utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:14
BORBA ZA POTOMSTVO

Bebe iz epruvete uskoro uz pomoć doniranih ćelija

Pravo na odlazak na veštačku oplodnju do kraja godine imaće žene koje su uz pomoć ove metode dobile prvo dete. – Predviđeno osnivanje banke darovanih reproduktivnih ćelija, čime se daje šansa i onim ženama koji nemaju partnera
Autor: Danijela Davidov-Kesarsubota, 11.08.2018. u 22:00
(Фото лична архива)
(Фото Д. Јевремовић)
Први биоинкубатор за оплодњу ван тела жене (Фото Слободана Радуловића из Музеја науке у Лондону)
Први катетер на свету којим је убачен ембрион мале Луиз (Фото Слободана Радуловића из Музеја науке у Лондону)

Do kraja godine pravo na još jedan pokušaj vantelesne oplodnje o trošku države imaće parovi koji su se zahvaljujući ovoj metodi već ostvarili kao roditelji. Starosna granica za žene za sada neće biti pomerana pa će moći da konkurišu one koje imaju do 42 godine. Osim toga, planirano je da do novembra budu usvojeni podzakonski akti koji će omogućiti i u Srbiji dobijanje potomstva uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija jer zbog problema sa sopstvenim jajnim ćelijama i spermatozoidima mnogi parovi odlaze u inostranstvo gde se to godinama sprovodi bez problema.

Novim propisima o biomedicinski potpomognutom oplođenju predviđa se i osnivanje banke darovanih reproduktivnih ćelija, čime se daje šansa i onim ženama koje nemaju partnera, ili sopstvene reproduktivne ćelije, da dobiju bebu. Ova banka će se najverovatnije nalaziti u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

Osim toga, uskoro će početi i zamrzavanje embriona i reproduktivnih ćelija, spermatozoida i jajnih ćelija, kao i tkiva jajnika i testisa o trošku države.

– Zamrzavanje se i do sada sprovodilo kod nas, ali procedure nije finansirao RFZO, već su parovi sami plaćali usluge. Zamrznuti embrioni se čuvaju pet godina, s mogućnošću produžavanja na još dodatnih pet ukoliko parovi to žele, što potvrđuju pisanim dokumentima u ustanovi u kojoj je urađeno zamrzavanje. To je značajno jer se tako čuva višak embriona ili ćelija koji su dobijeni tokom jednog takozvanog ciklusa stimulacije i ostavljaju se za sledeći put, u slučaju neuspeha, ili za sledeću trudnoću. Zamrzavanjem se u velikoj meri eliminiše psihički stres jer otklanja strah kod parova od neuspeha zato što postoji „rezerva” za idući pokušaj. Stopa nastanka trudnoća iz zamrznutih embriona je visoka i iznosi oko 70 odsto kod nas na klinici – kaže prof. Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS-a.

U koju će se kliniku uputiti na ovaj postupak, par koji ima problem sa sterilitetom sam bira, a po podacima iz ove godine najveći broj njih se odlučio od državnih bolnica za GAK „Narodni front”, a od privatnih za novosadsku kliniku „Ferona”. Ugovore s Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje za pružanje usluga vantelesne oplodnje o trošku države trenutno ima šest državnih i 11 privatnih klinika. U toku 2017. godine na proceduru je upućeno 3.062 osobe, dok je završeno 2.719 postupaka, a ove godine je do sada na vantelesnu oplodnju poslato oko 2.300 supružnika. Parovi imaju pravo na tri besplatna pokušaja veštačke oplodnje, za šta RFZO zdravstvenim ustanovama po postupku plaća od 185.553 do 194.807 dinara.

Međutim, koliko je do sada rođeno beba i koja klinika ima najveći procenat ostvarenih trudnoća nije poznato, jer u RFZO-u kažu da ne raspolažu takvim podacima.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku profesor dr Slavica Đukić Dejanović za „Politiku” naglašava da je u Srbiji u poslednjih 12 godina dosta toga urađeno kada je u pitanju podrška i pomoć onim parovima koji žele, a ne mogu da imaju decu. Od 2006. godine, od kada je Srbija počela da finansira program vantelesne oplodnje, povećavana je kako starosna granica žena za ulazak u ovaj program, tako i broj pokušaja vantelesne oplodnje. Od 2017. finansiraju se tri procedure veštačke oplodnje.

– Sa 15 jedinica lokalnih samouprava kojima smo prošle godine dodelili bespovratna sredstva za finansiranje mera populacione politike započeli smo savetovališni rad pružanja psihološke podrške parovima koji prolaze kroz ovaj proces. Vrlo je bitna i podrška na lokalnom nivou. Imamo primere da pojedini gradovi i opštine proširuju prava u smislu starosne granice i broja pokušaja, pa tako finansiraju i četvrti i peti pokušaj vantelesne oplodnje, što je za svaku pohvalu. Savetovališni rad, empatija stručnjaka, stvaranje klime u društvu u kojem se na ovaj postupak gleda kao na pozitivan način rešenja problema neplodnosti, podrška porodice, rođaka i prijatelja, predstavlja veliku pomoć parovima koji prolaze trnovit put suočavajući se s ovim problemom – naglasila je dr Đukić Dejanović.

Pozitivan primer su gradovi koji omogućavaju parovima, koji nisu uspeli iz državnog programa da dobiju dete, nove pokušaje veštačke oplodnje. Leskovac je za ovu namenu izdvojio po paru 250.000 dinara, a starosna granica za žene iznosi 45 godina, dok za četvrti pokušaj u Kragujevcu mogu da se prijave žene do 44. godine. Finansijsku podršku pružaju i Subotica, Ruma, Šabac, Sremska Mitrovica… Međutim, ono što parovima koji muku muče sa sterilitetom veoma smeta jeste činjenica da grad Beograd nije odvojio sredstva u budžetu za to, a najveći broj supružnika upravo živi u prestonici.

Put do željenog potomstva

Postupak prijavljivanja za besplatan pokušaj vantelesne oplodnje otpočinje javljanjem žene izabranom ginekologu koji treba da je informiše o proceduri sprovođenja postupka i daje upute za sprovođenje potrebnih analiza. Nakon prikupljanja rezultata analiza i dokumentacije, žena se šalje na lekarsku komisiju u matičnoj filijali zdravstvenog osiguranja koja donosi odluku da li ona može dalje da se uputi na razmatranje kod komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju.

Komisije zasedaju u šest državnih zdravstvenih ustanova koje se bave ovom oblašću medicine i donose odluku da li se osoba uključuje u proces lečenja neplodnosti postupcima vantelesne oplodnje ili ne. Ukoliko donese pozitivnu odluku, ona važi 12 meseci, a podaci o tome se dostavljaju RFZO-u, gde se obrađuju i šalju ka zdravstvenim ustanovama koje su parovi odabrali, a radi određivanja planiranog datuma kada će procedura biti urađena. Kada zdravstvena ustanova odredi planirani datum, on se dostavlja RFZO-u, nakon čega se par poziva kada treba da se javi u kliniku. Za postupak mogu da se prijave parovi kod kojih su iscrpljene druge mogućnosti lečenja neplodnosti, žene koje imaju sterilitet i pored odgovarajućeg lečenja, supružnici, odnosno vanbračni partneri koji nemaju dece iz postojeće zajednice, žena do 42. godine u momentu dobijanja potvrde o ispunjenosti uslova za uključivanje u postupak, s očuvanom funkcijom jajnika, normalnim indeksom telesne mase (bodi mas indeks manji od 30), dok se kod muškarca traži postojanje živih ili morfološki ispravnih spermatozoida u ejakulatu.

Ustanove koje o trošku države obavljaju postupke veštačke oplodnje

Državne zdravstvene ustanove:

* Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Srbije

* Ginekološko-akušerska klinika, Klinički centar Vojvodine

* Ginekološko-akušerska klinika, Klinički centar Niš

* Ginekološko akušerska klinika „Narodni front”

* Služba za ginekologiju i akušerstvo, Opšta bolnica Valjevo

* Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Kragujevac

Privatne klinike:

* Specijalna ginekološka bolnica za lečenje steriliteta „Nikolov”, Kragujevac

* Zdravstvena ustanova specijalna bolnica za lečenje steriliteta „Spebo medikal”, Leskovac

* Zdravstvena ustanova specijalna bolnica za ginekologiju „Perinatal” Novi Sad

* Specijalna ginekološka bolnica „Ferona”, Novi Sad

* Specijalna ginekološka bolnica „Gins”, Novi Sad

* Opšta bolnica „Analajf”, Zemun

* Specijalna ginekološka bolnica „Ivanović”, Beograd

* Specijalna ginekološka bolnica „Kovačević 2772”, Beograd

* Specijalna bolnica za ginekologiju s porodilištem „Jevremova”

* Specijalna ginekološka bolnica „Beograd”, Beograd

* Specijalna ginekološka bolnica „Genezis”, Novi Sad


Komentari3
3a481
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stojan
Em epruveta em nepoznato poreklo donorskog materijala, pa zar nije bolje usvojiti vec rodjeno dete umesto upustanja u neizvestan ishod neprirodnog stvaranja ?
Boris
Sve je prirodno. Samo se proces odvija u laboratoriji umjesto u krevetu.
Preporučujem 13
Јована
Ništa tu nije neprirodno, sve je to biologija i volja Božja. Koliko žena nema pojma s kim se..... pa da to dete upravo na usvajanje. Ovako znaš da je bar pola tvoje :))))
Preporučujem 12

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja