četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:37

Izložba o životu na obodima Rimskog carstva

U Galeriji SANU večeras će biti otvorena postavka na kojoj će posetioci videti ekskluzivan, nedavno otkriven mač iz Viminacijuma, šlemove iz Berkasova, svetskog ranga, i ikone Jupitera iz antičke Egete, današnje Brze Palanke
Autor: Milica Dimitrijevićsreda, 15.08.2018. u 07:01
Трајанова табла, Ђердап (Фото САНУ)

Svake tri godine stručnjaci i istraživači koji se bave rimskom vojskom, granicama nekadašnjeg carstva i svime što je sa tom temom u vezi sastaju se na različitim lokacijama širom sveta – ovoga puta biće to u Srbiji, na 24. međunarodnom Limes kongresu, od 2. do 9. septembra u Viminacijumu. Kao uvertira tom događaju večeras će u 19 sati u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti biti otvorena izložba „Rimski limes i gradovi na tlu Srbije” na kojoj će prestonička publika posredstvom ostataka bogate materijalne kulture moći da se bliže upozna sa intenzivnim životom na obodima Rimskog carstva, naročito duž Dunava, i to u periodu od prvog do petog veka.

Arheološki institut u Beogradu organizator je izložbe, a njegov direktor Miomir Korać u razgovoru sa novinarima objasnio je da su postavku u potpunosti osmislili arheolozi i da je reč o artefaktima koji dočaravaju činjenicu da se i čovek iz prošlosti susretao sa sličnim problemima kao i mi danas.

Da se sada ovde pojavi Rimljanin jedino bi se iznenadio da vidi avion, toliko su toga oni znali. Uostalom, gradski život veoma im je bio poznat, ne zaboravite da je Rim imao milion stanovnika, prvi grad koji je to dostigao bio je London u 19. veku – kaže Miomir Korać. 

– Čini mi se, Rimljanin da se pojavi sada i ovde jedino bi se iznenadio da vidi avion, toliko su toga oni znali. Uostalom, gradski život veoma im je bio poznat, ne zaboravite da je Rim imao milion stanovnika, prvi grad koji je to dostigao bio je London u 19. veku – rekao je Korać.

Istorijski podaci govore da je stvaranjem provincija Panonije i Mezije tokom prvog veka rimska država na Dunavu uspostavila limes, sistem fortifikacija koje su povezane mrežom puteva. Oko tih utvrđenja vremenom su se formirala naselja iz kojih se potom razvijaju i gradovi. Pored strateški značajnog položaja Podunavlja, naročito od kraja trećeg i tokom četvrtog veka, u zaleđu se razvijaju velike urbane celine poput Naisusa (Niš) i Sirmijuma (Sremska Mitrovica), koji prerasta u jednu od prestonica Rimskog carstva. U neposrednoj blizini mesta u kojima su rođeni, carevi Galerije, Maksimin Daja i Konstantin zaveštali su velike arhitektonske komplekse, Romulijanu (Gamzigrad), Šarkamen, Medijanu.

Zanimanje za rimska nalazišta na prostoru Srbije seže još u 17. vek kada rimske ostatke opisuje niz putopisaca, dok prva arheološka istraživanja počinju tek krajem 19. veka, da bi se poslednjih sto godina na brojnim nalazištima duž Dunava vršila obimna iskopavanja, među kojima se izdvajaju sistematska istraživanja velikih legijskih logora Singidunuma (Beograd) i Viminacijuma (Stari Kostolac).

Prirodno je, stoga, kako je rekao Stefan Pop-Lazić iz Arheološkog instituta, jedan od autora postavke, da je materijal koji čini ovu izložbu došao iz raznih institucija: iz Muzeja Srema (Sremska Mitrovica), Muzeja Vojvodine (Novi Sad), Istorijskog muzeja Srbije (Beograd), Muzeja grada Beograda, Vojnog muzeja (Beograd), Muzeja u Požarevcu, Muzeja u Nišu, Muzeja Krajine (Negotin), Muzeja u Zaječaru... Prilika da može da ih vidi izuzetan broj ljudi koji svakodnevno prođe kroz Knez Mihailovu ulicu, u kojoj je atraktivan akademijski galerijski prostor, teško se dobija.

– Rešili smo, zato, da postavku koncipiramo i tekstualno tako da bude prijemčiva svima, i onima koji nisu ni na koji način upoznati sa našom temom. Jer, duboko verujemo da je zaštita spomeničkog nasleđa, antičkog, ali i svakog drugog, direktno u vezi sa tim da tu baštinu sve više pojedinaca poznaje i prepoznaje. Tako će se možda i šira javnost više angažovati na njenoj zaštiti. Kao arheolog došao sam do zaključka da najveći problemi sa kojima sam se susreo nisu naučne prirode, već je to činjenica da kod nas antičko nasleđe, nažalost, propada – ocenio je Pop-Lazić, ističući neke od predmeta u vitrinama.

– Predstavili smo mnoštvo nalaza, počev od rimske opeke, s posebnim oznakama, preko papirusa koji su na naše prostore donele legije iz Egipta i nedavno otkrivenog mača iz Viminacijuma, a ekskluzivan je jer je u celosti očuvan, pa do šlemova iz Berkasova, svetskog ranga, i ikone Jupitera iz antičke Egete, današnje Brze Palanke. Podjednako su interesantni i delovi odeće rimskih matrona i devojčica iz grobova Viminacijuma, i to ekskluzivno premijerno izlažemo.


Komentari2
1550a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Pitam se šta bi druge evropske države dale da imaju jedan Viminacijum. Italijani sada grade kuću u kojoj je, navodno, živeo Romeo i vode turiste tamo da je pokažu. Mi nismo dovoljno marketinški predstavili ono što imamo, a imamo mnogo.
Velimir Nestorovic
Na Trajanovoj tabli je napisano: Imperator Cezar Bozanskoga Nerve Sin,Nerva, Trajan Avgust Germanik,vrhunski svestenik, zastupnik narodapo cetvrti put, savladavsi planinsko i Dunavsko stenje,sagradi ovaj put. Takodje Trajan je za dve godine izgradio cuveni Trajanov most a gradio ga je aehitekta iz Danaska Apolodor.most je izgradjen od kamena maltera i sve je vezano specijalnim opekama.Cilj mosta je bio osvajanje Dakije. Nazalost Trajanov naslednik car Aurelije (270-275) zbog ljubomore porusi most Kao osoba koja po rodjenju, prekopanim grobovima i zaboravljene familije ja sam kao potomak trece generacije Djerdapskih ladjara i vukova iz Kkadova svoje vremeno sam sa ocem ucetvovao od prvog kamena temeljca pa do pustanje Elektrane preko Dunava na izlazu iz Djerdapa.Samo da napomenem da su nasi majstori iz Arandjelovca pomocu stapa i kanapa podigli Trajanovu tablu na 70 metara visine povise puta koje je jezero potopilo kao i mnoga sela Svakako pomenuti Limes i Viminacijum ali i heroje

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja