnosti za 2018. godinu.

– Za tri nove predstave odobreno nam je ukupno tri miliona dinara, što je veoma malo u poređenju sa iznosima produkcija bilo kog profesionalnog pozorišta u Srbiji. Nije nam tokom poslednjih godina omogućen prijem nijednog novog zaposlenog, a pri tom nam odlaze u penziju zaposleni i gase se radna mesta. Zato u pozorištu nemamo dovoljan broj glumaca, direktora tehnike, kostimografa, šminkera... Moglo bi nam se, kao u drugim pozorištima, omogućiti da vanredno primimo još pet-šest radnika koji su neophodni za elementarno funkcionisanje pozorišta, kaže Radonjić.


Komentari2
dcf7b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Станковић
Није тачно. Никад нису играли у Ранилугу, највећем српском селу у Косовском Поморављу.
Aleks Krinkovski
Glumci zasluzuju nagradu , narod pravo na zivot a zgrada obnovu. Jedino tako ce narod ima opstati , a kultura je deo toga.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja