petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Dve trećine privremeno zaposlenih zadrži posao

Do kraja godine prekvalifikacijom će biti obuhvaćeno oko 1.250 nezaposlenih, od kojih je 550 osoba sa invaliditetom
Autor: Marija Brakočevićpetak, 10.08.2018. u 08:50
(Фото Пиксабеј)

Zahvaljujući programima prekvalifikacije, koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i kreiranjem novih radnih mesta, Srbija bi mogla da spreči odliv radne snage. Tako tvrdi Zoran Đorđević, ministar za rad i  zapošljavanje, koji je nedavno ukazao na to da država čini sve kako bi se angažovali svi resursi i sprečio nedostatak radnika u zemlji. Kakve rezultate zapravo daje prekvalifikacija radnika i koliko se ljudi zaista trajno domogne radne knjižice zahvaljujući dodatnim znanjima i veštinama koje nudi država, pitanje je koje najviše interesuje teže zapošljive, osobe s nedostajućim znanjima koje inače traže poslodavci i nezaposlene koji su napustili školovanje zbog sticanja novih ili kvalifikacija u višem stepenu obrazovanja. U NSZ-u podsećaju da se upravo na tu grupu nezaposlenih najviše odnose državni programi podrške.

– Dosadašnje iskustvo pokazuje da najmanje dve trećine osoba koje završe ugovorene obaveze održi zaposlenje kod poslodavca. Kada je reč o kursevima za potrebe tržišta rada, trećina polaznika se zaposli nakon završetka obuke – ističu u NSZ-u i podsećaju da će u ovoj godini prekvalifikacijom biti obuhvaćeno oko 1.250 nezaposlenih, od kojih je 550 osoba sa invaliditetom, a u program obuka na zahtev poslodavca 780 građana.

Prema podacima NSZ-a, najviše interesovanja nezaposleni pokazuju za kurseve stranih jezika različitih nivoa (engleski, nemački i italijanski jezik), kao i za obuke iz IT oblasti, počev od osnovne informatičke do pohađanja specijalizovanih, licenciranih obuka. Ove programe prekvalifikacije za različite IT profile NSZ sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije i u julu je završen drugi ciklus prijava za nezaposlene.

Poslodavci kažu da bi se uvek pre odlučili za gotovog radnika koji ima praksu i starijeg od 50 godina, nego za mladog, nekvalifikovanog ili neiskusnog na kojeg treba da potroši neko vreme da bi ga obučili za rad. Razlog je taj što prekvalifikacija može da pada na teret poslodavaca, a malo je poslodavaca koji hoće finansijski da im pomognu u startu.

– Ukoliko su uključeni u obuke na zahtev, poslodavca imaju pravo i na novčanu pomoć za vreme trajanja programa ukoliko nisu za vreme obuke u radnom odnosu. Izvođači obuka i poslodavci su u obavezi da polaznici obuka obezbede adekvatne udžbenike koji će pratiti obuku – ističu u NSZ-u.

Za programe dodatnog obrazovanja i obuka planirano je 1,83 milijarde dinara, od ukupno 3,65 milijardi dinara koliko je NSZ izdvojila za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja. Uz to, iz budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom izdvojeno je 550 miliona dinara.

Frizeri najtraženiji, konobarisanje najpopularnije

Kandidati sa zanatom u rukama, frizeri, zanatlije, mesari, kuvari, u ovom trenutku su najtraženiji i najređi na tržištu rada. Sa druge strane, konobarisanje, maloprodaju ili čišćenje, većina kandidata koji su u potrazi za privremenih, povremenim i honorarnim poslovima vidi kao najprivlačniji izvor prihoda, pokazuju najnoviji podaci (prva polovina godine) sa platforme za pronalaženje nižekvalifikovanih radnih mesta „Poslonaut”.

U prvoj polovini godine beleži se deficit zainteresovanih kandidata u oblastima nega lepote, priprema hrane, kuhinjsko osoblje, građevina, dok je najveće interesovanje za poslove konobarisanja, promocija, ali i poslove čišćenja. U kategoriji nega i lepote, primera radi, u prvoj polovini godine broj objavljenih oglasa na ovoj platformi iznosio je 380, dok je bilo manjnje prijava – 343. Podaci pokazuju da se naši građani ne otimaju ni za poslove u građevini gde je u prvom polugodištu na 280 oglasa konkurisala 405 kandidata, tačnije prosečno 1,4 prijava po konkursu. Slična je situacija i u kategorijama priprema hrane, gde se za kuhinjskim osobljem, pica i roštilj majstorima, pekarima, poslastičarima vlada velika potražnja.


Komentari5
655c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mbmm svi
Obrazovani ljudi se ne traze, prema tvrdnjama iz NSZ. To i jeste problem sto NSZ nije sposobna ni da ponudi posao visokoobrazovanim ljudima, niti zna sa njima da saradjuje, niti joj se kompanije koje traze obrazovane ljude obracaju, niti NSZ zna kako da obezbedi potraznju iz takvih kompanija i kako da sa njima saradjuje. Interes republike Srbije ne moze biti u zaposljavanju samo NKV i PKV zanatskih radnika u jednostavnim zanatskim zanimanjima, u kontrolisanom procesu koji treba da obezbedi NSZ primenom zakona.To je zalostan i dodatni razlog zbog cega tako veliki broj obrazovanih ljudi nije u stimulativnim programima NSZ i zbog cega su nezaposleni. Dodatni razlozi su sto direktori filijala preko sekretarijata za privredu (grad, opstina)imaju uvid za potrebe industrije, ali ga ne daju nezaposlenim licima na uvid i saznanje, pa su stimanja sa "poslodavcima"itekako prisutna. Ni kada zatrazite od NSZ, ovaj podatak ne mozete dobiti. Dakle, neki poslodavac ni ne zna da postojite. Nedopustiv
Jovan
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata podseća da minimalnu zaradu prima 350.000 radnika, od toga oko 50.000 u državnim preduzećima. U saopštenju se dalje navodi da je u Srbiji, za puno radno vreme, minimalna zarada 24.882 dinara ili 210 evra.
Miroslav Jović
Уколико погледате огласник НСЗ"Послови", број од 01.08.2018.године, видећете да се налазе огласи за тесаре, армираче, зидаре и помоћне грађевинске раднике, који броје на десетине тражених извршилаца, а послодавци са све респектабилним именима у тој делатности у последњих 25 година. Да ли је ту проблем у тим извршиоцима или у позицији тих радних места у тим фирмама, у укупној грађевинској делатности као и у делу образовног система који продукује адекватне извршиоце за назначене позиције?????. Градилишта ничу као печурке после кише, али ко ради на назначеним позицијама може бити упит за новинаре истраживаче, а онда ће се већ видети и шта ће ти новинари дознати у директним разговорима са власницима тих фирми, са професорима стручних предмета у средњим грађевинским школама и колико је реално да се у догледној будућности може очекивати да ће се већи број сада незапослених определити да иду у том правцу преквалификације. Када се томе новинари окрену јавност ће добити чистију слику.
Боривоје Банковић
Министре, већини оних који иду у иностранство уопште није лоше овде. Напротив, живе боље од просека. Одлив радне снаге можете спречити само ако дате овом народу будућност и наду, а не безобразно скупе станове у Београду на води и скарадне програме на телевизији.
vito
Једино привремено запослени у просвети никада не постају стално запослени а има четвртина укупно запослених. За њих не вреде никакви закони

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja