subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:18
OBNOVA ZAVIČAJNOG MUZEJA U ZEMUNU

Počeli radovi na unikatnom parketu u Spirtinoj kući

Konzervaciju i restauraciju čuvenog intarziranog parketa nabavljenog u Belgiji pre 163 godine obaviće stručnjaci Muzeja primenjene umetnosti i Narodnog muzeja
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 11.08.2018. u 22:00
(Фото А. Васиљевић)
Ин­тар­зи­ра­ни пар­ке­т по­ста­вље­н 1855. го­ди­не (Фо­то Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да)

Na pravu obnovu Zavičajnog muzeja u Zemunu, poznatijeg kao Spirtina kuća, čekalo se punih 16 godina. Najzad, uređenje ovog zemunskog „Skadra” počelo je, i to poslom koji ga je i zaustavio – restauracijom jedinstvenog intarziranog parketa postavljenog još 1855. godine.

Obnova muzeja koja je počela 2002. trebalo je prema prvobitnom planu da traje 65 dana.

Nažalost, obnova parketa nije najsrećnije urađena pa se on rasušio i propao, a u pet prostorija gde se nalazi postavljeni su radijatori što nije bilo primereno ovom ambijentu. Muzej je privremeno zatvoren, a projekti za uređenje parketa su se „nizali” godinama. Bilo je predloga da se radi novi parket, a stari ostavi kao eksponat u muzeju, da se u inostranstvu restaurira stari parket ili da dođu stručnjaci iz inostranstva da ga obnove…

Ništa od svega toga nije usvojeno i konkretnog rešenja nije bilo. Do sada.

– Parket je podignut pre oko dva meseca i prebačen u laboratoriju gde će biti urađena obnova. Konzervatorske radove obaviće stručnjaci Muzeja primenjene umetnosti i Narodnog muzeja – rekla je Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada Beograda.

Čuveni intarzirani parket nabavljen je u Belgiji, a takav postoji na samo nekoliko mesta u Evropi. Koliko će biti zahtevna njegova obnova pokazuje i sama struktura parketa. Izrađen je od osam vrsta drveta, sa ručno rađenim žlebovima pomoću kojih su uklapani, opet ručno, delovi parketa različitih vrsta i na taj način su pravljene šare.

Zbog toga će prvi korak u konzervatorsko-restauratorskim radovima biti uklanjanje intarziranog sloja sa starog na novi drveni nosač.

– To podrazumeva prethodno skidanje intarzije, koja je lepljena za podlogu tutkalom životinjskog porekla. Za skidanje furnira sa stare podloge potrebno je koristiti vodenu paru ili vodu na temperaturi iznad 90 stepeni. Odvajanje intarziranog sloja od drvene podloge neophodno je raditi ploču po ploču jer je reč o vrlo delikatnom poslu – ističe Korićanac.

Posle odvajanja svakog segmenta furnira od podloge, svi ti delovi trebalo bi da budu tutkalom spojeni sa fug papirom. Ceo posao mogao bi da bude završen u naredne dve godine.

– U međuvremenu biće urađena i betonska košuljica u svih pet prostorija gde se nalazio parket i uklonjeni postojeći radijatori – kaže Korićanac.

Prethodnih godina nije ništa rađeno na parketu, ali u Zavijačnom muzeju jeste. Instaliran je video-nadzor, protivprovalna i protivpožarna zaštita, konzervirane su originalne tapete i oslikani zidovi hodnika koji vodi u kuću. Ove radove finansirala je opština Zemun, po projektu koji je uradio Muzej grada Beograda. 

Zdanje iz 1855. godine

(Foto A. Vasiljević)

Spirte su poznata familija cincarskog porekla koja se u Zemun doselila krajem 18. veka. U gotovo svim poslovima u kojima su se do sredine 19. veka oprobali bili su među najuspešnijima.

Bogatstvo je članovima porodice obezbedilo visok društveni status, što je na simboličan način potvrđeno dobijanjem plemićkog zvanja i grba 1856. godine. Kuća u Glavnoj ulici urađena je po projektu bečkog arhitekte Ferstla, a izgradnju je finansirao Dimitrije Spirta. Završena je 1855. godine, ali u njoj Dimitrije nije dugo živeo. Preselio se u Pančevo gde je 1885. godine i umro. Sahranjen je u porti manastira Vojlovica. Poslednji vlasnik iz porodice Spirta bio je Đorđe, koji je kuću prepisao svojoj ženi Sofiji. Ona je umrla 1916. godine u Švajcarskoj.

Od celog imetka samo kristalna čaša

Kuća je raskošno zidana u gotskom stilu. Fasada je od kamena, a na zidovima širokog lučnog ulaza oslikani su motivi iz grčke mitologije. Stepenice koje vode u predsoblje bile su od glačanog crvenog mermera. Krajem 19. veka u njoj je bio hotel „Garni”. Pretpostavlja se da je za vreme Prvog svetskog rata kuća služila za vojne potrebe. Po okončanju sukoba, kuću je 1919. i 1920. godine koristio Zavod za slepe i gluve srpske ratne invalide. Savezničko bombardovanje 1944. znatno ju je oštetilo, ali je posle rata obnovljena. Od celog bogatstva porodice Spirta, do danas je pretekla samo jedna čaša od roze kristala, koju je koristila Sofija, supruga Đorđa, poslednjeg izdanka velike porodice. Ovo zdanje je 1965. proglašeno spomenikom kulture. U to vreme tražena je podesna lokacija za Narodni muzej Zemuna osnovan 1955. godine, a izbor je pao na ovaj objekat u zemunskoj Glavnoj ulici.

Zablistaće fasade u Zemunu, Ulici kralja Petra, na Kosančićevom vencu

Fa­sa­da u Uli­ci ca­ra Uro­ša 19
(Fo­to Se­kre­ta­ri­jat za ko­mu­nal­ne i stam­be­ne po­slo­ve)

Zemunci će do kraja godine imati čime da se pohvale. Više od 60 zdanja u strogom centru Zemuna dobiće nove fasade: objekti u ulicama Gospodskoj 1- 25, Dositejevoj 1-3, u Glavnoj 2-53, na Magistratskom trgu 4-18 i na Avijatičarskom trgu 2-10. Reč je o zdanjima koja pripadaju prostornoj kulturno-istorijskoj celini od velikog značaja ili su spomenici kulture od velikog značaja kao što je, na primer, kuća Dimitrija Davidovića u Glavnoj 6. Ovom spisku pridružiće se i velelepne kuće na Kosančićevom vencu, u Brankovoj i Ulici kralja Petra, a za rekonstrukciju 86 fasada od kojih je šest pod skelama, novac je obezbeđen iz republičkog budžeta u iznosu od 650 miliona dinara. Nosilac ovog posla je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove.

– Sada se obnavlja šest fasada u Pop Lukinoj 3-5 i 16, Bulevaru Despota Stefana 10, Gračaničkoj 18, Džordža Vašingotna 26 i Zadarskoj 2.

Za 80 drugih fasada u toku je javna nabavka za izbor izvođača i nadamo se da će firma koja da najbolju ponudu prvog septembra početi da rekonstruiše dotrajale spoljne omotače zgrada na zdanjima koja su istorijsko nasleđe Beograda, spomenici kulture i zaostavština naših čuvenih arhitekata. Imaće rok od 90 dana da sve završe – kaže Nikola Kovačević, sekretar za komunalne i stambene poslove.

Sva lica kuća i zgrada biće obnovljena prema originalnim sačuvanim projektima, a najveći izdatak biće vraćanje autentičnih ukrasa.

– Većinu njih je radila firma iz Beča koja i danas ima sačuvane kalupe za ornamentiku koja krasi zgrade u Beogradu. Takvi ukrasi se izlivaju u prestonici Austrije – ističe Kovačević.

U poslednje dve godine oko 200 zaštićenih fasada je promenjeno, najviše njih na Kosančićevom vencu, u Karađorđevoj, Gračaničkoj, Kralja Petra…D. M.


Komentari3
f313e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja
Јој! Зар је битно из ког периода су жврљотине...зар није битно да се оне уклоне!!!!
Dejan
a kad će da prekreče ove odvratne grafite na takvoj jednoj zgradi? to vam izgleda ne smeta? i čitav Beograd je zapanjujuće sav u odvratnim grafitima, često sa porukama mržnje, to vam ostalo iz Miloševićevog doba valjda...
Стојан са Голеша
У време аутентичне социјалистичке владе пок. прсд. С. Милошевића није било овако скарадних натписа који у ствари и нису никаве поруке мржње, јер Срби не умеју да мрзе. Ови натписи су наручени вероватно од таквих као што си ти, да би сам себи дао могућност да стигматизујеш све што је српско а производ су фаличног ума који мора на себе да скрене неку пажњу, макар и негативну. Ова појава је узрокована медиским форсирањем друштвеног олоша кроз разне фарме, парове и друге појаве блиске животињским нагонима у понашању, што проузрокује збрињавајући број породичних ломова, убистава и самоубистава !
Preporučujem 19

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja