petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Pisma naša, adrese svetske

U poslednjih nešto više od mesec dana, da ne idemo dalje u istoriju, na istu temu iz Srbije su poslata pisma različitih autora i sadržine, a različiti su i primaoci
Autor: Mirjana Čekerevacpetak, 10.08.2018. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Razgovor političkih neistomišljenika oduvek je u Srbiji teška, gotovo nemoguća misija. Mnogo nam je lakše, čini se, da komuniciramo sa stranim državnicima i političarima, makar imali potpuno suprotne stavove, nego unutar sopstvene države. Lako nam je, izgleda, i da pošaljemo pisma na strane adrese, da bismo izneli stav o tome šta se u našoj zemlji zbiva, što nikako nije u našem interesu, smatraju autori, pa se od primaoca traži da to spreči. Zašto bi njemu bio važniji interes naše zemlje, nego nama, ne objašnjava niko, a većina analitičara kaže da ovakvo obraćanje neće imati značajnijeg efekta, osim što je ponižavajuće za državu i za pisce, dok manji deo ne vidi ništa sporno u tome i tvrdi da toga ima svugde u svetu.

U poslednjih nešto više od mesec dana, da ne idemo dalje u istoriju, na istu temu iz Srbije su otišla pisma različitih autora i sadržine, a različite su i adrese. Jedno je 28. juna poslao opozicioni Narodni pokret Srba sa KiM „Otadžbina”. Otišlo je na adresu ruskog predsednika Vladimira Putina, od koga se traži: „ukoliko vlast u Beogradu potpiše sveobuhvatni sporazum sa Prištinom kojim se Prištini daje stolica u UN, to onemogućite”.

Pre nekoliko dana više nevladinih organizacija iz Beograda, zajedno sa nekima iz Prištine, pisalo je Federiki Mogerini, evropskoj komesarki za spoljnu politiku i bezbednost, da nikako ne dozvoli podelu Kosova, koju, navodno, zagovara srpska vlast. Potpisnici ovih pisama, osim što pišu na različite adrese, sasvim sigurno nisu ni politički istomišljenici, ali zajedničko im je to što rešavanje nekog našeg, u ovom slučaju, najvažnijeg pitanja, traže od stranog faktora, a ne u sopstvenoj zemlji.

Autori pisma Mogerinijevoj, među kojima su, između ostalih, i Helsinški odbor za ljudska prava, čiji je osnivač Nataša Kandić, i Beogradski centar za ljudska prava, u srpskoj javnosti imaju toliko malu podršku da njihova reč može jedino da razbesni ogromnu većinu naroda. Međutim, njih baš vole da čuju stranci, nekako im se baš sviđaju njihovi stavovi i oni to, naravno, znaju, pa su, valjda, zato i pisali Mogerinijevoj, računajući da će i kod nje njihova reč biti važna. Potpuno im je svejedno što u Srbiji ogromnoj većini to nije bitno i to svi znamo.

Predsednik Narodnog pokreta „Otadžbina” Slaviša Ristić, koji je potpisao pismo ruskom predsedniku, na naše pitanje zašto misli da su Putinu naši interesi važniji nego nama i našoj vlasti, ako znamo da svaka zemlja, posebno svetska sila, pre svega, brine o svojim interesima, odgovara: „Nije nama bio cilj da zovemo Ruse kako bismo se žalili na srpsko rukovodstvo. Prosto smo želeli da na neki način još jednom dobijemo potvrdu od Ruske Federacije da će ostati na stavu da štiti međunarodno pravo, jer, osim rešenja po međunarodnom pravu, nijedno drugo neće rešiti problem ni KiM, ni Srbije u celini. Nažalost, vreme i iskustvo svedoče da, ako se odreknemo dela teritorije, to se neće završiti samo na KiM.”

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je pisanje pisama „u formi molbe ili žalbe na razne međunarodne adrese ponižavanje nacije”. Ističe: „Jedno je kada se država oglasi notom, ili nekom vrstom saopštenja, a drugo je kad se predstavnici opozicije, ili vlasti, svejedno, žale na nekoga, tuže, mole – to pokazuje da kod jednog dela naše elite, ili takozvane elite, postoji kolonijalna svest. Kao da smo mi podređeni entitet, pa moramo da se obraćamo stranim mentorima. To je veoma loše i od toga nacija nema korist. Što se tiče štete, verovatno je nema, osim neke vrste prezira, koji to izaziva.”

Diplomata Zoran Milivojević smatra da ovakva pisma nemaju neke posebne efekte, „osim ako nisu u kontekstu političkih akcija i ako imaju stranu podršku koja se ne uklapa u neku već postojeću političku akciju, koja je, recimo, usmerena protiv nas”. Dodaje: „Lično mislim da je to pisanje i kritikovanje sopstvene države, bez otvaranja dijaloga ovde i rešavanja problema ovde, vezano za neki spoljni kontekst. Nije to ovde ljudima palo na pamet, zato što, na primer, hoće da zastupaju demokratiju. Uvek je vezano za neki spoljni faktor.”

Bivši diplomata Srećko Đukić, međutim, ova pisma ne vidi kao tužbe protiv sopstvene države. Ističe: „To je jednostavno političko obraćanje, koje je sasvim u redu, ne samo kada je reč o sadašnjoj Srbiji, koja teži članstvu u EU, već je to postojalo i ranije. To je uvek postojalo u istoriji, nekada se na to gledalo na jedan, nekada na drugi način. Verujem da niko od njih ne bi pisao kada bi imao mogućnost da na normalan demokratski način artikuliše svoju poziciju.”

Bilo bi lepo i sasvim sigurno mnogo dobro za državu kada niko nikome ne bi pisao, ni na kakve adrese, već kad bi neistomišljenici razgovarali, iznosili svoje stavove, branili ih argumentovano i na kraju došli do najboljeg rešenja. Za državu, ne za sebe.

Ali, jedan ne tako davni primer svedoči da onoga ko je spreman da iznese svoj predlog njegovi dojučerašnji istomišljenici odmah napadnu iz svih oruđa i oružja. Reč je izjavi Dragana Šutanovca, u to vreme predsednika DS-a, da DS ima svoj predlog ustava i da je spreman da ga prosledi vlasti u sklopu dijaloga o promeni Ustava. Dočekali su ga na nož i proglasili izdajnikom opozicionih interesa, zamalo pa najbližim saradnikom mrskog im Aleksandra Vučića. A čovek je samo izrazio spremnost da da svoj doprinos nečemu što je državni interes, što Ustav svakako jeste. Ali, ovde je lični i politički interes kod mnogih iznad svakog drugog interesa, pa i političkog.


Komentari4
3f341
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragoslav kočović
molim vas, objavite moj komentar vezano za pisanje pisama i zašto se pišu koji sam vam poslao pre osam-devet sati. Tu sam objasnio zašto neko piše pisma nekom izvan naše zemlje. Ako to objavite ovaj što je pisao tekst o pismima naučiće nešto. Ako ne objavite krajnje ste selektivni i pristrasni do zla boga.
Дејан Којић
Када је бивши градоначелник Њујорка Руди Ђулијани пре пар година боравио у Србији био је гост код Ивана Ивановића који га је питао нешто о политичкој ситуацији у Америци. Ђулијани је одговорио да о унутрашњој политици САД говори само у САД. Могли би и ови наши да се угледају мало на њега. Ако им се нешто не свиђа у Србији нека то мењају изнутра, а не да иду да се жале странцима. Ми нисмо нека колонија (барем не званично) па да се о стању у нашој земљи питају странци. Тако су 90их ишли да се жале на Милошевића па је НАТО дошао са бомбама да нам уведе демократију.
Бане
Када би се мање правили неуки и мање цензурисали можда би и било неког разговора. Да ли ви стварно мислите да ми сви живимо у пећини?
Bora
Kakav razgovor politickih neistomisljenika postoji u Srbiji? Gde mozemo da ga vidimo, cujemo, i pogledamo diskusije politickih neistomisljenika? Na kom mediju se takve diskusije emituju i promovisu? Kada u Srbiji ne postoji osnova za takav javan dijalog niti mogucnost gradjana da cuju razlicita suocena misljenja naravno da ce pisma ici na razne adrese u svetu. Autor teksta ili to ne shvata ili ne zeli da vidi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja