četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:55

Kredit bez odlaska u banku

Pametni bankomati, veštačka inteligencija, plaćanje mobilnim telefonom umesto karticom, korišćenje digitalnog potpisa potpuno su ukinuli čekanje na šalteru
Autor: Jovana Rabrenovićsubota, 11.08.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Šta sve možeš bez bankara? Ovu, inače vrlo popularnu igru, ne igraju sami bankarski službenici, već upravo njihovi klijenti. A zašto bi kada zbog nje ostaju bez doskora dobrih radnih mesta. Konkurencija u bankarstvu je velika, a digitalna transformacija u ovoj oblasti je, čini se, najviše odmakla. One ne mogu više da budu samo organizacije koje daju kredite ili kod kojih se plaćaju računi, već moraju klijentima da pruže i dodatne, celovitije usluge.

Većinu bankarskih usluga sada je moguće ostvariti bez kontakata sa čovekom. Poslednjih hit je opremljenost banaka pametnim bankomatima na kojima građani mogu 24 časa da prenose novac s računa na račun, da s računa podižu ili uplaćuju dinare i evre, obavljaju menjačke poslove u ove dve valute, izmiruju rate po kreditima i kreditnim karticama, kao i da plaćaju mesečne račune, kao i druge obaveze. Sve ono zbog čega su do juče stajali u redovima na šalteru banke. Pri tome potvrdu o transakciji mogu da odštampaju, a mogu i da je pošalju sebi na imejl adresu.

Usluga mobilni keš omogućava svakom klijentu da pošalje keš drugom fizičkom licu ili sebi, pri čemu primalac novca ne mora da ima otvoren račun ni u jednoj banci. Novac se podiže u nekoj od ekspozitura banke ili na pametnom bankomatu, bez korišćenja kartice.

I naše banke već koriste veštačku inteligenciju u komunikaciji s klijentima. Naime, ova softverska rešenja omogućavaju da se slanjem poruke preko „fejsbuk mesindžera” ili „vajbera” postavi bilo koje pitanje u vezi s uslugama i proizvodima banke, a ova komunikacija nalikuje razgovoru sa zaposlenim u kontakt centru banke.

Seoba platnih kartica iz novčanika u mobilni telefon, odnosno plaćanje mobilnim, takođe je novitet bankarske ponude. Pritom, u telefonu ne mora da bude samo jedna platna kartica već sve debitne i kreditne koje neko ima.

Sve ove novotarije praktično su u staru vest pretvorile ponude poput kredita ili dozvoljeni minus bez odlaska u banku. Zahvaljujući tehničkom napretku, banke su počele da odobravaju kredite elektronski, one gotovinske, za petnaestak minuta. Banke najavljuju da će i kod nas zajmovi moći da se odobre i nedeljom, praznikom, iza ponoći, znači 24 časa. Istini za volju, na pogodnost brzine odobravanja zajma mogu da računaju samo stari klijenti banaka. Oni koji su im dobro poznati, odnosno oni s dobrom kreditnom storijom jer banke već imaju podatke o zaradi klijenata, a podaci o firmi u kojoj rade, odnosno njeni finansijski izveštaji, mogu se naći u Agenciji za privredne registre 24 časa, kao i podaci o ukupnoj zaduženosti u Kreditnom birou. Sve ovo omogućava da se kredit odobri za desetak minuta.

Banke takođe pružaju mnoge usluge uz digitalni potpis. Korisnici se mogu ulogovati na e-bankarstvo korišćenjem svoje lične karte na kojoj je digitalni potpis i proveriti stanje, dobiti izvode ili promet po računima. Slobodna plaćanja u domaćem platnom prometu takođe su dostupna korisnicima digitalnog sertifikata. Svaki klijent može ispostaviti bilo koji nalog u domaćem platnom prometu korišćenjem sertifikata bez potrebe da ga prethodno najavi banci u vidu predefinisanog naloga ili slično, a nisu mu potrebni ni tokeni niti SMS kodovi.

Korišćenjem digitalnog potpisa može se realizovati kredit, pozajmica po tekućem računu, otvoriti račun štednje ili oročiti sredstva preko e-banking aplikacije, bez dolaska u ekspozituru u procesu koji se potpuno obavlja u elektronskoj formi, bez ikakvih papirnih dokumenata. S obzirom na to da realizacija pomenutih bankarskih proizvoda podrazumeva potpisivanje ugovora, u slučaju onlajn ekspoziture, potpisivanje ugovora i prateće dokumentacije omogućeno je kvalifikovanim digitalnim sertifikatima. Kao što se u tradicionalnom bankarstvu dolazi u ekspozituru, porazgovara s bankarom i dogovori se o kreditu, a zatim pristupi potpisivanju dokumenata, u onlajn ekspozituri komunicira se video-pozivom s bankarima. Za realizaciju kredita banka obezbeđuje elektronska dokumenta koja klijent potpisuje kvalifikovanim digitalnim potpisom. Na isti način i banka taj dokument potpisuje kvalifikovanim digitalnim potpisom ovlašćene osobe. Tako nastala elektronska dokumenta su u potpunosti u skladu sa zakonima i imaju identičnu dokaznu snagu kao papirna dokumenta.


Komentari6
0c08d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran
Kada koristite e-banking za menjacke poslove razlika izmedju kupovnog i prodajnog kursa je oko 5%! Vi kliknete prodajem evre, neko drugi klikne kupujem i bancin kompjuter zaradi za banku 5% . To je suludo visoka provizija za nista, pa klijenti banke umesto e-banking menjacnice dizu kotovinu u devizama, idu u menjacnicu da zamene u dinare po mnogo boljem kursu, a onda nazad u banku da sluzbenica prebroji taj kes i stavi na klijentov dinarski racun. Ovo sve je puno rada i trcanja, za bankovne sluzbenike isto rad na isplati i uplati gotovine sa 0% provizije, i sve to zato sto je banka mnogo “alava” sa deviznim kursevima.
Milos
E-banking je nesto sto olaksava posao, ne trosi vase vreme i vrlo je prosto, ne treba ti nikakva obuka. Platis 10 racuna za 10 min, a za to bi u banci, odlasku do banke, parkiranju, čekanju u redu potrosio najmanje sat vremena u vecem gradu i vise. Pritom ne platis nikakve provizije pošte, banke itd. Ali mora nas covek da nadje neku manu. Da nema E-bankinga bila bi prica "u normalnom svetu se sve placa od kuce za 10 min, a mi moramo da cekamo red po postama" Uostalom kome ovo ne odgovara niko mu nije zabranio da i dalje ceka u redu i sluzbenica uradi "slozeni integral" i ukuca podatke u kompjuter i plati racun umesto njega. Jer zaboga mi smo kupili kod kuce kompjuter ili telefon i platili internet od svojih para potrosice se ako ga iskoristimo pametno i ustedimo sebi vreme i informaticki se opismenimo Pa zato smo ga valjda i kupili. Ali zato se ne trosi za blejanje na fejsbuku, gledanje Farmi, igranju igrica i ostalih gluposti. Koji smo mi licemeri. Katastrofa.
Milos
Vaš komentar potvrdjuje moju konstataciju, niko vas nije prozvao licno, pricao sam generalno iz licnog iskustva. A to sto posedujete racunar 35 godina vam nije nakav argument da posedujete infotmaticko znanje veće od bilo kog, uostalom moje zanimanje ne znate. 10-14h dnevno ispred monitora? Preporucujem vam neku fizicku aktivnost na svezem vazduhu makar sat vremena dnevno. Prijatan dan vam zelim, filmski prevodiče. Čuvajte zdravlje.
Preporučujem 3
Велибор Рајковић, филмски преводилац
Извињавам се али, не можете одређивати другима на шта ће да троше своје време и новац. Исто тако није ваше да кажете шта је глупост а шта не. Случајно, не "блејим" Фејсбуку, не гледам телевизију баш никада и проводим десет до четрнаест часова дневно испред монитора јер ми је то посао. Лични рачунар поседујем од времена ZX Spectruma, што је више од 35 година, па молим да ме поштедите придике о рачунарском описмењавању јер о томе знам скоро сигурно више од вас. Лепо сам написао да електронско пословање има очигледних предности, али да није праћено адекватном подршком. Штавише имам утисак да је систем намерно осмишљен тако да већина одустане кад чује "Сви оператери су тренутно заузети. Ви сте сада осамнаести на реду..." Ако баш мора да сачека пола сата - четрдесет минута уз снимљене рекламе за кредите и пакете, клијента сачека незаинтересована приучена потплаћена особа која може, а и не мора да реши проблем. То је оно што мени сместа. Јесте ли сада схватили, банкарски службениче?
Preporučujem 3
Ljubomir
Pre desetak godina, udjes u filijalu banke, dobar dan - dobar dan, molim vas, hocu da platim struju, odlicno, potpisite ovde, hvala, dovidjenja - dovidjenja. Da, i malo sacekas na rvoj red... Ti ne znas nista o poslovanju banke, kako se popunjava obrazac ili kako se koristi program u banci - za sve to je sluzbenik na salteru prosao kroz obuke, zna kako se to radi i uradi sve sto ti trazis na kompjuteru banke. Ti si dobio trazenu uslugu, a on za to primi platu... A danas? Danas SAM, na SVOM kompjuteru (ili telefonu) instaliras aplikaciju banke, sam se naucis kako ona radi, sam se ulogujes i uneses sve podatke o broju racuna EDB, sumu i mesec za koji placas i sam potvrdis placanje - sam sebi pruzis uslugu, ali za nju ti banka ne da platu! I umesto da se smanje provizije, jer sada na salteru radi po jedan-dva sluzbenika i kirije za ofis se smanjuju, pa time i troskovi (a kompjuter si i onako sam kupio) - provizije su i dalje iste! Isto i sa samotocenjem benzina - cena opet nije manja.
Велибор Рајковић, филмски преводилац
У свим сферама живота, уводи се аутоматизација под изговором бржег и јефтинијег за грађане. Истина је да се у ствари ради о смањењу трошкова пребацивањем терета пословања на клијента. Јер ми са рачунара или другог уређаја који смо сами купили, преко интернета који сами плаћамо радимо већину ствари које би радио неки службеник, а нико нас не плаћа за то. И све је у реду док систем ради, међутим не дао Бог да наиђете на проблем. Тада креће игранка позната у Срба као "сви оператери су тренутно заузети" и разговор са потплаћеним равнодушном особама које знају десет научених одговора и моментално падају у фрас ако им поставите једанаесто питање. Да се разумемо, немам ја ништа против електронског пословања, чак ми се принцип свиђа. Не свиђа ми се реализација, односно надекватна корисничка подршка. И највећа је несрећа што нисмо ми смислили систем неадекватне подршке, већ он потиче из земаља богатијих од наше. Како ће то тек изгледати са "паметним" банкоматима, могу само да нагађам...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja