četvrtak, 21.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:43

Prva ljubav zaborava nema

Stara dragačevska svadba i nevestin ulazak pod zaštitu bogova nove kuće i ove godine su opčinili saboraše u Guči
Autor: Gvozden Otaševićsubota, 11.08.2018. u 22:00
Ча­уш на ста­рој дра­га­чев­ској свад­би (Фо­тографије Г. Ота­ше­вић)
Свад­бе­на по­вор­ка на Са­бо­ру у Гу­чи

Guča – Još od drugog Sabora 1962. godine, u najvažnijem danu priredbe, Gučom projezde okićeni svatovi i sedlani atovi noseći mladence, dok se oko njih šire barjaktar, dever, kum, stari svat i čauši. Za njima jenđe trukuju arije iz bijelih grla:

„Dođi Mile do zelenog roda, ako nisi velika gospoda. Sazuj čizme i obuj opanke, pa zaigraj do lepe seljanke. I obuci šajkano odelo, da zajedno prođemo kroz selo.” Ili, odgovor proscu iz Ivanjice: „Nit’ ću poći, niti ću ti doći, najlepši su dragačevski momci.”

Prikaz stare dragačevske svadbe, evo već 57 godina, jeste događaj od kojeg saboraši ne mogu da odvoje oči. Svakome ko se bar jedared ženio ili udavao, dok gleda lepo odenute dragačevske mladence, u mislima promiču slike sa sopstvene svadbe, i sećanje na dan kad su potpisali ugovor na neprolaznu ljubav. Kasnije to život malo uzme pod svoje, ali neka...

Nekadašnje svatovske običaje iz ovog dela Srbije, po kojima se i pravi te od zabrava čuva ovo saborsko veselje s mladencima, dobro je upamtio čačanski prota hadži Jovan Lukić, venčavajući mnoge tokom službovanja.

– Počinjalo je, dakle, dogovorom starijih, a mladence još niko ništa ne pita. Navodadžija, posle prikladnog ručka, počinje razgovor: „Evo mene do vas, a vi ne pitate zašto sam došao.” Otac devojčin odgovara: „Neka smo zdravi i živi, ti ćeš kazati zašto si došao, a mi ćemo svakako dobro prihvatiti.” Provodadžija nastavi: „Vi imate da udate a ja ženim sinovca, pa želite li da se prijateljimo.” Otac obično kaže, ako je zadovoljan: „Nemamo ništa protiv, hvala vam što ste se setili naše kuće. Ako se deca begenišu mi im nećemo smetati.” Onda njih dvojica određuju kad mogu da dođu prosci.

Dan uoči svadbe ukrašava se ulaz u dvorište, avlija mladoženje i mlade. Na kapiju kod mladinih, pored slavoluka, stavlja se visoka motka na koju se vezuje i dobro pričvršćuje jabuka. Mladini je podižu što više i još uvežu žicom da bi ženik morao da se pomuči ne bi li je oborio. Još ako je imao teško momačko veče zadrhtaće mu puška. Dok ne padne voćka, niti će oni ući u avliju, jer momak znači nije kadar za ženidbu, niti će ona izaći iz kuće gde je, ipak, njene drugarice jenđe češljaju, odevaju i sređuju (danas to rade frizerke i šminkerke), svi zajedno čekajući pogodak na kapiji.

Mladenci odatle idu pred popa u bogomolju, na venčanje po obredu Srpske pravoslavne crkve a zatim jašu ka ženikovoj kući, i taj deo svadbe verno se prikazuje na Saboru. Barjaktar predvodi veselu družinu da bi uzeo muštuluk od svekrve. Čauš nosi pevca i kuburu te zbija šale, a svekrva ih na kapiji daruje vezenim čarapama. Mladoženjini zetovi (čauši ili vojvode) nekad su znali da se ispenju na kakvo uzvišenje, pa kažu: „Ovo pile – a pokazuju pečeno prase ili ovna – što donese Mile, travu pase na vrh duda spava.”

Deo obreda jesu i nevestine zaove koje u venac upliću bosiljak, ruzmarin, neven, grab, smilje, ogledalca i paunovo pero, kako bi mladu zaštitile od zlih sila. Pred novim domom, u Guči je to Dom kulture, dok je mlada i dalje na konju, svekrva joj dodaje muško dete, nakonjče, da ga podigne i okrene tri puta u pravcu sunca, kako bi i ona rađala mušku decu. Računa se da je nevesta uzeta u zaštitu kućnih bogova tek kad prođe sve stepenike kojima je vodi svekrva. Daje joj sito sa žitom, šećerom i jabukom, a nevesta baca žito tri puta na sve četiri strane sveta, „kako bi godina bila rodna”. Zatim jabuku izbaci preko glave u svatove. Po tom običaju, veruje se, ko uhvati jabuku, prvi će se oženiti odnosno udati. Onda nevesta baca i sito na krov kuće pazeći da se ono zadrži na crepu, kako bi i ona „opstala u novom domu i zarodila se”. Naposletku, uz trpezu gde su se mladenci počastili medom i šećerom kako bi im „život bio slađi”, šurak (mladin brat) izručuje u krilo sestre korpu s raznobojnim vunenim koncima i iglama, želeći joj da bude „poslušna i vredna u novom domu”. Tog trena, na saborskoj svadbi zdravičar diže bukliju, mladu izvode među svatove i kolo se vije.

– Mladoženja i mlada u ono doba dobijali su zasebnu sobu ili vajat da prvi put zanoće, ali ih ni tada nisu ostavljali na miru pa se do danas održao jedan običaj, pun šale. Vojvode, odnosno zetovi, čitave noći uznemiravaju mladence, vire kroz ključaonicu, penju se do prozora, gledaju u sobu. Izjutra uzmu beli čaršav, zakolju pevca ili kokoš, okrvave tu posteljinu pa je nose i pokazuju svima koji su drugi dan na veselju. Sve je praćeno raznim šalama koje su svima ugodne i na njih se niko ne ljuti – opisuje prota Lukić.

Listajući istinite životne priče ovog kraja, srećemo jednu iz Vučkovice, tamo u onom veku, zbilja uzbudljivu. Mladenci se nisu ni znali ni videli do dana venčanja i radoznala nevesta spazi jednog mladića pored ognjišta gde su bili postavljeni lonci. Priđe i upita: „Je li, braco, čarkadžijo, da li bi mi znao reći ko je ovde moj đuveglija?” Momak obrisa nos i masne prste, izbeči oči na mladu pa oholo dogovori: „To je ovaj đida” – pokazujući na samog sebe.

Na prelu u obližnjim Guberevcima, lane u proleće, harmonikaš Ratomir Đurković iz Milatovića pripovedao je, razvalečeći „dalapu”:

– Ja sam moju ženu odveo s neke muzike, poznavali smo se samo tri sata, i ništa nam u životu nije falilo. Ovi sad, zabavljaju se po sedam godina pa se izgustiraju.

O prikazu stare dragačevske svadbe na Saboru najpre je brinuo učitelj iz Kaone Jovan Pajović, zatim godinama veterinar dr Vladan Babić iz Viče, pa Ljubica Lalić, učiteljica iz tog sela. Nasledio ih je Željko Kostić, zemljoradnik iz Milatovića, koji je bio glavni reditelj osam proteklih godina i ide mu od ruke. On i supruga Ljiljana glumili su mladence na 57. Saboru pa se posle četiri sedmice i stvarno venčali, a ove godine nosioci glavnih uloga, dakle nevesta i ženik, bili su Anđelka Rajić iz Guče i Nikola Robajac iz Prijevora, oboje osmnaestogodišnjaci.

Pojačane saobraćajne kontrole

Načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov izjavio je da su tokom Sabora trubača u Guči pojačane kontrole policije i da se vozači posebno kontrolišu na alkohol i prekoračenje brzine. Arsov je rekao da su trojica vozača iz Guče zaustavljena s više od tri promila alkohola u krvi.

„Najčešće se prave prekršaji vezani za alkohol, prekoračenje brzine, nekorišćenje pojasa, nepropisno preticanje”, naveo je Arsov juče za RTS, prenosi Tanjug.

Krajišnik šesti put arambaša

Više od dve decenije, uz svesrdnu pomoć „Zastava oružja” iz Kragujevca, Dragačevski sabor trubača je bogatiji za tradicionalno momačko nadmetanje, narodni višeboj. Na ovogodišnjem Saboru pobednici u pet kategorija jesu: Nebojša Petrićević iz Guče (skok udalj), Đorđe Milošević iz Kragujevca (skok uvis iz mesta), Aleksandar Krajišnik iz Majura (bacanje kamena s ramena i rvanje u kosti) i Đorđe Radovanović iz Milatovića (gađanje kroz prsten jabuke). Titulu arambaše s ovoga Sabora nosi Aleksandar Krajišnik, šesti put zaredom. 


Komentari2
b4461
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

GoraN
Odavno ne vidjeh tekst sa vise turcizama. Znaju li Srbi da se zene na svom, srpskom jeziku? Sta je recimo caus?
Sreten Bozic -Wongar
U Australiji - pola sveta daleko i u poznoj starosti - prijatno se secam - obicaja iz Srbije , svadbi i veselja. Lepota je bila odlaziti rano u svatove pod barjakom i ushicen posle case vruce rakije - bili su to nazaboravni dogadjaji . Te davne 1949 g. pevalo se : " Zenicu se dok je jesen rana , iz nahije Mutapa Lazara. "

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja