subota, 22.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:58

Putovanje kroz vreme u Narodnom muzeju

Arheološki deo stalne postavke publici je izuzetno popularan, veliko je interesovanje za poslednju celinu srpskog slikarstva 18. i 19. veka
Autor: Milica Dimitrijevićnedelja, 12.08.2018. u 22:00
Дела из Збирке српског сликарства 18. и 19. века (Фото: М. Димитријевић)

Od kada je ponovo otvorio vrata svoje reprezentativne, centralne zgrade na Trgu republike krajem juna, Narodni muzej – njegovih 5.000 metara kvadratnih i oko 3.000 dela na stalnoj postavci – obišlo je 57.200 posetilaca. Kako nam kažu iz ove institucije, uočeno je da je gužva najveća četvrtkom i subotom, tada muzej radi od 12 do 20 sati, dok je raspon starosne dobi ljubitelja umetnosti i onih koji su na putu da to postanu veliki.

Podjednako je roditelja sa decom od samo nekoliko meseci i vremešnijih sugrađana koji pamte i neka ranija vremena. U to smo se uverili i sami. Prilikom našeg obilaska tokom jednog od prošlonedeljnih vrelih dana unutra je bilo čak i izviđača, gostiju Beograda kojima je ova kuća sada nezaobilazna stanica.

Mada se precizna evidencija o broju stranih turista ne vodi, reklo bi se da je ipak više domaćih poštovalaca, upravo onih koji su strpljivo čekali proteklih 15 godina da dobiju priliku da uživaju u delima koja krase prizemlje i dva sprata muzeja.

Podsetimo, prostor atrijuma posvećen je arheologiji, ostacima iz paleolita, Lepenskom Viru, Vinči, i mlađim praistorijskim epohama, sve do antičke grčke i rimske umetnosti. Na prvom spratu brižljivo su smešteni i prikazani predmeti od sredine ranog srednjeg veka pa sve do Prvog srpskog ustanka, kao i dela srpskog slikarstva 18. i 19. veka i izbor crteža i grafika stranih i domaćih autora.

Prijemčiv je posebno drugi sprat – reč je radovima stranih umetnika, od 14. do 20. veka i skulpturama koje korespondiraju sa odabranim delima, a pored njih tu je i izbor jugoslovenskog slikarstva 20. veka, uz prateća i odgovarajuća vajarska dela.

– Svaki segment postavke ima svoje obožavatelje. Čini mi se da je arheološki deo postavke posetiocima izuzetno interesantan, nakon toga najveće interesovanje izaziva poslednja celina izloženih dela srpskog slikarstva 18 i 19. veka, kao i dela impresionista iz Zbirke strane umetnosti – otkriva Gordana Grabež, operativni direktor Narodnog muzeja. Ona dodaje da se redovno organizuju i stručna vođenja za sve zainteresovane posetioce i to dva puta nedeljno, utorkom u 13 sati i subotom u 18 sati, a uskoro će u ponudi biti i posebna tematska vođenja kroz stalnu postavku. Nezaobilazni su i suveniri.

– Publika najčešće muzej napušta sa nekom od publikacija, ešarpom sa motivima kulturnih dobara ili nekim od magneta. Imamo nameru da u budućnosti ovaj deo unapređujemo i razvijamo u skladu sa potrebama onih koji kod nas dolaze, kao što je to ideja i u slučaju postavke i programa.

Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja, sumira, na kraju, utiske za naš list.

– Otvaranje temeljno obnovljenog Narodnog muzeja očito je prepoznato i dočekano sa posebnim entuzijazmom. Naš najstariji i najveći muzej zahvaljujući značaju i bogatstvu svojih fondova, slojevitom nasleđu ne samo Srbije nego i regiona, zajedno s izuzetnim umetničkim kolekcijama, pruža izuzetnu mogućnost putovanja kroz vreme i uživanja u dometima kulture i umetnosti od praistorije do savremenog doba. Pokušali smo da pristupom koji primenjujemo od 28. juna stavimo u fokus posetioca, da taj specifičan, muzejima svojstven vid odnosa između eksponata i publike postane što neposredniji, prisniji, kompleksniji i osmišljeniji. Odnos prema publici podrazumeva i bogaćenje turističke ponude kao još jedne od uporišnih tačaka, a što se i vidi u strukturi onih koji nas posećuju – kaže Bojana Borić Brešković i ističe da nas, pored aktivnosti kao što su okrugli stolovi, programi za različite starosne grupe i personalizovani obilasci, krajem tekuće godine očekuje i prva gostujuća međunarodna izložba „Drevni kineski akademici – zvaničnici: slikarstvo i život” kao plod saradnje sa kolegama iz Nacionalnog muzeja Kine iz Pekinga.

– Takođe, sugrađani i gosti Beograda u prvoj polovini 2019. imaće priliku da vide i izložbu „Rimski barok” iz kolekcije Kiđi, zahvaljujući saradnji s Italijom, izuzetno zanimljivog i privlačnog sadržaja.


Komentari2
1dba2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zorka Papadopolos
Najinteresantnije je kameno doba. To je i ocigledno, jer su prakticno svi posetioci u parteru, ili `0'-tom nivou. Naravno, i freske su prekrasne, a i anticki period je nesumnjivo vredan. Sve ostalo bi trebalo jednog dana, kad nadjemo sredstava nekuda preseliti. Fali flajer sa uputstvima gde se sta nalazi u muzeju
Данило
Ми већ тада као народ губимо дах, ово није наше. То вам је као Стонси и Дугме. Али, пет векова турског ропства и сачувати идентитет могу само антички народи Срби и Јелини. Речју, антика и средњи век, ту смо препознатљиви, ту смо цареви, нико пера да нам одбије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja