sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:55

NVO protiv uslovljavanja socijalne pomoći redovnim školovanjem

Na konstataciju da je ovakvo rešenje doneto i zbog činjenice da je svega 85 odsto romske dece uključeno u obrazovni sistem, Vladimir Radojičić iz Trag fondacije kaže da postoje drugi propisi kojima se to reguliše
Autor: Katarina Đorđevićponedeljak, 13.08.2018. u 21:51
Део најугроженијих биће дискриминисан, сматрају они који траже повлачење измена Закона о социјалној заштити (Фото Д. Јевремовић)

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućeno je 506 zahteva za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti – od toga je 115 zahteva stiglo od organizacija civilnog sektora.

Grupa organizacija civilnog društva, koju čine Trag fondacija, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Evropski pokret u Srbiji, Astra, Autonomni ženski centar, Građanske inicijative, Fondacija „Centar za demokratiju”, Inicijativa za razvoj i saradnju, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, SeCons – Grupa za razvojnu inicijativu i CRTA, u toku prošle nedelje pokrenula je inicijativu za povlačenje iz procedure Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti.

Oni zahtevaju da se otvori javna diskusija sa ključnim domaćim i međunarodnim akterima o prioritetima reforme sistema socijalne zaštite. Ova grupa organizacija pozvala je Evropske institucije i međunarodnu zajednicu da utiču na Vladu Srbije i Ministarstvo za rad da povuku postojeći Nacrt zakona. Resorno ministarstvo trebalo bi u roku od mesec dana da se izjasni o ovim predlozima.

Kako u razgovoru za naš list ističe Vladimir Radojičić, menadžer javnih politika iz Trag fondacije, osnovne primedbe civilnog sektora odnose se na činjenicu da se predloženim zakonskim izmenama predviđa prinudni rad kao uslov za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć i što se davanje novčane socijalne pomoći uslovljava redovnim školovanjem i ostvarivanjem uspeha u obrazovnom sistemu. Kritike se odnose i na mogućnost da brojne podzakonske akte propisuje ministar bez prethodnog propisivanja osnovnih pojmova, čime se sistem socijalne zaštite centralizuje, a novi Nacrt daje preširoka ovlašćenja centrima za socijalni rad u pogledu prikupljanja podataka o korisnicima, što stvara rizik od kršenja prava građana na privatnost.

Na konstataciju da je zakonopisac davanje socijalne pomoći roditeljima uslovio redovnim školovanjem zbog činjenice da svega 85 odsto romske dece redovno pohađa školu i da se svake godine sklopi oko 2.500 dečjih brakova, naš sagovornik kaže da je nedopustivo da pravo na socijalnu zaštitu bude uslovljeno redovnim školovanjem i zadovoljavajućim uspehom.

„Postoje drugi propisi kojima se to reguliše. Imajući na umu statističke podatke o broju romske dece koja su uključena u obavezno obrazovanje i procente dece, a posebno devojčica, koja napuštaju obrazovni sistem, činjenica je da je ovakvo propisivanje uslova za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć diskriminatorno. Osim toga, u suprotnosti je sa principom najboljeg interesa deteta iz člana 3 Konvencije o pravima deteta”, ističe Radojičić.

Na konstataciju da pomenuta konvencija svoj deci garantuje pravo na obrazovanje, kao i zaštitu od seksualne eksploatacije i ranih brakova, naš sagovornik kaže da se sa tim slaže, ali insistira na činjenici da se pravo na socijalnu pomoć ne sme uslovljavati obrazovanjem.

Podseća i da je uredba o radnoj aktivaciji korisnika novčane i socijalne pomoći doneta 2014. godine i da još „stoji” pred Ustavnim sudom i čeka ocenu ustavnosti.

„Ako se usvoji ovaj nacrt zakona, prinudan rad biće zakonski regulisan, a on je zabranjen i ustavom i međunarodnim konvencijama. Ne možete usloviti davanje socijalne pomoći radnom aktivacijom korisnika, jer postoje osobe sa ozbiljnim zdravstvenim smetnjama koje nisu u stanju da rade”, naglašava Vladimir Radojičić.

Na konstataciju da program naknade za javne radove, koji je namenjen korisnicima socijalne pomoći, postoji u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Norveškoj, Mađarskoj, SAD, Kanadi i Australiji, naš sagovornik izražava bojazan da će se ovim zakonom i bolesne i nemoćne osobe naterati da rade i zarade socijalnu pomoć.

Menadžer Trag fondacije takođe naglašava da su nacrtom zakona data preširoka ovlašćenja centrima za socijalni rad u pogledu prikupljanja podataka o korisnicima. Naime, budući da se o osobama koje u inostranstvu borave duže od 15, a kraće od 90 dana ne vodi službena evidencija, prikupljanje takvih podataka od strane centara za socijalni rad otvara „višestruke rizike od netransparentne razmene podataka ili njihove nedozvoljene obrade i zloupotrebe”. Na primedbu da je reč o korisnicima socijalne pomoći koji odlaze na (sezonski) rad u inostranstvo i kojima za to vreme na tekući račun uredno stiže socijalna pomoć od države, Radojičić ističe da centri za socijalni rad nemaju ovlašćenja da kontrolišu ko boravi u inostranstvu duže od 15, a kraće od 90 dana.

„Službenici u centrima za socijalni rad nemaju mandat da se time bave i nisu obučeni da rukovode tim podacima. Bezbednost ličnih podataka građana mora biti neprikosnovena”, zaključuje Vladimir Radojičić.

Naš sagovornik ocenjuje i da je predlog zakonskog rešenja da lokalna samouprava neće smeti ni da postavi, ni da smeni direktora centra za socijalni rad bez prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva suprotan preporukama Evropske komisije o decentralizaciji sistema socijalne zaštite.


Komentari4
6e38b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Učiteljica
Nekoliko puta sam morala da pretim (uglavnom romskim) roditeljima da će ostati bez socijalne pomoći i socijalnih stanova ako ne šalju dete u školu. Samo to "pali". Dok sam im objašnjavala da je školovanje u interesu deteta-slabo su me razumeli.Ali, u pare se razumeju. Drugo: ko nije u školstvu taj ne zna koliko nam NVO kroje obrazovni sistem. Svašta su nam već proturili. Setite se samo onog čuvenog priručnika za decu u kojem su se protežirali istopolni brakovi i veze . Digla se velika buka, a pravila ga je jedna NVO pod pokroviteljstvom ministarstva prosvete.
Саша
"Европске институције и међународну заједницу да утичу на Владу Србије" . Какво је ово позивање на гажење суверенитета земље и покушај изругивања демократији?! Што пре многе те квази НВО под кључ уколико су финансирани споља па нека неком другом соле памет. Ако нешто желе постоји јавна расправа у скупштини и то је то. Све остало је покушај слабљења централне власти
Joks
Dakle financijeri ovih traze da ima sto vise neobrazovanih primalaca socijale?Tako oni pravdaju pare koje dobiju.jer sto vise primalaca socijale.to losija drzava posto nema onda para za druge stvari.recimo razvoj.Sto se vi iz Nvo malo ne odreknete svojih apanaza date ih onima potrebitima pa neka se ne obrazuju.
Nena
Ma dajte im socijalu, ne moraju da salju decu u skolu, a ako i odu dobice dzabe udzbenike i upis u srednje skole i fakultete preko reda, mogu da voze sklepane sklopocije i u njih tovare smece, zaposljavaju se preko reda, dzabe imaju zdravstveno itd. Mi cemo za njihove potrebe sve da platimo To se zove "ljudska prava".Doduse ja sam na faksu ucila da pravo jednog ne moze da narusava pravo drugog... Ovde se to tumaci tako da ja imam pravo da platim porez a oni imaju pravo da trose.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja