četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:47

Srpska imovina na Kosmetu vredna 200 milijardi evra

O koliko velikim parama je reč, najbolje govori podatak da je ta vrednost jednaka petogodišnjem srpskom bruto domaćem proizvodu
Autor: Anica Teleskovićčetvrtak, 09.08.2018. u 22:00

Nevenka Ristić bila je zaposlena u trgovinskom preduzeću „Eksimkos” iz Prištine. U Crnu Goru je izbegla 2000. godine i bila je uredno penzionisana. Iako je prvobitno bila na spisku Kosovske agencije za privatizaciju za dobijanje sredstava od prodaje ove kompanije, na intervenciju rukovodstva firme, Nevenkino ime „skliznulo je ispod crte”. Navodno, zbog toga što aktivni radnici imaju prednost u odnosu na penzionere.

Slučaj Nevenke Ristić navodi se kao primer u knjizi Sandre Davidović „Privatizacija društvenih preduzeća na Kosovu i Metohiji pod okriljem Unmik administracije”, koju su potpisali i koautori Danilo Babić i Jelena Pejić. Jedan od posebnih problema tokom procesa privatizacije, kojoj se zvanični Beograd suprotstavljao, ali nije uspeo da je zaustavi, ticao se i etničke diskriminacije investitora i ekonomskih prava radnika. Da li će i pojedinačni slučajevi zaštite imovine biti tema u aktuelnim pregovorima Beograda i Prištine?

Pitanje imovine predsednik Aleksandar Vučić ocenio je kao jednu od ključnih i najvažnijih tema. Naglasio je da će biti reči o privatnoj, društvenoj imovini, zatim imovini SPC i privrednih subjekata koji su registrovani izvan Kosova i Metohije, a nalaze se na toj teritoriji.

 

„Rešenje problema nam je neophodno što pre, jer nam je potreban dugotrajan mir između Srba i Albanaca... Neophodno nam je rešenje koje bi značilo stvaranje neke vrste bezbednosti za naše građane pre svega”, rekao je predsednik Srbije.

Zna li država šta uopšte ima na Kosovu? I da li je napravljen popis vlasništva privatne, društvene i crkvene imovine? Prema nekim procenama, Srbija na Kosovu ima imovinu vrednu čak 200 milijardi evra. O koliko velikim parama je reč, najbolje govori podatak da je vrednost jednaka petogodišnjem srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP).

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u katastarskim evidencijama na Kosovu i Metohiji kao vlasništvo Republike Srbije upisano je 319.256 hektara, što čini trećinu ukupnog zemljišta na KiM. Kao društvena svojina upisano je 157.666 hektara, odnosno 14 odsto.

U čistoj privatnoj svojini srpskog i nealbanskog stanovništva nalazi se 163.980 hektara, odnosno 15 odsto ukupnog zemljišta.

Republička Direkcija za imovinu popisala je svojevremeno nekretnine koje naša država ima na KiM: službene zgrade (1,24 kvadrata), poslovne zgrade (145.202 kvadrata), stambene zgrade (24.688 kvadrata). Uz to je evidentirano još 753.000 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata, kao što su restorani, odmarališta, sportski objekti.

Prema podacima iz knjige „Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije”, čiji je autor Nenad Popović, bivši šef Ekonomskog tima za KiM, javna preduzeća iz Srbije imaju na Kosovu 1.358 objekata, čija se imovina procenjuje na najmanje 1,5 milijardi dolara. Među njima su PTT (130 objekata), „Železnice Srbije” (55 objekata), EPS (18 objekata), „Srbijašume” (45 objekata).

Tako se knjigovodstvena vrednost infrastrukture i voznih sredstava „Železnica Srbije” procenjuje na 206 miliona evra. Tu imovinu, između ostalog čini 55 objekata, 330 kilometara pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel lokomotiva, 15 dizel motornih vozova, 570 teretnih i 45 putničkih vagona.

Osim toga, EPS od 1999. godine izdvaja između 20 i 22 miliona evra na godišnjem nivou za naknade radnicima koji su od 1999. godine bespravno ostali bez posla. Ukupna procenjena vrednost elektroenergetskih objekata dostiže 2,7 milijardi evra, pokazuju podaci Kancelarije za KiM.

Samo geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu.

Zanimljivo je i to da je Aerodrom „Priština” još 2010. godine dat na upravljanje turskom koncesionaru na period od dve decenije, po ceni od 67 miliona evra.

Kada je reč o „Trepči”, od avgusta 2000. godine, pravo upravljanja, po rezoluciji 1244 preuzeo je Unmik, nakon čega je formirao i registrovao novi privredni subjekat.

Bilansne rezerve olova i cinka procenjene su na 51 milion tona. Priština već 20 godina pokušava da preuzme ovu kompaniju, u čijoj vlasničkoj strukturi su upisane kompanije iz Srbije. Najveći vlasnički udeo u Trepči ima Fond za razvoj Republike Srbije (55,135 odsto). Zvanični podaci pokazuju da ovaj fond ima udeo u vlasništvu 155 preduzeća sa KiM.

Posebna priča je privatizacija na KiM koja je obuhvatila oko 660 društvenih preduzeća, u kojima je radilo oko 60.000 ljudi. Kako je u svojoj knjizi „Privatizacija društvenih preduzeća na Kosovu i Metohiji pod okriljem Unmik administracije” ocenila Sandra Davidović, taj proces imao je mnoštvo ekonomskih nedostataka.

„Opšti problemi obuhvatili su odsustvo ozbiljnih (stranih) ulagača, korupciju, obezvređivanje preduzeća niskom prodajnom cenom, odsustvo javne prethodne procene kapitala preduzeća, gubitak radnih mesta”, navodi Davidovićeva u svojoj knjizi.

Preduzeća su vrlo često u potpunosti rasprodavana, a radnici momentalno otpušteni jer je investitoru bila atraktivna jedino lokacija zemljišta. U prilog tome govori i podatak da je 313 društvenih preduzeća prodato za svega 383 miliona evra. Reč je o izuzetno lošem učinku, jer je samo jedna fabrika na teritoriji uže Srbije (Duvanska industrija Niš) u procesu privatizacije prodata za 500 miliona evra.

Kao jedan od upečatljivih primera ekonomski loše privatizacije Davidovićeva navodi „Pećku pivaru”, koja je prodata po nekoliko puta manjoj ceni od tržišne – za svega 11.130 evra. I to jednom od osnivača i finansijera takozvane Oslobodilačke vojske Kosova – Ekremu Luki.

Srbija je od početka privatizacije isticala svoje pravo na preduzeća na teritoriji KiM i zahtevala od Unmika da uzme u obzir podatke o potraživanjima kojima raspolaže. Kosovska poverenička agencija je propuštala da odgovori na obaveštenja nadležnih srpskih organa u vezi s pravima vlasnika i poverilaca.

 


Komentari38
5bee6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Andreja Analiticar Belosvetski
Srpska imovina na Kosovu je neprocenjiva, zato i nije za prodaju. Svako, ko se bude drznuo da pokusa da je proda naici ce na beskrajni otpor kod Srba u Srbiji i po svetu. Zato, svi vi koji pokusavate prodaju bicete kaznjeni adekvatno i vasa familija.
branislav popović
Ma kakvi dvesta milijardi. Vredi sigurno dve hiljade milijardi.
Biljana LA,CA
Moze nam dobro doci madjarsko iskustvo,mislim sigurno se zna kako su se oni izborili ili nisu kada im se odcepila Vojvodina.
Dragan
Zaboravimo na bilo kakvu ekonomsku dobit od Kosova. Sa srpskog stanovista, sta vise, u striktno ekonomskom smislu smo u debelom dobitku jer ne moramo da izdrzavamo jos jedno ogromno propalo preduzece zvano Kosovo koje ne samo da trosi svoju supstancu, nego u svoju crnu rupu usisava I svog sponzora. A tako je bilo od pamtiveka. Djavola bi mi danas (18. Avgust, 2018) pricali o stabilizovanoj drzavnoj ekonomiji, balansiranom budzetu, ekonomskom oporavku I sl. da nam je Kosovo jos uvek u sastavu. To bi bio samo jedan politicki problem koji bi po sili zakona morali da resavamo I ubacujeme neznane stotine miliona evra, a za uzvrat bi dobili perpetualni problem uz obstrukcije, lenjost I nerad pride. Zato, treba uzeti ono sto se moze (ako se uopste moze) I prikljuciti Srbiji, sto je verovatno mali deo svega ako uopste, a od ostatka jednostavno dici ruke pod uslovom da Zapad obezbedi zastitu Srba, srpske kulturne basine i naplatiti srpsku imovinu koju oni sada proglasavaju svojom. To je resenje
Boris
Izgleda da vama nije poznato da Srbija redovno, i dan danas, izmiruje spoljni devizni dug koji su napravili Arbanasi prethodnih decenija...
Preporučujem 19
Драган Видаковић
Косово вреди више од било ког износа, поготово од папира тоалетног званог долар које штампају, да не вреди тај део Србије, неби се они толико бавили агресијом убијањем и пљачком, према томе вреди онолико крви које су проливене зарад своје земље а не рудног богаства, тамо где имаш воду, чист ваздух, храну ...и мир, шта ће ти богаство.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja