četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

Podelom Kaspijskog mora protiv vojne baze SAD

Konvencijom koju su potpisali predsednici pet prikaspijskih država isključena je mogućnost da Amerika napravi svoju bazu u Kazahstanu
Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 12.08.2018. u 20:20
Вежба Црноморске и Каспијске флоте (Фотографије Спутњик)
Владимир Путин с руском делегацијом на самиту у Актауу

Stara pitalica da li je sva ona kaspijska voda more ili jezero izgleda da je dobila, ako ne geografsko, makar geopolitičko rešenje. Ono je takvo da će otkloniti mogućnost da SAD postave svoju vojnu bazu u Kazahstanu, u zadnjem dvorištu Rusije, ali će možda i prokrčiti put gasu iz Turkmenistana za Evropu.

Nakon raspada SSSR-a, Kaspijsko more je, uz Rusiju i Iran, dobilo još tri države, Azerbejdžan, Kazahstan i Turkmenistan, koje izbijaju na njegove obale i polažu pravo na te vode bogate energentima. Procenjuje se da su u njima nalazišta oko 50 milijardi barela nafte i devet biliona kubnih metara gasa, što bi, prema trenutnim cenama na tržištu, dosezalo vrednost nekoliko biliona dolara.

Oko povlačenja teritorijalnih granica, koje bi i raspodelile to bogatstvo, međutim, nije bilo dogovora, barem do sada, kada su predsednici pet prikaspijskih država u kazahstanskom gradu po imenu Aktau potpisali konvenciju o pravnom statusu Kaspijskog mora.

Slučajno ili ne, sporazum, koji je bio van domašaja duže od dve decenije, sklopljen je nakon uzbune koju su poslednjih meseci ruski mediji podigli oko nagađanja da se Kazahstan sprema da dozvoli Sjedinjenim Američkim Državama da smeste vojnu bazu u njegovom delu kaspijskih voda. Prvi lahor predstojeće bure namreškao je to more kad su ove godine Kazahstan i NATO izmenili svoj raniji sporazum.

Novina je da će Alijansa ubuduće moći da svojim teretnim brodovima na putu za Avganistan, iz Azerbejdžana i preko Uzbekistana, uplovljava i u kazahstanske luke, između ostalih i u Aktau. Dosad je NATO za prevoz materijala u Avganistan koristio Pakistan, ali su Amerikanci, zbog problema u odnosima s tom zemljom, odlučili da potraže alternativnu rutu.

Nakon što je kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev početkom maja potpisao zakon kojim izmenjeni sporazum s NATO-om postaje punovažan, ruski mediji su požurili da ovaj novi transportni koridor Alijanse prikažu kao način glavnog neprijatelja Kremlja da se usidri u oblasti od strateškog značaja za Rusiju.

Nije vredelo to što su iz Kazahstana poručivali da o bazi nema ni govora, da se preko njihove teritorije neće prenositi oružje već samo „nesmrtonosne” pošiljke, poput oklopnih vozila, da je to pomoć vladi Avganistana, koja se bori s talibanima, što je značajno za bezbednost regiona i ima podršku celog sveta, te da su takvi transporti NATO-a od 2010. do 2015. godine već išli preko teritorije Kazahstana i Uzbekistana, ali i kroz Rusiju. Svejedno, u ruskim medijima, poput „Sputnjika” i „Pravde”, nastavile su da se množe ocene da je lako moguće kako je to samo pripremanje terena za američku vojnu bazu na Kaspijskom moru i istiskivanje Rusije iz uloge glavnog vojnog partnera Kazahstana.

Konačno, pre nekoliko dana, uz vesti da će konvencija o pravnom statusu Kaspijskog mora uskoro biti potpisana, ministarstva spoljnih poslova Kazahstana i Azerbejdžana su potvrdila da postignuti sporazum isključuje svaku mogućnost za dovođenje stranih vojnih baza u kaspijske vode.

„Sputnjik” je to takođe naglasio u svom izveštaju sa samita u Aktauu, s kojeg, međutim, nije objavljen nijedan drugi detalj parafiranog dokumenta, dok je iranski predsednik Hasan Rohani napomenuo da će se o razgraničenju u Kaspijskom moru još razgovarati, iz čega bi se dalo zaključiti da je ova konvencija barem u nekim stvarima tek osnova za finalni dogovor.

Jedino što se još može znati zasniva se isključivo na nacrtu sporazuma, ako on nije promenjen u periodu između njegovog kratkotrajnog objavljivanja na sajtu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva i sastanka u Aktauu.

Prema Radiju Slobodna Evropa, nacrt je ukazivao na to da se kaspijske vode uzimaju za more. Tretirati ih kao jezero za sobom bi povlačilo ravnopravnu podelu njihovih resursa.

Obrnuto, ukoliko su na samitu zaista prihvaćene kao more, glavni gubitnik je upravo ona država koja je naglasila da će se o kaspijskim granicama tek razgovarati: Iran. U tom slučaju, naime, njemu ostaje tek oko 13 procenata kaspijskih voda. Zbog toga je zvanični Teheran, kako podseća Rojters, dosad i insistirao na tome da se one podele na jednake delove ili da sve energetske izvore u njima zajedno eksploatiše svih pet prikaspijskih država. Ako ništa drugo, Iran može biti zadovoljan time što neće videti američku vojnu bazu kako niče u njegovom susedstvu.

Za Evropu bi dobra vest mogla biti stavka iz nacrta konvencije prema kojoj se, piše Radio Slobodna Evropa, potpisnicama dozvoljava da u Kaspijskom moru postavljaju cevovode u skladu s odobrenjem država kroz čiji sektor voda oni treba da prođu. To bi, teorijski, odrešilo ruke Turkmenistanu za gasovod kojim bi pumpao energent ka Azerbejdžanu i dalje ka Turskoj ili Crnom moru i, naposletku, Evropi. Rusija i Iran su se do sada protivile tom, takozvanom Transkaspijskom gasovodu, kao razlog navodeći brigu da bi on mogao ekološki ugroziti Kaspijsko more. Drugi su ocenjivali da je to tek izgovor Moskve i Teherana kako bi blokirali konkurenciju svom gasu. Jedna stavka u nacrtu konvencije predviđa da će polaganje cevovoda zavisiti od usklađenosti s ekološkim zahtevima i standardima, što jeste uobičajeni uslov, ali može predstavljati i malj koji će „Transkaspijski gasovod” i dalje mrviti već u njegovom prvom pokušaju da se protegne.


Komentari5
b8651
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Данило
Мисле ли ови у животу нешто радити осим што само арче ресурсе? Све више ценим велики Јапански народ, не због донација Србији, него што из мало, готово ништа створе нешто, економски џин.
Ramovic Nedzad
Pa svi vide kako prolaze neposlusni, Iran ,Turska(Azerbejgan,Turkmenistan direktno istorijski i kulturno povezani sa Turskom).Nazarbaev je osetio bes USA u januaru (pretnja blokiranja 24 milijarde Kazahstanskog novca u USA) I poseta Nazarbaeva Vasingtonu.Nazarbaev vlada Kazahstanom maltene vec 30 godina a i bio je predsednik SSSR Republike Kazahstan 1991.Sedeo je u Moskvi pored Jeltsina i Gorbacova.Svi vide sta se desava i gledaju da se udruze i suprotstave USA i EU.EU je produzena ruka USA. (NATO SAVEZ) Bojim se da ce ih USA gurnuti u svetski sukob i opet ce Evropa biti razorena do temelja.Zivi bili pa videli. I bez nuklearnog oruzja svet ce biti totalno razoren , pogotovo slabije drzave , milijarde ce poginuti.Rat ce se voditi za resurse i na Arktiku.Niko nece biti postedjen , nijedna drzava na planeti.Rat ce stati kada na scenu treba da stupi nuklearni arsenal.ORVELOVA 1984.OKEANIJA PROTIV EVROAZIJE 10 MILIONA VOJINIKA POGINULO U 1 DANU. NOVI SVET CE SE RODITI NAKON TOGA .
Патас
Јуче сам написао нешто слично али не хтједоше да ми објаве. Али треба овде напоменути још нешто. Назарбајев већ неколико година уцјењује партнере и понаша се као непоуздан савезник. Мало-мало па неке трзавице у односима између Астане и Москве, Амери ту сигурно не сједе скрштених руку. Видјећемо шта ће бити кад он оде, доста Руса има у Казахстану и ко год буде председник мораће да рачуна на то. Не исплати им се због тога кварити односе.
Preporučujem 3
tomkarlo
Kako zamišljaš da se rat vodi sa Rusijom a da ona ne iskoristi strategijsko nuklearno oružje. Može biti lokalnih sukoba verskog karaktera, ali stvarni rat zbog ekonomskih interesa neće se pokrenuti bez nuklearnih napada.
Preporučujem 3
Aca
Tak rade pametni i nesebicni ljudi.Amerikanci bi rekli ne to je sve nase!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja