ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 08.08.2018. u 22:00 Jovana Rabrenović

Dozvoljeni minus kao kazna

Kamata za ovako pozajmljen novac i dalje prosečno iznosi oko 30 odsto godišnje. – Oko 239.000 tekućih računa skliznulo u nedozvoljeni minus
(Фото Пиксабеј)

Kamate na dozvoljeni minus na tekućem računu ostale su imune na sva sniženja cene novca u bankarskom sektoru poslednjih godina. Prepolovljene su kamate na stambene zajmove, kao i na zajmove u dinarima, koje sada u proseku iznose oko deset odsto, evro indeksirani zajmovi prosečno koštaju oko pet odsto, o sunovratu kamata na štednju da se ne govori. Međutim, kamata na prekoračenje po tekućem računu i dalje prosečno iznosi oko 30 odsto godišnje.

U Srbiji ima čak 7,5 miliona tekućih računa, a njih je otvorilo pet miliona građana, što znači da neki građani imaju po dva i više računa. Nije teško zaključiti da je i broj dozvoljenih minusa približan. Korišćenjem dozvoljenog prekoračenja građani su pozajmili oko 46 milijardi dinara ili bezmalo 400 miliona evra. Podaci Udruženja banaka pokazuju da je 239.000 tekućih računa skliznulo „u crveno”, odnosno u nedozvoljeni minus, a na taj način, bez odobrenja banke uzeto je oko 4,6 milijardi dinara. Cena ovako pozajmljenog novca ima kamatu i do 60 odsto.

Narodna banka Srbije (NBS) od januara 2014. godine na sajtu informiše javnost o tome kolika je cena na ovaj način pozajmljenog novca, odnosno objavljuje tabelu koliko minus košta od banke do banke, tako da ih je moguće uporediti, ali ovaj potez na njih nije delovao „vaspitno”. Naime, poslednjih godina u visini kamata na dozvoljeni, ali i nedozvoljeni minus, nema gotovo nikakvih promena.

Banke se visokih kamata na dozvoljeni minus ne odriču, a i zašto bi kada ih nijedan propis na to ne obavezuje. Dozvoljeni minus spada među najskuplje bankarske usluge. Motiv za visoku cenu iz ugla banaka je jasan: za klijente je to najjednostavniji vid pozajmice za kojim mogu brzo da posegnu, a banka im to i naplati. Po slovu propisa građani moraju da otvore tekuće račune za svoja primanja, a do korišćenja dozvoljenog minusa na istom tom računu mali je korak. Bankari se pravdaju da je cena dozvoljenog minusa visoka jer nosi visoki rizik. Za njega bankari ne traže obezbeđenje, već su im garant buduća primanja klijenta, a postoji rizik da on ostane bez posla.

Objašnjavaju da je minus po tekućem računu vrsta kredita. Ugovorom koji potpišete s bankom ona vam dozvoljava da u momentu kada potrošite sredstva sa svog tekućeg računa koristite sredstva banke, za šta vam ona zaračunava određenu kamatu. Iznos dozvoljene pozajmice definiše se ugovorom i zavisi od proseka primanja koja se evidentiraju na tekućem računu. Većina banaka kao kriterijum za visinu dozvoljenog minusa uzima tromesečna primanja, mada iznos odobrenog minusa može da bude i veći.

Kamata na dozvoljeni minus zaračunava se samo na iznos koji klijent koristi, a ne na onaj koji je odobren, i zaračunava se broj dana u kojima je neko u dozvoljenom minusu. Međutim, veliki broj građana vrlo često dozvoljeni minus iskoristi u punom iznosu, a zatim duži period ne izmiruje svoju obavezu, zbog čega plaća kamatu na ukupan iznos minusa. Zbog toga stručnjaci prezaduženima savetuju da iskoriste prednosti trenutnih niskih kamata na gotovinske i refinansirajuće zajmove i da izmire dug koji im pravi dozvoljeni minus, jer je to mnogo jeftinije.

Komentari4
df2a7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Вукота Мараш
У односима са банкама постоји неколико принципијелних питања, која треба да се реше уколико желимо да банке буду оно што треба да буду, а не сервис за пљачкање грађана уз благослов Државе. Основно, принципијелно, питање је прихватљивост основа, на којима почива сарадња са банкама: како је могуће сарађивати са неким, чији динар је значајно већи од вашег? Ако банке не плаћају камату на позитиван салдо, а наплаћују непримерено високу на негативан уз благослов Државе онда је ту све савршено јасно и свака дискусија на ту тему је потпуно излишна. Са друге стране, опет уз свесрдну помоћ Државе, практично није могуће добити оно што сте зарадили без посредства банака. Исплата плате "на руке" није могуће а исплата пензије, вероватно, јесте уз унапред дефинисану казну у облику кашњења исплате. Ако пензију примате преко банке добићете је дан раније пре званично дефинисаног датума исплате, а ако тражите да вам пензија буде исплаћена на руке, она ће вам стићи са пар дана закашњења. И шта је нејасно?
Miki
Ne radi se tu o kazni. Jednostavno banke tako peljese narod a da ne krse zakon
Саша
Ко има да плати 30% камате на минус има и да уштеди тих истих за себе самог.
Boki
Otkazite minus. Od svake plate odmah ostavite sa strane 10%. Za 10 meseci, imacete celu platu za "ne daj boze". To je vas "minus" i zaista je za vanredne troskove (ne za letovanje, rasprodaje, itd). Sistem radi, proverio sam.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja