subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 15.08.2018. u 08:15 Biljana Baković
U MUZEJU SRPSKE DIPLOMATIJE

I lepim rečima se brani otadžbina

Među izloženim eksponatima su „Gučijev” trorogi šešir, Nušićev nož za hartiju od slonovače i diplomatski kabinet Ive Andrića, s kasom iz 1850. godine, pisaćom mašinom sa ćiriličnom tastaturom iz 1922. i „Simensovim” telefonom iz 1923.
Поглед на Амбасадорски плато у Министарству спољних послова Србије (Фото из архиве Музеја дипломатија МСП)

Greška pri izboru profesije se svuda plaća, ali nigde tako skupo i teško kao u diplomatskoj službi. U diplomatiji je čovek nateran da pre ili kasnije samostalno nastupi i pokaže kakav je i šta ume. Ko ne položi taj ispit, postaje komična i tragična figura u jednom poslu, koji nije krojen za njega i koga ne može da se oslobodi, olupina koja dugo pluta na vodi. To truje život, potkopava dušu, stvara nesreću posebne vrste. To je neobično težak posao, koji i pod najboljim okolnostima iscrpljuje i deformiše.

Naš jedini nobelovac Ivo Andrić ove misli nije izrekao na osnovu imaginacije ili tuđih svedočenja. Na ponos srpskih karijernih diplomata, Andrić je bio jedan od njih i dobro je znao o čemu govori. Jeste da je službovao u diplomatiji koja je nosila prefiks jugoslovenska, pre toga i kraljevska (SHS), ali su današnji delatnici Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) baštinici tradicije koja obuhvata i taj period, ali seže i mnogo dublje u prošlost. I o tome su vidljivi tragovi u Muzeju srpske diplomatije, smeštenom u adaptiranom delu reprezentativne zgrade MSP, arhitekte Nikolaja Krasnova.

Muzej je otvoren 2012. godine, povodom dvesta godina moderne srpske diplomatske službe, a ambasador dr Ljiljana Nikšić, koordinator za negovanje diplomatske tradicije srpskog diplomatskog korpusa, ističe da ta tradicija počinje od Nemanjića.

„Brendirana” uniforma za Andrića

Jedan od najupečatljivijih eksponata u muzeju je replika diplomatske uniforme prve klase Ive Andrića, koja svedoči o etikeciji ove službe onog vremena, a njen sastavni deo su šešir i mač.

Trorogi šešir, kao deo „diplomatske tradicije”, izrađen je pred Drugi svetski rat, oko 1938. godine, i to u firmi „Guči”. Sa jedne strane šešira nalaze se dugmeta sa grbom Kraljevine Jugoslavije, a krase ga i nojeva pera. Drugi kuriozitet je da je ovu uniformu, ukrašenu sa oko milion uboda veza, radila Milica Babić, kostimograf u Narodnom pozorištu, koja se kasnije, 1958, udala za Andrića!

– Diplomatska uniforma oblačila se samo za najsvečanije prilike, kada je to protokolom propisano i tada su se na mundir kačila odlikovanja. Ambasadori Ruske Federacije u takvim prilikama i danas je nose – podseća Ljiljana Nikšić.

Po dozvoli Muzeja Grada Beograda, a uz stručnu pomoć konzervatorskog tima Etnografskog muzeja, sačinjene su i replike Nobelove nagrade oblivene u bronzi, kao i povelja u kožnom povezu, a formiran je i diplomatski kabinet Ive Andrića, restauracijom muzeološkog mobilijara (stolovi, stolice, stalci i drugo).

Tu je restaurirana diplomatska kasa iz 1850. godine marke „Teodor Vis” iz Beča, vlasništvo MSP, koju je za potrebe muzeja donirao bivši šef ekspedicije Luka Radovanović pri odlasku u penziju. Deo kabineta su i dva eksponata koje je Muzej nauke i tehnike ustupio na trajno korišćenje Muzeju srpske diplomatije. Reč je o „remington” pisaćoj mašini sa ćiriličnom tastaturom iz 1922. godine i „Simensovom” telefonu iz 1923. godine.

– To su simboli „ubojite reči” i dobrih kontakata, što je diplomatski S-300– uz smeh kaže ambasadorka Nikšić, aludirajući na to da i diplomate „ratuju” za svoju otadžbinu, samo drugim sredstvima. I podseća na krilaticu srpskog karijernog diplomatskog ešalona: „Sve za Srbiju – Srbiju ni za šta”.

U ovom delu muzeja može se videti i službeni list Ive Andrića (diplomatski dosije), zatim uverenje iz 1922, da je tada 30-godišnji Andrić položio ispit za diplomatsku i konzularnu službu, kao i rešenje iz novembra 1937. kojim ga kraljevi namesnici postavljaju za pomoćnika ministra inostranih poslova druge položajne grupe drugog stepena.

Poklon Nušićevih naslednika

Na Ambasadorskom platou je od prošle godine i vitrina Branislava Nušića, otvorena povodom izložbe „Sva lica srpskog diplomate Nušića”. Sadrži njegove lične predmete u protivvrednosti od oko miliona dinara, koje su muzeju poklonili njegovi naslednici. To su nož za sečenje hartije od srebra i slonovače, držalja sa perom od posrebrenog mesinga, kutija za cigarete izrađena od drveta i srebra, kao i čaša ukrašena gravurama od srebra.

Izložba je otvorena u čast 120 godina od osnivanja Generalnog konzulata Srbije u Solunu i postavljanja Nušića za prvog srpskog konzula, a u pozdravnom govoru aktuelni šef diplomatije Ivica Dačić podsetio je na njegove reči: „Mi diplomate pozvani smo da pojave predvidimo i pre nego što one postanu fakat, obezbedimo za svoju državu sve moguće koristi, ili bar odstranimo štete koje bi te pojave donele.”

Deo muzejske postavke su i memorijalna ploča i vitrina, u znak sećanja na sve kolege koje su izgubile živote u aktivnoj službi u periodu istorijskih previranja i izazova.

U jednom od pet tematskih salona nalazi se stalna postavka o Prvom svetskom ratu. Tu je i kopija priznanja Balfurove deklaracije od strane srpske vlade iz 1917. godine: Srbija je, tako, postala prva država koja je buduću jevrejsku državu nazvala imenom Izrael.

Salon nesvrstanih posvećen je periodu SFRJ, a Salon kralja Aleksandra i Luja Bartua – formiranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i diplomatskoj istoriji do Drugog svetskog rata.

Posete muzeju su uvek uz najavu i organizovane. Do sada su ga najčešće posećivali đaci sa svojim nastavnicima i deca iz dijaspore.

Vitezovi svetosavskog pacifizma

Srpski diplomatski korpus se vratio svom izvorištu. Prvi put su dodeljena priznanja svetosavskog pacifizma u tri kategorije: očuvanje kulturnog identiteta, zadužbinarstvo i humanitarni rad, i za zaštitu kulture sećanja na srpske žrtve ratova. Vitezovi reda zmaja  (vitezovi srpske diplomatije) postali su, pored ostalih, modna kreatorka Roksanda Ilinčić, pijanistkinja Marina Arsenijević, francuski humanista Arno Gujon, prof. dr Gideon Grajf, dr Slobodanka Grković (potomak Milunke Savić) kao i profesorka Rouz Gojić Stivenson (potomak Davida Albale).

Za karijerne diplomate ustanovljeno je priznanje, značka i medaljon, u vidu štita sa grbom Nemanjića. Titulu doajena prvi put poneo je ambasador prof. dr Darko Tanasković, za diplomatsku akciju „Ne Kosovo u Unesko”. Naša sagovornica dr Ljiljana Nikšić dobila je javnu pohvalu za diplomatski podvig za organizovanje izložbe u UN „Jasenovac – pravo na nezaborav”, a svoju medalju u obliku štita nosi kao ogrlicu.

Komеntari0
c24ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja