petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:30

Srbi u Crnoj Gori između jezičke većine i nacionalne manjine

Prema popisu u ovoj državi, niko nema konstitutivnu većinu od 50 odsto, ali najveći broj građana govori srpskim jezikom
Autor: Jelena Cerovinanedelja, 12.08.2018. u 22:00
Срђан Печеничић

U Crnoj Gori nema većine – ako su Srbi manjina, onda su i Crnogorci manjina, kaže za „Politiku” predsednica Matice srpske u Crnoj Gori Jelica Stojanović i potkrepljuje ovaj stav podacima prema kojima se, prema poslednjem popisu, čak 45 odsto građana izjasnilo da govore srpskim jezikom. Onih koji su rekli da je njihov jezik crnogorski je – 10 odsto manje. Dakle, ubedljiva većina u Crnoj Gori su oni koji govore srpskim jezikom.

I prema popisu, u ovoj državi, kako kaže naša sagovornica, nijedno nacionalno opredeljenje ne prelazi onaj broj koji garantuje da je to većina i konstitutivni narod, odnosno nema više od 50 odsto ljudi koji su se izjasnili kao Crnogorci. „Bez obzira na sve ove činjenice, Srbi nemaju nikakva prava. U svemu važe prava političke većine”, ističe Jelica Stojanović.

Iako se o zabrinjavajućem položaju Srba u Crnoj Gori već dugo govori, u javnosti je pravi potres izazvala nedavna izjava patrijarha Irineja koji je status Srba u ovoj državi uporedio sa onim koji su imali u doba Nezavisne države Hrvatske.

Predsednik Crne Gore je odmah poručio da očekuje od patrijarha da demantuje svoju izjavu jer „niko normalan tako nešto ne može pomisliti, a kamoli izgovoriti”. Predsednik Nove srpske demokratije, najjače opozicione grupacije u crnogorskom parlamentu, Andrija Mandić, kaže za naš list da patrijarh nije napravio ni najmanju grešku kada je iznosio tu ocenu.

„U okviru ove državice, situacija je dramatična. U Ustavu piše da je to građanska država i da su svi ravnopravni. Međutim, na posredan način, definisanjem crnogorskog jezika kao službenog, a srpskog, bosanskog, hrvatskog i albanskog kao jezika u službenoj upotrebi, zvanična Podgorica je Crnogorce definisala kao narod, dok su svi drugi manjina. Hrvatima, Albancima i Bosancima u potpunosti pripada status nacionalne manjine i oni ga prihvataju. Međutim, jedini problem i čitava igra je uperena protiv srpskog naroda, koji je i stvorio državu Crnu Goru. Jer Crnogorci su nacija postali tek 1945. godine”, objašnjava Mandić.

Prema njegovim rečima, sve istorijsko nasleđe nekadašnje Crne Gore, knjaževine i kraljevine, pripada srpskom narodu. I, kako kaže, sada novoformirana crnogorska nacija želi da uzme srpsko nasleđe i sve ono što je stvoreno u knjaževini i kraljevini Crnoj Gori, a pre toga u vremenu Crnojevića, Balšića i Nemanjića i da Srbe proglasi nacionalnom manjinom.

„Ovde je na delu zločin kojim se pokušava obrisati naša tradicija i istorija. Imamo mnogo nerazumnih ljudi, čak i pripadnika našeg naroda, koji to ne shvataju, ne prihvataju i kažu – srpska manjina u Crnoj Gori. Naši rođaci, koji su se konstituisali u crnogorsku naciju, pokušavaju da nas nasilno asimiluju i uzmu naše istorijsko nasleđe”, kaže Mandić. On ističe i da srpski narod u Crnoj Gori neće pristati na nasilnu asimilaciju i da će tražiti svoja prava u skladu sa međunarodnim standardima. Oni koji su na vlasti, kaže, imaju druge planove i od osamostaljenja pre 12 godina su uradili mnogo kako bi srpskoj zajednici naneli zlo.

I Jelica Stojanović se slaže da je kroz crnogorski ustav – u kome je napravljena veštačka razlika između termina službeni jezik i jezik u službenoj upotrebi – isforsiran crnogorski jezik. „Razlika između termina službeni jezik i jezik u službenoj upotrebi ne postoji. U stvari, službena upotreba bi trebalo da podrazumeva sve. Onome što je pokriveno nazivom službeni jezik, a to je crnogorski pripada sve, a onome što je ’u službenoj upotrebi’ oduzeta su sva prava. Između ostalog, srpskom jeziku”, objašnjava naša sagovornica i dodaje da su na taj način izjednačeni srpski i hrvatski jezik, kojim govori svega 0,40 procenata žitelja Crne Gore.

Prema njenim rečima, Srba su diskriminisani po jeziku, ali i u korišćenju svog vekovnog pisma, ćirilice, takođe i na verskoj osnovi, ali i u egzistencijalnom pogledu. „Deset do petnaest puta je manje onih koji su se u državnim strukturama i organima izjasnili kao Srbi, od onih koji su se izjasnili kao Crnogorci. U Crnoj Gori nema nijednog sudije Ustavnog, Višeg ili Apelacionog suda da se nacionalno izjašnjava kao Srbin. Nema nijednog direktora osnovne, srednje škole ili vrtića da se nacionalno izjašnjava kao Srbin. U Ministarstvu prosvete i nauke, prema poslednjim podacima od pre pet-šest godina kada je bilo zaposleno 70 lica, 55 su bili Crnogorci, a šest Srbi”, priča Jelica Stojanović.

Kao primer diskriminacije, ona navodi i da od otvaranja odseka za crnogorski jezik niko sa diplomom srpskog jezika ne može da dobije posao u školi. „Naša Matica srpska nikada nije dobila pomoć od države Crne Gore, iako je od osnivanja imala oko 500 različitih događaja. U svom članstvu imamo oko 80 doktora nauka, magistara, univerzitetskih profesora i književnika. Ali za državu Crnu Goru i za javni medijski servis – kao da ne postojimo. Istovremeno, Matica crnogorska je na budžetu Crne Gore”, objašnjava naša sagovornica.

Prema rečima Andrije Mandića, dobro u Crnoj Gori je da „među rođacima Srbima i Crnogorcima” nije došlo do sukoba, da nije pala ni kap krvi. To, kaže, daje šansu da se pronađu rešenja koja će počivati na istini i uvažavanju srpske tradicije i prošlosti


Komentari69
58126
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владе Љујић
Зашто Аустријанци не именују, језик којим говоре и пишу,аустриски?
Иван С. Белић
Причу о бољем стандарду у Ц. Гори, статистички није могуће приказати јер се узимају погрешни праматри и када се у то урачуна банкарско царство Дона и његове фамилије, и партиских челника, напр. оца нације С. Маровића онда је просек плата у Ц. Гори фантстичан. Али чињенице говоре другачије јер се Влада ЦГ. суочава са великим проблемом. Кинески зајам за изградњу прве фазе повећао је дуг Црне Горе и присилио Владу да подигне порезе, замрзне плате у јавном сектору и укине бенефиције мајкама како би довели финансије у ред. Упркос овим мјерама очекује се да ове године дуг Црне Горе порасте на 80 % бруто домаћег производа, а из ММФ-а поручују да земља не може себи приуштити ново задужење како би завршила свој амбициозни пројекат. Један званичник ММФ-а каже: "Наставе ли овако, потонуће. И како сада ствари стоје, ово је аутопут који води према ничему", додао је он. "Поготово што Србија не види смисао улагања у неизвесно"!
Dragan Simonovic
30 godina zivim u raznim zapadnim zemljama, od US, Holandije i zadnjih 15 godina u Belgiji. Svi imaju dijalekte nekad razumljive, a neke mezes razumeti. Kao stara Juga. Nego druzim se ovde sa hrvatima makedoncima albancima bosancima, svi se ovde razumemo i tolerisemo kao nekad u YU. Vi ste se tu zarazili svi virusom nacionalizma, bas svi. I zato nikada tu necu vise doci
Zoran Brkić
"I zato nikada tu necu vise doci" Ох, како да не! Све је почело од оних милион и 700 хиљада у Јасеновцу, они су најзараженији вирусом национализма! Ти што се са њима тамо дружиш наравно да су добри кад су сви они од Срба фабриковани, само ти то никада не можеш схватити. Зато је баш лепо што те НИКАДА овде нећемо видети! Зашто онда своје комплексе лечиш по нашој штампи? Остани ТАМО са истим таквим бившим Србима (сада си исто фабрикат као и твоји другари) и не погани нам више штампу! Свима вама је лакше било да дигнете каму на Србина и да пљујете све србско, него да ОВДЕ ћутите и радите и чувате велику државу ... А сада сте шутути далеко и само блебећете ...
Preporučujem 3
stipe
Marina, umjesto drskog odgovora Draganu, bolje je da se zamislite nad tim sto je napisao. Vama sa oko 30 godina u BG, ZA, SA etc., nije bitno sta misle oni koji su vise godina u drugim zemljama nego sto Vi imate, pa samim time imaju i mnogo vise znanja i iskustva. Ali Vam je bitno da euri stizu na vrijeme, zar ne?
Preporučujem 10
Prikaži još odgovora
Tomislav K
Vuk Karadžić: "Svi Slavenski narodi kromě Serbalja vostočnog' věroispovědanija imaju svoje Rěčnike..Ja sam takovij Rěčnik preduzeo, i već skupio. On će pomenutim' potrebama udovletvoriti. Soderžavaće sve Serbske rěči, koe se nalaze u Rěčnicima: Kurcbekovom'(koi e samo imenom Serbskij), Dellabelli, Belostencu, Jambrešiću, Stulliju, Voltičžiu, Hajmu; a imaće jošt' ednu tretinu pravih Srbskih' rěčij, koe se ni u ednome, ot rečenih Rěčnika, ne nalaze. (U Monastiru Šišatovcu 1816.; Objavlenie o serbskome rěčniku); "Srbi {s pisanjem na narodnom jeziku} nisu uranili prije druge polovine osamnaestoga vijeka dok su braća zakona Rimskoga,osobito Dubrovčani i Dalmatinci, pisali u šesnaestome vijeku u najveći jek! (V.S. Karadžić: Skupljeni gramatički i polemički spisi, III.); "Da sam sve napečatio Hercegovački (npr. djevojka, djeca, vidjeti, lećeti i pr.), onda bi rekli Sremci, a osobito varošani i varoške: pa šta sada nama ovaj nameće Horvatskij jezik.-Narodna srpska pesnarica, 1815.
Musa
Ja sam sav zvuzlan. Pak zgledi po Karadžiću da Dubrovčani nisu Srbi i da Dubrovnik ni Srpski. Mislil sem si da su oni pokatoličeni kak i ovi Hercegovci i da su prav zaprav svi tati i raszbojniki Srbi. No Karadžić je volil krasti kak tat od svih drugijeh u okolici.
Preporučujem 3
Коста
@Косислав Т. -- Сремци су очигледно добро знали шта је хрватски језик кад и сам Вук Kараџић тако каже. Верованто нисте упознати ни са чињеницом да су речи (које данас сви сматрају "српским") као "предговор" или "речник" кајкваског, то јест шокачког порекла које је Вук увео у српски уместо изразâ у српској књижевности дотад -- "предсловје" и "словар".
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora
Blagota
Srbi su crnogorsko ćoravo oko u glavi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja