sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:40

Branko Radičević omiljeni karlovački đak

Originalno svedočanstvo i dokumenta o njegovom školovanju čuvaju se u Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima već 183 godine, a govore o tome kako su profesori čuvenog pisca još onda kovali u zvezde
Autor: Miroslav Stefanovićčetvrtak, 09.08.2018. u 08:15
Сремски Карловци (Фото М. Стефановић)

Branko Radičević je svoj život i svoje pesme vezao za Sremske Karlovce. Ostaće, za svagda, upamćen kao najveći liričar u Srba. O njemu se, manje-više, mnogo toga zna, podosta je i napisano, mada su pojedine priče ostale u sferi nagađanja i zasnovane na narodnoj tradiciji. Slavni pesnik je u ovoj fruškogorskoj varošici proveo najlepši deo svog kratkog života, ostavljajući iza sebe 54 lirske i sedam epskih pesama.

U gimnazijskom Fondu sačuvana su dokumenta, ili protokoli, kako bi arhivari i profesori to stručno rekli, u kojima je upisno ime i ostale Brankove generalije. Zapravo, podaci o Aleksiju Radičeviću, jer je to pesnikovo pravo ime koje je dobio zato što se rodio uoči svetog Aleksija – 27. marta po novom, a 15. marta po starom kalendaru 1824. godine. Da bi se što više posrbio, sebi je kasnije nadenuo ime Branko i po tome će ostati upamćen gde god se pominju znameniti srpski pesnici.

– Branko, odnosno Aleksij je bio jedan od najboljih đaka Karlovačke gimnazije. Šest razreda gimnazije je tu izučio. Dokumenta o njegovom školovanju, koja ovom prilikom obelodanjujemo za „Magazin”, opstala su jer su čuvana samo ona odličnih učenika. Ako se zna da je gimnaziju upisao 7. oktobra 1835. lako je sračunati da se o toj građi vodi briga 183 godine – pojašnjava Dijana Milinović, sekretar Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima. – Gimnazija je građu ustupila na čuvanje našoj ustanovi.

Snažan i lep, a boem

Kao i drugi đaci, i Branko je voleo da u slobodno vreme šeta Stražilovom, Banstolom, da ide do Magarećeg brega i petrovaradinske česme. Nestašni đaci su odlazili do obale Dunava iako im je to bilo strogo zabranjeno. Nestašluke svojih drugova Branko je docnije opevao u pesmama. Imao je stroge i pravične profesore koji su, vrlo brzo, spoznali njegovu ljubav prema knjizi i učenju. Zato su ga odlikovali titulom cenzora, što je za tadašnje prilike bilo visoko priznanje. Mnogi su ga, zbog talenta u pisanju i vrednoće u savlađivanju nimalo lakog gradiva, kovali u zvezde.

Iako je Karlovačka gimnazija bila srpska narodna ustanova, nastavni jezici u njoj bili su nemački i latinski. To se jasno vidi i po spisima o tadašnjim najboljim đacima, među kojima je bio i Branko Radičević. Protokoli su pisani na oba jezika.

– Imao je Branko sreću da mu u petom i šestom razredu predaju tadašnji najbolji profesori. Jakov Gerčić, koji je bio i direktor gimnazije, predavao mu je humaniora, odnosno latinski i nemački jezik sa literaturom, mitologiju, poetiku, retoriku, istoriju i filosofiju. Prirodne nauke slušao je od profesora Georgija Lazića: matematiku, fiziku, geografiju i astronomiju – zabeležio je u svojim istraživanjima varoški hroničar Žarko Dimić. – U njemu je već tada bio skriven dar ka pisanju. Pomno je sve registrovao: berbe grožđa, mladalačka kola, šetnje Stražilovom i Belilom, preskakanje bistrih potoka, prirodu, lepe i mlade devojke, mlade mome, kako ih je opisao.

A, kakav je pesnik bio docnije, oko 1843. godine, kad je u Beču, po očevoj želji, upisao prava koja nije voleo?

– Sva dokumenta, svi zapisi ukazuju da je bio snažan i naočit mladić, ali je mnogo pušio – podseća naš sagovornik. – U neku ruku je važio za boema koji je umeo da osvaja devojačka srca. Činio je to divnim pesmama koje su ga i proslavile. Svoju braću Srbe je mnogo voleo, tako da nije mogao da podnese nepravdu i njihovo ugnjetavanje. Zato je 1848. godine pokušao da dođe u Karlovce i da pomogne mladoj Srpskoj Vojvodini. Nažalost, zaustavljen je u Zemunu, pa je morao nazad u Beč.

Kao i svi gimnazijalci, i Branko je voleo „da se malo odvoji od knjige”. Brzo joj se vraćao, upijajući sve što se događa oko njega, da bi kasnije sve to pretočio u stihove. Njegovi hroničari su zapisali „da energija, spoj zvezda i najprobranijih zemaljskih čari, njegov, za ono vreme slobodan i bogat duh, doveli su ga do pesničkog čudotvorca”.

Dokumenta o njegovom školovanju u gimnaziji, koja retko ugledaju svetlost dana, potvrđuju da se o svakom dobrom đaku u ovoj školi zdušno brinulo, da su čuvane njihove sveske sa pismenim zadacima i brižljivo upisivane ocene o učenju i vladanju. Jedan od Brankovih dobrih drugova bio je i izvesni Aca Popović zvani Zub. On je kasnije pripovedao da je potonji slavni pesnik sa svojim bratom jedno vreme stanovao u kući grofice Marice Branković.

Po dolasku u Temišvar, u kojem je od 1841. do 1843. izučavao filozofiju, počinje da piše pesme o školskim danima i životu u Sremskim Karlovcima, makar što se tvrdi da je čuveni „Đački rastanak” napisao pre polaska u Temišvar na dalje školovanje. Ta, jedna od najlepših elegija, štampana je u njegovoj prvoj zbirci pesama objavljenoj 1847. godine.

Mnoštvo stihova je izašlo ispod njegovog pera. Da je voleo Karlovce, da im se potpuno predao, proslavio ih i podario im najlepše stihove, opšte je poznato. Konačno, i na samrti je poželeo da počiva na Stražilovu. Bar tako postoji priča, iako je i oko toga među Jovanom Jovanovićem Zmajem i Lazom Kostićem bilo polemika.

Počinak na Stražilovu

– Tragajući za originalnim spisima i fotografijama o prenošenju Brankovih moštiju iz Beča do Pešte vozom, a odatle do Karlovaca malom putničkom lađom „Nimfa”, videlo se da je to bila velika svetkovina. Od trenutka kad je Branko umro do prenošenja njegovih moštiju na Stražilovo prošlo je 30 godina – napominje Dimić.

Kovčeg sa moštima je stigao u Karlovce 10. jula 1883. godine. Došao je tada veliki broj mladih, zatim zvaničnika, bilo je mnogo ljudi. Kovčeg je prenesen kroz Sremske Karlovce, prošao je pored čuvenog Belila, koje je Branko u pesmi opevao, i položen na Stražilovu, na fruškogorskom Olimpu, kako mnogi nazivaju ovo mesto. Svu lepotu Karlovaca i njegovih pejzaža slavni liričar je sažeo u iskričavim stihovima svoje poezije, a varošicu smestio u nezaborav. Dokumenta o njegovom školovanju u gimnaziji su, bez sumnje, neprocenljivo blago jedne epohe i pesničke veličine kakav je bio Branko Radičević.

Zato je predivno što postoje i za svaku je pohvalu što se brižno čuvaju.

Gde je nestalo „vito” rebro?

Prilikom ekshumacije Brankovih posmrtnih ostataka u Beču 1883. godine, utvrđeno je „da su sve kosti na broju”. Međutim, sredinom 1940. pojavila se vest da prota Lazar D. Šević poseduje pesnikovo „vito” rebro! Sve do 1990. godine ono je bilo jedan od eksponata u Gradskom muzeju Novog Sada. Onda je nestalo i do danas nije pronađeno. Nalazilo se u metalnoj kutiji, pa je ostala enigma kako je, na volšeban način, moglo da se „izgubi”. Očigledno je da kako vreme promiče na ovaj dragoceni eksponat pada zaborav.

Dva belega na Stražilovu

Na Stražilovu postoje dve belega Branku Radičeviću. Prvi je podignut dve godine posle njegove sahrane, i delo je beogradskog arhitekte Svetozara Ivačkovića. Povodom 150-godišnjice od njegovog rođenja, 1974. je podno Stražilova podignut još jedan beleg, ovoga puta delo poznatog novosadskog vajara Jovana Soldatovića. Oba spomenika posećuje veliki broj đaka, turista i ljubitelja Fruške gore, posebno onaj na „rajskom Stražilovu”, kako je i sam pesnik nazvao mesto na kojem počiva 135 godina.


Komentari0
3a32e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja