ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:24

Šljive otkupljuju za osam dinara

Proizvođačima u Toplici, kada plate berače, ostaje od četiri do pet dinara po kilogramu
Autor: Lj. Mitićutorak, 14.08.2018. u 22:00
(Фото Љ. Митић)

Prokuplje – Iako sa početnom cenom od 10 dinara nisu mogli da podmire ni najosnovnije troškove proizvodnje, posle samo dva dana otkupa, cena šljive „stenlej” smanjena je za dinar odnosno dva, u zavisnosti da li se predaje tvrda i ručno brana bez peteljki, ili se prodaje „rinfuz”.

Proizvođačima kada plate berače, ostaje od četiri do pet dinara po kilogramu, što kako tvrde, ne podmiruje ni najosnovnije troškove proizvodnje, pa će ove godine svi oni koji imaju pre svega finansijske mogućnosti, šljivu umesto u preradu, staviti u kazan i peći rakiju koja je mnogo isplativija kada se proda. Proizvođači tvrde i da osim što je ove godine dobro rodila, šljiva odavno nije bila boljeg kvaliteta, ali sve to nije uticalo da sadašnja cena bude četiri puta manja od prošlogodišnje.

Razlog ovako niske cene, poljoprivrednici samo mogu da pretpostave i nagađaju, a mnogi, kažu, da su zatečeni po njima smišljenom odlukom države da kako kažu „dokusuri” i uništi selo i seljake, jer prećutno dozvoljava da ih lokalni nakupci i monopolisti ucenjuju i nude im ponižavajuće nisku cenu.

– Ko zadnji izađe iz sela, nek ugasi seosku rasvetu tamo gde je ima. Ovakvom cenom ne da su obesmislili poljoprivrednu proizvodnju i život i opstanak mladih na selu, nego će mnoge ratare i domaćine doterati na prosjački štap i socijalu. Za četiri do pet dinara po kilogramu koliko nam ostane kada platimo berače, ne možemo ni uloženi novac da vratimo, a ne da nešto zaradimo i ulažemo u narednu godinu. Uvek je bilo loše, ali je ovo sada dotaklo dno – kaže Saša Stanković iz Stare Božurne. On dodaje da su šljive ove godine dobro rodile, te da je kvalitet najbolji u poslednjih desetak i više godina, ali da sve to nije dovoljno da bi se njihov proizvod naplatio po realnoj ceni.

Informaciju, kako se u konkretnom slučaju došlo do cene od osam do devet dinara za kilogram šljive, niko od nadležnih službi ne samo na lokalu, već i na nivou republičkih ministarstava, nije mogao da kaže. U Ministarstvu poljoprivrede uputili su nas na Ministarstvo trgovine, gde smo dobili odgovor da država kontroliše i određuje cenu samo hleba i lekova.

Sve cene u Srbiji formiraju se po zakonu ponude i potražnje, izuzev maksimalno propisane cene hleba i cene lekova, koji se izdaju na recept a koje država kontroliše. Sve druge se formiraju na slobodnom tržištu – rekli su u ministarstvu. Ipak, oni su nas uputili na Komisiju za zaštitu konkurencije, od kojih smo zatražili informaciju kako, ko i po kojim kriterijumima je ove godine odredio početnu otkupnu cenu od deset a već posle nekoliko dana nakon toga osam i devet dinara za kilogram šljive.

Komisija nije upućena u postojanje bilo kakve forme, jasno propisanog postupka odnosno metodologije, od bilo koje lokalne samouprave koja bi se koristila prilikom obračuna i formiranja tržišnog kotiranja cene šljive. Slično je i sa ostalim poljoprivrednim proizvodima iz kategorije voća – navode u komisiji. Međutim, za njih je interesantna informacija da je cena određena eventualnim dogovorom između otkupljivača, što može predstavljati povredu konkurencije iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije, te da to može biti predmet daljeg postupka komisije. Kažu da ukoliko se dostavi potrebna dokumentacija i dokazi u vezi sa dogovorom za cenu šljive, a u kome su učestvovali samo otkupljivači, iako po zakonu u formiranju cene moraju da učestvuju i proizvođači, to može biti predmet njihovog rada i provere. Prema dostupnim podacima pod zasadom šljive na teritoriji prokupačke opštine ima više od 2.000 hektara, a u proseku se godišnje otkupi preko 2.500 vagona šljive. Najzastupljenija sorta je „stenlej”, dok su zasadi „čačanske lepotice”, „čačanske rane” i „čačanske rodne” zasađeni na manjim površinama. Procena je da će prosečan rod šljive ove godine biti od 10 do 15 tona po hektaru.


Komentari8
ea529
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojsa
Sada sam se vratio iz RS gde sam ucestvovao u branju sljive. Kupci dolaze na noge prodavcu i otkupljuju cele vicnjake pod sljivom. Cena je pala na 16 feninga /km/ za kg. Proizvodjaci su nezadovoljni otkup. cenom i vecina ostavlja za rakiju koja je u maloprodaji na veliko 3,5
rade
otkupljujte i dalje,ali od mene nećete za te pare dobiti ni koštice.Bar će biti rakije
Vlada
Bas me interesuje koliko ce da obore cenu kukuruza koji je ekstra rodio?
Savan
Ako je situacija uistinu ovakva kakva se piše,pa to je problem o kojem bi Vlad@ morala i noću da raspravlja..Nisu u pitanju samo financijske stete,nego multiplicirajuci negativni efekti na selo i seljake s dugoročnim posljedicama.
Милош Лазић
Да ли су то исте оне шљиве које у продавницама или за тезгама београдских пијаца плаћам 80 динара? Држава би накупцима и трговцима мораа да скрене пажњу да слободно тржиште није исто што и слободна пљачка!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja