Mirisni čokoti grožđa stogodišnje vinske farme „Luizenhof”, u blizini Stelenboša na krajnjem jugozapadu Južnoafričke Republike (JAR), pali su početkom avgusta kao snoplje pred navalom crnih beskućnika, odlučnih da baš tu, na plodnoj zemlji belih vlasnika, konačno reše svoje stambeno pitanje.

„Dosta nam je toga da živimo kao podstanari. Opština nam stalno obećava zemlju za život, ali slaba vajda. Na ovoj farmi ima dovoljno zemlje za sve”, rekao je lokalnim medijima čovek po imenu Xegvana iz ubogog naselja Kajmandu koje se graniči sa „Luizenhofom”, pre nego što je uhapšen.

Na brzinu podignuto naselje limenih kućica južnoafrička policija sklonila je preko noći sa „Luizenhofa”, ali se u okrug nadaleko čuvenih vinograda uvukla sumnja. Da li je upad na imanje familije Stefana Smita „naručena zemljišna invazija”, kakve su iz susednog Zimbabvea pre desetinu i više godina oterale u rasejanje preko 4.000 belih velikih farmera latifundista?

Među lokalnim političarima, Derik Hendrikse, funkcioner Boraca za ekonomsku slobodu (EFF), našao se pozvanim da demantuje bilo kakvu vezu te stranke sa upadom u „Luizenhof” .

„Okupacija vinske farme u Stelebošu nije izvedena pod okriljem ni Boraca za ekonomsku slobodu, niti Afričkog nacionalnog kongresa (ANK)”, poručio je predstavnik EFF, stranke koja je na izborima 2014. godine osvojila šest odsto glasova i ušla u južnoafrički parlament. Koliko lane, Džulijus Malema, lider EFF, predložio je u parlamentu JAR zakon koji bi omogućio eksproprijaciju zemlje bez kompenzacije. Sa 266 glasova „protiv” i 33 „za”, taj Malemin predlog odbačen je prošle godine u parlamentu, nakon odlučnog lobiranja Sirila Ramapoze, ondašnjeg zamenika predsednika vladajućeg Afričkog nacionalnog kongresa, prenosi britanski vojno-politički magazin „Afrika konfidenšal”.

Početkom avgusta, Siril Ramapoza, odskora predsednik države i lider ANK, najavio je da će ta stranka u parlamentu podržati predlog amandmana na Ustav, član 25, kojim se „eksplicitno” uređuje eksproprijacija zemlje bez kompenzacije.

„Južnoafrička ekonomija suočava se s ozbiljnim izazovima. Nezaposlenost je dostigla 27,2 odsto. Odlučni smo da podstaknemo ekonomski razvoj, povećamo poljoprivrednu proizvodnju i snabdevenost hranom. Narod je potpuno jasno u javnim debatama istakao da želi ustav koji jasnije govori o eksproprijaciji zemlje bez nadoknade”, poručio je Ramapoza uz napomenu da u „JAR neće biti invazija na posede, budući da je to nezakonito”.

Ova najava predsednika države – a pred početak kampanje za parlamentarne izbore 2019. godine – digla je bele južnoafričke farmere na noge. „Sakeliga”, poslovna lobi grupa farmera burskog (holandsko-nemačkog) porekla, donedavno poznata pod imenom „Afribiznis”, zahtevala je ove sedmice od vlade u Pretoriji da joj dostavi „spisak 139 farmi koje su označene za eksproprijaciju u sledećih nekoliko nedelja”, prenela je južnoafrička štampa.

„ANK stvara neprijatelje u redovima zemljoposednika, nepravedno od njih praveći mete. Nastavićemo da se protivimo ovoj neustavnoj politici eksproprijacije”, poručio je Armand Grejling, pravni savetnik „Sakelige”.

Ukoliko ubrzo ne sprovede zemljišnu reformu, južnoafrička vlast mogla bi steći drugačije protivnike, upozorila je nedavno Pretoriju Svetska banka (SB).

„Nijedna politička demokratija ne može da opstane, niti da procveta ako je narod listom siromašan, bez zemlje i bez opipljivih izgleda za bolji život. Sučeljavanje sa siromaštvom i oskudicom mora biti prvi prioritet demokratske vlade”, istakla je proletos SB, ocenjujući da, četvrt veka od ukidanja aparthejda i prvih demokratskih izbora, JAR još nije raskinula sa ključnom stavkom svoje brutalne kolonijalne prošlosti: masovnim bezemljaštvom Afrikanaca.

„Južnoafrička tranzicija ostaje nezaokružena. Isuviše veliki broj istorijski obespravljenih Južnoafrikanaca obespravljen je i danas, hronično siromašan, bez zemlje i poseda. Obespravljenost zasnovana na rasi i povezana sa zemljom ključna je odrednica južnoafričke istorije. Ne čudi to što je zemljišna emocionalna tema. Ubrzana zemljišna reforma je od kritičnog značaja za privredni rast, zapošljavanje i socijalnu koheziju, posebno u seoskim krajevima”, ističe SB u izveštaju kojim najavljuje novi program saradnje sa JAR za period 2019–2022. godine.

Kako stvari sada stoje, gotovo trećina obradive zemlje u Južnoafričkoj Republici danas je u privatnom vlasništvu: beli farmeri poseduju 72 odsto oranica, a većinsko crnačko stanovništvo je na svega četiri odsto njiva. Važećem katastru JAR izgleda da su odbrojani dani. Sa tim osećajem, delegacija 30 belih farmerskih porodica posetila je prošlog meseca poljoprivrednu oblast Stavropolj u Rusiji, prenela je TV mreža Rosija 1.

„Više od 15.000 Bura, naslednika prvih holandskih doseljenika u JAR, planira da se iseli u Rusiju zbog pretnji eksproprijacijom”, saopštila je ruskim domaćinima južnoafrička izvidnica.