sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:14

Novo ime za novi most

subota, 11.08.2018. u 08:35
Железничко-друмски мост у Новом Саду (Фото Архива главног извођача радова „Азви”)

Povodom priloga „Kršteno se ne krštava”, kolege Ljubivoja Kostića, u ovoj rubrici od 31. jula 2018, izneću nekoliko bitnih informacija o starom i novom mostu u Novom Sadu, nedovoljno poznatih javnosti.

Novi most je projektovan striktno po zahtevima Projektnog zadatka i Urbanističkog plana grada Novog Sada (2009). Najbitniji zahtev, citat: „Konstrukcija mosta mora biti tipa lučno-čelični. Preporuka je da se most oslanja na postojeće stubove srušenog mosta.” Osim toga u Urbanističkom projektu iz 2006. piše i sledeće: „Analiza ponuđenih rešenja (rešetkasti, gredni) most, armiranobetonski most i lučni čelični most – prim. A. B.) pokazala je da je sa aspekta konstruktivnih karakteristika, troškova izgradnje i oblikovno-estetskog, najbolje rešenje lučni čelični most, pa se takav i planira ovim urbanističkim projektom.” Očigledno je da se grad Novi Sad opredelio za potpuno drugačiji novi most – čelični lučni most.

Prilikom pisanja o starom mostu, mnogi navodi su netačni. Stari (Žeželjev) most bio je samo oko pet odsto od prednapregnutog betona! Dominantni deo konstrukcije (oko 95 odsto) je klasičan armirani beton. Od prednapregnutog betona su bili samo poprečni nosači kolovoza i vešaljke. Ovaj most zato nije karakteristična ilustracija rada inženjera Branka Žeželja (1910–1995) kao pionira prednapregnutog betona u Jugoslaviji.

Posle uklanjanja ostataka starog mosta i uz poštovanje uslova uređenja obala, konačno rešenje stubova i fundamenata novog mosta je sledeće: svih pet stubova mosta su nove konstrukcije kao i četiri od pet fundamenata.

Inženjerski, novi most se razlikuje od starog po svemu po čemu mogu da se razlikuju dva mosta: po statičkom sistemu, rasponima, materijalu konstrukcije, opterećenjima, nosivosti. Površina novog mosta je jedan i po put veća, saobraćajna opterećenja su dva i po puta veća, težine stalnih tereta su čak pet puta veće! Masa probnog opterećenja samo na većem lučnom mostu (219 metara raspona) bila je 3.196 tona, na starom samo 743 tone. Sve ovo je posledica zahteva Projektnog zadatka i standarda za projektovanje – evropskih standarda (EN) tehničkih uslova za železničke mostove Nemačkih železnica.

Najzad, kako će se zvati most? Svaki most je delo ogromnog rada mnogo ljudi. Naravno i građana koji sve to plaćaju. Pripisati sve zasluge samo jednoj ličnosti, pa bio to i glavni projektant, nije ni pravedno, ni pošteno. To je jedan od razloga da nijedan od velikih i čuvenih mostova u svetu ne nosi ime svog projektanta: Golden Gejt (projektant Dž. Štraus), Most u Sidnejskoj luci (R. Frimen), ili kod nas Drumski most na Krku (betonski lučni most, svetski rekorder 1980–2001, raspon 380 metara, projektant I. Stojadinović, najistaknutiji srpski projektant betonskih mostova), Železnički most u Beogradu (N. Hajdin i Lj. Jevtović), Most na Adi u Beogradu (Z. Hopf).

Dati ime novom mostu kao čeličnoj konstrukciji, po inženjeru Žeželju, koji je čitav život radio i stekao slavu na razvoju i primeni prednapregnutog betona, pre je uvredljivo nego počast za inženjera Žeželja! Ne postavlja se pitanje da li nekom objektu ili ustanovi treba dati ime B. Žeželja, nego da li je novi most u Novom Sadu kao konstrukcija koja nema nikakve veze sa opusom B. Žeželja, uopšte adekvatna za taj naziv. Ime Branka Žeželja bilo bi odgovarajuće primenjeno na: Institutu IMS gde je B. Žeželj bio osnivač i višedecenijski direktor, hali tri Beogradskog sajma, Mostu kod Beške.

Na kraju recimo i da je Železničko-drumski most preko Dunava u Novom Sadu svetski rekorder u rasponu u grupi lučnih mostova sa zategom, dijagonalnim vešaljkama i dva železnička koloseka.

Oba mosta, i stari, i novi, treba ceniti po zahtevima i kriterijumima vremena u kom su izgrađeni. A izgrađeni su zahvaljujući velikom znanju i trudu mnoštva naših inženjera i radnika. Samo tako ih treba posmatrati i vrednovati, a ne sučeljavati.

Aleksandar Bojović, dipl. inž. građ.

odgovorni projektant konstrukcije Železničko-drumskog mosta preko Dunava u Novom Sadu  


Komentari6
62453
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Д. Мирсин Сибничанин
СМЕМО ЛИ ДА ТАЈ МОСТ ЗОВЕМО "СРБИЈА"? -- Сме ли неко у Србији да макар нешто назове "српски" и Србија. Ми смо свој језик смели да зовемо српски тек када су Хрвати први "свој" језик назвали "хрватски језик". Наши лингвисти су предлагали да остане "српскохрватски", па су, ипак, макар политичари одлучили да је глупо д постоји "хрватски језик", а српски да и даље буде "српскохрватски". У Хрватској данас је све што је кључно, важно у називима сме да буде "хрватско". У Србији ни држављанство по Србији не сме да буде "српско", него мора да буде блаже: "држављанство Републике Србије". Предлажем, ако држава сме, да овом мосту који су срушили НАТО-зликовци да званично име "Србија".
Ангелина Поповић
Имао је Жежељев мост и шаљиви надимак - Брусхалтер! (Ово није предлог за званично име новог моста.)
stanislavsr
Ama čoveče - tu je stajao Žeželjev most i to će ime u narodu ostati ma ga sto puta rušili i gradili.
Dragan ilic
Ama covece ko ga je zvao "Zezeljev Most"? Niko ga tako nije zvao. Tek posle rusenja je postao poznat kao "Zezeljev Most".
Preporučujem 7
Darbo
Uz dužno poštovanje taj most će ostati Žeželjev koliko god vi pokušavali da ga ,,prekrstite".
Pedja
Уз сво дужно поштовање пројектантима, народни назив је једино валидан. Може мост да се зове Мост братства и јединства али једино живи народни назив Бранков мост. Сутра да сруше Бранков мост и направе други, и то сличан, и даље би био Бранков мост.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja