petak, 05.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 13.08.2018. u 11:58 Dejan Aleksić
SERIJAL „POLITIKE”: STARI ŽELEZNIČKI MOST

Prestonički feniks nad Savom

Ova ćuprija bila je prva železnička veza Beograda sa Austrougarskom - U ratovima konstrukciju rušili okupatori, naša vojska i saveznici
Да су последице „ратних игара” биле мање погубне, стари мост би имао низводног брата на Сави (Фото Д. Јевремовић)

Da višedecenijske građevine u prestonici mogu da prozbore, jedna od najpričljivijih nesumnjivo bi bio stari železnički most, koji posle 134 godine polako odlazi u železničku penziju. Njega većina Beograđana zaboravi kada nabraja mostove u centru prestonice, a od svih, ova starina nad Savom, ušuškana između „Gazele” i novog železničkog, čini se, najmanje je to zaslužila. Jer stari železnički je prvi most kojim je pogranični Beograd, prestonica Kraljevine Srbije, 1884. povezan sa Austrougarskom i ostatkom Evrope. Njime je protutnjao prvi srpski voz ka Beču, a preko njega je prešla i poslednja putnička kompozicija sa doskorašnje Glavne železničke stanice ka Budimpešti.

Ali, priča o starom železničkom mostu počela je nešto ranije, daleke 1878. na Berlinskom kongresu.

Tada je Srbija osim nezavisnosti i novih teritorija dobila i zadatak da izgradi svoju prvu prugu ka severu i jugu Evrope. Jedna od najvažnijih arterija u priključenju na evropski železnički krvotok bio je upravo železnički most na Savi.

Njegova izgradnja počela je u januaru 1882. i završena je za 31 mesec što je za tadašnje prilike bilo odlično prolazno vreme. Prvi savremeni most na stubovima od kamenih kvadara nad rekom nadvio se u leto 1884. Proba opterećenja obavljena je 18. i 19. avgusta (po starom kalendaru) kada je preko njega prošlo 24 kola natovarenih šljunkom i devet lokomotiva. Dan kasnije obavljen je i državni tehnički pregled dvorskim vozom kojim je kralj Milan otputovao u Beč.

U prvim decenijama postojanja železnički most bio je u vlasništvu i Srbije i Austrougarske. Prvi put u vodu je pao baš na tridesetogodišnjicu od gradnje. Na rušenje je bila primorana srpska vojska da bi sprečila brzi ulazak okupatora. Konstrukcija mosta u vodu se sručila 29. jula 1914. posle ponoći dok se ispod mosta nalazio mađarski brod „Alkotmanj”.

Most čiji su stubovi i temelji bili neoštećeni obnovljen je do kraja godine, ali ga je neprijatelj ponovo oštetio nekoliko meseci kasnije. Okupatori su most osposobili 1916. kada su izgradili i poseban kolosek od mosta do Topčidera da vozovi iz pravca Zemuna ka jugu ne bi bespotrebno ulazili u glavnu železničku. Ali, delovi konstrukcije ponovo su završili u Savi 1. novembra 1918. u toku povlačenja okupatora. Na sreću, stubovi su opet ostali gotovo neoštećeni. Most je nanovo osposobljen u jesen 1919, a rešetkasta čelična konstrukcija je postavljena do 1920, ali je deo radova trajao još oko dve godine.

ZANIMLjIVOSTI:
– U hronikama stoji da se u toku nacističke okupacije zvao Most generala Vila
– Posle Timočke bune, obilazak radova na ovom mostu poslužio je kao izgovor Nikoli Pašiću da prebegne u Zemun.
– Ovaj most je ranije imao i lučnu konstrukciju, pa i kombinovanu lučno-rešetkastu
Neke od priča govore da nikada nije ofarban kako treba jer su projektanti zaboravili da uračunaju težinu farbe

U međuratnom periodu most je u imao značajniju ulogu nego pre Velikog rata jer su se obim saobraćaja i veličina zemlje znatno povećali.

Ni to nije dugo trajalo. U prvim danima aprilskog rata 1941. odredi naše vojske srušili su sve mostove u prestonici da bi usporili nadiranje nacista. Nemci ipak brzo ulaze u grad i već krajem aprila počinju opravak mosta uz pomoć specijalizovanih jedinica i poljskih zarobljenika. Ovaj most, provizorno obnovljen, proradio je na proleće 1941. Ubrzo, 1942. počela je gradnja i paralelnog mosta 20 metara nizvodno od postojećeg da bi se povećala protočnost železničkog saobraćaja. Na drugom mostu je bilo dosta urađeno, ali Nemci ipak nisu uspeli da ga izgrade do kraja kada je 1944. usledilo savezničko bombardovanje. Velika oštećenja na oba ova mosta dogodila su se što zbog savezničkih akcija, što zbog miniranja u toku povlačenja okupatora. Posebno je bila oštećena konstrukcija starog pa je u posleratnom periodu prvobitni plan bio da se osposobi manje oštećen nizvodni, odnosno novi. Posle sedam meseci doneta je odluka da se ipak u život vrati stari most i da se za obnovu iskoriste delovi konstrukcije nizvodnog mosta koja je samo pala u reku posle miniranja. Most od čelika, dug 377 metara i sa razmakom od šest metara između glavnih nosača, otvoren je decembra 1945, ali su neki radovi na njemu obavljeni i 1946.

U potonjim decenijama bio je važna saobraćajna arterija kao direktna veza za vozove koji su išli ka Sremu, Bačkoj, Hrvatskoj i Mađarskoj, a bio je i veza za tranzit teretnih vozova i alternativa za putničke i teretne vozove u slučaju prekida saobraćaja na drugim pružnim pravcima. Jedini železnički na Savi bio je do 1979. kada je nedaleko od njega nikao moderan železnički most Nikole Hajdina.

Stari je na značaju počeo da gubi ipak tek nedavno, ukidanjem Glavne železničke stanice i pruge oko Kalemegdana. On će se, kako navode u „Infrastrukturi železnice Srbije”, delimično koristiti i u narednih sedam, osam meseci za putnički i teretni saobraćaj. Posle toga definitivno odlazi na stranice železničke istorije.

To ne znači da će ovaj železnički feniks nad Savom nestati iz panorame prestonice. Više puta rušen i ranjavan, on će u narednim godinama doživeti preporod. Postaće pešačko-biciklistička atrakcija sa vidikovcima i kafićima.

Komеntari6
76e02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Матејић
Идеју за стари железнички мост, када више не буде потребно да служи својој првобитној сврси, да се претвори у пешачку зону са бутицима, кафићима, галеријама, чак и малим кејом (одмах поред стуба) за мање чамце и степеништем уз стуб до горе ка мосту, смислили су неки архитекти пре много, отприлике 30-40 година. О томе је писала Политика, чак је била и слика тог плана тих архитеката. У архиви Политике сигурно да постоји тај текст (можда и текстови), било би лепо да Политика то поново објави и да архитекти који су дали оригиналну идеју буду свима познати. Још тада ми се изузетно допала идеја да се мост не сруши, него да се уклопи у несто ново и атрактивно. Сада то најтоплије поздрављам, као реткост међу многим скорашњим промашајима.
Remzijan Abdulah
Podržavam Zorana u izgradnji gradskog mosta za koji treba ispuniti izvjesne uplove i približiti most čoveku. Beograd u stvari i nema gradske mostove. Bilo bi lepo,korisno,i za ljude vredno.
Vladimir
Из овог чланка није јасно како ће возови из правца Вуковог споменика ићи на север. У земљи у којој је измишљен воз, не само да НЕ укидакију железничке станице и линије него праве нове. Код нас су укинули жељезничке станице Земун и Београд. Нешто ту није логично.
Djole
Pa valjda preko novog železničkog mosta?
миле
без кафића ништа...
Ljiljana Ilić
Imamo *silikonsku ulicu* -sada planiramo *silikonski most*.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja