ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 12.08.2018. u 10:33 Tanja Vujić

Suton belačkih latifundija na jugu Afrike

(Фото Пиксабеј)

Mirisni čokoti grožđa stogodišnje vinske farme „Luizenhof”, u blizini Stelenboša na krajnjem jugozapadu Južnoafričke Republike (JAR), pali su početkom avgusta kao snoplje pred navalom crnih beskućnika, odlučnih da baš tu, na plodnoj zemlji belih vlasnika, konačno reše svoje stambeno pitanje.

„Dosta nam je toga da živimo kao podstanari. Opština nam stalno obećava zemlju za život, ali slaba vajda. Na ovoj farmi ima dovoljno zemlje za sve”, rekao je lokalnim medijima čovek po imenu Xegvana iz ubogog naselja Kajmandu koje se graniči sa „Luizenhofom”, pre nego što je uhapšen.

Na brzinu podignuto naselje limenih kućica južnoafrička policija sklonila je preko noći sa „Luizenhofa”, ali se u okrug nadaleko čuvenih vinograda uvukla sumnja. Da li je upad na imanje familije Stefana Smita „naručena zemljišna invazija”, kakve su iz susednog Zimbabvea pre desetinu i više godina oterale u rasejanje preko 4.000 belih velikih farmera latifundista?

Među lokalnim političarima, Derik Hendrikse, funkcioner Boraca za ekonomsku slobodu (EFF), našao se pozvanim da demantuje bilo kakvu vezu te stranke sa upadom u „Luizenhof” .

„Okupacija vinske farme u Stelebošu nije izvedena pod okriljem ni Boraca za ekonomsku slobodu, niti Afričkog nacionalnog kongresa (ANK)”, poručio je predstavnik EFF, stranke koja je na izborima 2014. godine osvojila šest odsto glasova i ušla u južnoafrički parlament. Koliko lane, Džulijus Malema, lider EFF, predložio je u parlamentu JAR zakon koji bi omogućio eksproprijaciju zemlje bez kompenzacije. Sa 266 glasova „protiv” i 33 „za”, taj Malemin predlog odbačen je prošle godine u parlamentu, nakon odlučnog lobiranja Sirila Ramapoze, ondašnjeg zamenika predsednika vladajućeg Afričkog nacionalnog kongresa, prenosi britanski vojno-politički magazin „Afrika konfidenšal”.

Početkom avgusta, Siril Ramapoza, odskora predsednik države i lider ANK, najavio je da će ta stranka u parlamentu podržati predlog amandmana na Ustav, član 25, kojim se „eksplicitno” uređuje eksproprijacija zemlje bez kompenzacije.

„Južnoafrička ekonomija suočava se s ozbiljnim izazovima. Nezaposlenost je dostigla 27,2 odsto. Odlučni smo da podstaknemo ekonomski razvoj, povećamo poljoprivrednu proizvodnju i snabdevenost hranom. Narod je potpuno jasno u javnim debatama istakao da želi ustav koji jasnije govori o eksproprijaciji zemlje bez nadoknade”, poručio je Ramapoza uz napomenu da u „JAR neće biti invazija na posede, budući da je to nezakonito”.

Ova najava predsednika države – a pred početak kampanje za parlamentarne izbore 2019. godine – digla je bele južnoafričke farmere na noge. „Sakeliga”, poslovna lobi grupa farmera burskog (holandsko-nemačkog) porekla, donedavno poznata pod imenom „Afribiznis”, zahtevala je ove sedmice od vlade u Pretoriji da joj dostavi „spisak 139 farmi koje su označene za eksproprijaciju u sledećih nekoliko nedelja”, prenela je južnoafrička štampa.

„ANK stvara neprijatelje u redovima zemljoposednika, nepravedno od njih praveći mete. Nastavićemo da se protivimo ovoj neustavnoj politici eksproprijacije”, poručio je Armand Grejling, pravni savetnik „Sakelige”.

Ukoliko ubrzo ne sprovede zemljišnu reformu, južnoafrička vlast mogla bi steći drugačije protivnike, upozorila je nedavno Pretoriju Svetska banka (SB).

„Nijedna politička demokratija ne može da opstane, niti da procveta ako je narod listom siromašan, bez zemlje i bez opipljivih izgleda za bolji život. Sučeljavanje sa siromaštvom i oskudicom mora biti prvi prioritet demokratske vlade”, istakla je proletos SB, ocenjujući da, četvrt veka od ukidanja aparthejda i prvih demokratskih izbora, JAR još nije raskinula sa ključnom stavkom svoje brutalne kolonijalne prošlosti: masovnim bezemljaštvom Afrikanaca.

„Južnoafrička tranzicija ostaje nezaokružena. Isuviše veliki broj istorijski obespravljenih Južnoafrikanaca obespravljen je i danas, hronično siromašan, bez zemlje i poseda. Obespravljenost zasnovana na rasi i povezana sa zemljom ključna je odrednica južnoafričke istorije. Ne čudi to što je zemljišna emocionalna tema. Ubrzana zemljišna reforma je od kritičnog značaja za privredni rast, zapošljavanje i socijalnu koheziju, posebno u seoskim krajevima”, ističe SB u izveštaju kojim najavljuje novi program saradnje sa JAR za period 2019–2022. godine.

Kako stvari sada stoje, gotovo trećina obradive zemlje u Južnoafričkoj Republici danas je u privatnom vlasništvu: beli farmeri poseduju 72 odsto oranica, a većinsko crnačko stanovništvo je na svega četiri odsto njiva. Važećem katastru JAR izgleda da su odbrojani dani. Sa tim osećajem, delegacija 30 belih farmerskih porodica posetila je prošlog meseca poljoprivrednu oblast Stavropolj u Rusiji, prenela je TV mreža Rosija 1.

„Više od 15.000 Bura, naslednika prvih holandskih doseljenika u JAR, planira da se iseli u Rusiju zbog pretnji eksproprijacijom”, saopštila je ruskim domaćinima južnoafrička izvidnica.

Komеntari6
dc8bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vojin Vujosevic
Pametno je da se da zemlja onima koji nemaju nista. Ali treba imati u vidu sledece: 1. Kad su se Buri tu naseljavali ta oblast je bila nenaseljena. Oni rade tu zemlju 400 godina i proizvode hranu. 2. Ne moze neko ko nije radio zemlju preuzeti farmu i biti efikasan. 2. Mnogi od tih nesretnih Crnaca su takodje dosljaci. 3. Kada je sprovedena slicna reforma/otimacina u Zimbaveu proizvodnja hrane je stala pa su cak pokusali da bele farmere dovuci nazad. 4. Delimicno je to vec ucinjeno u Juznoj Africi. Te farme su propale i uglavnom proizvode hranu samo za vlasnike poseda. 5. Danas u doba otvorene sezone lova na belce, hriscane i demokratiju zapadnog stila ovo nece moci da se zaustavi. 6. Da srpska vlada ima mozga oni bi doveli neke od tih burskih porodica i pomogli im u startu. 7. Rusija treba ako hoce da dodju da uzme sve farmere iz Juzne Afrike. 8. Porodice farmera koje su se obratile Kanadi sa molbom za useljenje su odbijene od strane kanadske vlade i Ahmed Hussen-a.
tomkarlo
Učio si samo belačku istoriju. Vrati se u školu i nauči stvarnu istoriju Afrike. Afrika je paradigma teškog kolonijalizma - dođeš, pobiješ svu vladajuću strukturu, pobunjenike prodaš u roblje, a ostale zarobiš i iskorišćavaš tu. Njihovo je to kao što je i Kosovo naše - ali mi ćemo Kosovo izgubiti a oni će povratiti sve nazad. Ko od belaca to pre shvati naći će neko rešenje da ode odatle ili da pristane da bude ekonomska manjina.
Саша
Да је Србија паметна део бих позвала код себе и дала им земљу коју нико не користи. А Јужно Африканцима ће опет неко други бити крив.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Па, пошто "Црнце" већ имамо, зашто да не?
Vladimir P.
To je odlicna ideja, tu Ste potpuno u pravu!
Божидар
Нема проблема, првих 30 потомака Бура је прихватила Русија и они су се населили у околини Ставропола очекује се долазак укупно до 15.000 који треба да населе околину Краснодара и Ростова на Дону. То су вредни и предузетни људи. Ко ће да храни 55 до 60 милиона црних становника Ј. Африке видећемо али вероватно УН.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja