četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33
NA KALEMEGDANU

„Sorbona” i „Ratnici” krase Francuskinju

Na Spomenik zahvalnosti Francuskoj postavljena dva nova bareljefa široka dva metra i visoka metar i 70 na postament od italijanskog kamena „karara bjanko”. – Posao je uradio vajar Goran Čpajak, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti
Autor: Branka Vasiljevićpetak, 10.08.2018. u 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Bleštav i umiven Spomenik zahvalnosti Francuskoj Ivana Meštrovića ponovo dominira prostorom parka Kalemegdan. Krasi ga statua Francuskinje i dva nova bareljefa „Sorbona” i „Ratnici”, načinjena od jednog od najpoznatijih mermera na svetu „karara bjanko”. Nove bareljefe napravljene po strogim merama prethodnih koji su na spomeniku stajali 88 godina uradio je vajar Goran Čpajak, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti sa svojim timom. Postavljanje bareljefa trajalo je punih 11 sati, a tehnički postupak izrade tri meseca.

Spomenik kulture i dobro od velikog značaja
Sredstva za obnovu spomenika obezbedila je Francuska u iznosu od 208.300 evra, a Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije opredelilo je 22.000.000 dinara.
Ovim poslom obuhvaćena je restauracija skulpture i izrada sasvim novog postamenata i bareljefa od italijanskog mermera.
Spomenik zahvalnosti nastao je kao izraz zahvalnosti Francuskoj za pomoći u Velikom ratu, a svečano je otkriven 11. novembra 1930. godine. Centralna ženska figura predstavlja simbol Francuske koja u vreme rata juriša u pomoć Srbiji. Na istočnoj strani nalazila se bareljefna kompozicija „Sorbona”, a na zapadnoj „Ratnici”.
Spomenik zahvalnosti Francuskoj je spomenik kulture od 1965. godine, a od 1983. je utvrđen za dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju.

– Bareljefi su dopremljeni u četvrtak oko osam sati. Odmah je krenulo bušenje i postavljanje prohromskih ankera koji će držati mermerne ploče. Sve je teklo po planu, ali je posao ipak delikatan zbog čega smo morali pažljivo da radimo i da pazimo na svaku sitnicu kako nešto ne bismo oštetili i sve precizno uklopili. Bareljefe smo postavili uz pomoć dizalice jer je svaki od njih težak dve do tri tone. U sav posao bilo je uključeno desetak ljudi – rekao je Čpajak. On je istakao da je deo posla urađen i uz pomoć specijalnog vakuuma koji se koristio da bi držao mermerne ploče dok se ne izvuku sigurnosni kaiševi uz pomoć kojih su bareljefi preneti sa zemlje na spomenik.

– Na kraju svega zadovoljan sam kako je teklo postavljanje, kako svetlo pada na uklesane figure... kako je sve završeno. Ceo projekat obnove spomenika, inače, rađen je vrlo profesionalno, sa planom koji je ispoštovan do poslednjeg dana – ističe Čpajak.

Stari bareljefi, rad Meštrovića i njegovih saradnika – Frana Kršinića, Antuna Augustinčića, Grge Antunca, Šimeta Dujmića i Orlandinija biće sačuvani u Muzeju grada Beograda.

– Nove bareljefe, za razliku od starih, koji su bili načinjeni od pet elemenata i na poroznom bračkom kamenu, mi smo uradili u komadu i jedinstvenom mermeru. Oba bareljefa rađena su iz jednog kamena, iz bukvalno dve polutke istog komada. Klesani deo bareljefa širok je dva metra i visok 1,70 – kaže Čpajak.

Mesto gde je kamen nabavljen zove se Karara i nalazi se na severu Italije, na granici između Ligurije i Toskane. To je najpoznatiji basen kamena za skulpture.

I bareljefi i obnova statue Francuskinje, koju je radio vajar i restaurator Zoran Kuzmanović sa svojom ekipom, završeni su pre roka.

Ali, ostalo je još malo posla. Potrebno je da se ceo spomenik očisti od prašine nastale brušenjem mermera, da se srede stepenice ispred obeležja, da se zaštiti.

Pre te finalne faze – zaštite, potrebno je da se uklešu rečenice koje su nekada stajale na spomeniku – „Volimo Francusku kao što je ona nas volela” i „A la France”. I taj deo posla uradiće Čpajak.
Kada će biti zvanično „otkriven” spomenik još nije poznato jer je potrebno da se uredi prostor oko njega.


Komentari5
e5ad3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran bingulac
na zalost...prvi svetski rat je bio davno.....i prevoz vojnika koji su prosli albansku golgotu francuskim brodovima je bio pod ruskim pritiskom......a prvi koji su podrzali hrvate u ratu sa srbijiom su bili francuzi....isti koji su nas bombradovali kasnije sa velikim elanom..ima jos puno toga slicnog zbog cega bi trebali da smo "zavalni" francuskoj
Zoran Markovic
U prvom svetskom ratu prevoz srpske vojske iz Draca i Valone do Krfa NIJE obavljen francuskim, vec italijanskim brodovima. A sto se tice ostalih podataka u Vasem komentaru - u pravu ste: i podrzavanje Hrvatske i Slovenije protiv Srbije, i podrzavanje siptara protiv Srbije, i bombardovanje Srbije, ... i jos puno toga. I zato mi je drago sto na spomeniku istinito i iskreno pise: "Volim Francusku koliko i ona nas" - znaci NISTA.
Preporučujem 15
milan
Sad pod hitno postaviti kamere koje ce da snimaju spomenik i njegovo iscrtavanje.
Зоран Матејић
У реалности је обрнуто: Сорбона је на западу, а ратници су на истоку.
dr Slobodan Devic
Mi nismo narod - mi smo dijagnoza (Jova Raskovic) ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja