ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:55

Stopa rađanja na Kosovu u evropskom proseku, u Albaniji još niža

Autor: Branislav Radivojšautorak, 14.08.2018. u 22:00

Mnogi, ne samo laici, smatraju da Albanija i, naročito područje Kosova i Metohije, imaju najvišu ukupnu stopu fertiliteta u Evropi, što nije tačno. Stopa fertiliteta označava broj živorođene dece i trebalo bi, za prostu reprodukciju, da u proseku iznosi 2,1 dete po ženi, ali trenutno u Evropi, ako izuzmemo Gruziju i Tursku, takvih zemalja nema.

Prema podacima iz 2016. najvišu stopu fertiliteta imaju Francuska (1,92 deteta po ženi) i Švedska (1,85), dok su područje Kosova (1,66) i Albanija (1,54) na nivou, pa i ispod evropskog proseka!

Na ove stope fertiliteta, u tekstu objavljenom na sajtu „Makroekonomije” „Srpkinje i Albanke, statistika rađanja u Evropi”, ukazuje ekonomista Miroslav Zdravković, objavljujući i tabelu „Evrostata” s podacima za sve evropske zemlje.

Srbija je s opštom stopom fertiliteta od 1,46 dece po ženi pri samom dnu ove lestvice, ali to ne iznenađuje, za razliku od pomenutih područja naseljenih pretežno albanskim stanovništvom.

Jer, kao što za „Politiku” navodi demograf Goran Penev, u Albaniji je na početku tranzicionog perioda (1990) opšta stopa fertiliteta bila 2,96 dece po ženi, a na Kosovu i Metohiji 3,59, i po tome je to područje bilo s najvišom stopom fertiliteta u Evropi. Tada je samo još u Makedoniji zabeležena stopa iznad dva deteta (2,06), dok su na ostalim područjima bivše Jugoslavije one bile ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju (Hrvatska 1,68, Srbija 1,72...). Devedesetih godina prošlog veka u svim zemljama u tranziciji fertilitet je u padu, ali reč je o trendu koji je započet ranije, primećuje Penev i navodi da je stopa rađanja u Srbiji 2001. godine bila 1,58 (prethodno je najniža zabeležena 1999. godine – 1,41), a u Albaniji je istovremeno dospela na 2,3 deteta po ženi. Podataka za Kosovo tada (od 1998. do 2010) nije bilo, da bi na popisu 2011. na tom području zabeležena stopa fertiliteta 1,99 dece po ženi. Iste godine u Albaniji je registrovana stopa 1,65, a 2016. godine – 1,54. U isto vreme podatak za Srbiju je 1,46, a za područje Kosova i Metohije 1,66 dece po ženi. Dakle, na sva tri područja daleko ispod stope neophodne za prostu reprodukciju stanovništva.

Čime se objašnjava ovako očigledan pad stope fertiliteta u Albaniji i na Kosovu? Goran Penev kaže da se i na ovim područjima nekad visokog fertiliteta očigledno prihvataju niske reproduktivne norme. To se odnosi i na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju.

Stopa fertiliteta na Kosovu i u Albaniji se smanjuje, kaže ovaj demograf, i zbog ukupnog poboljšanja socijalnog položaja žene i veće prisutnosti planiranja porodice i kontrole rađanja, ali i zbog boljeg obrazovanja stanovništva. Na pad stope utiče i bolja zdravstvena zaštita dece. Naime, ako je zdravstvena zaštita dece slaba, a stopa smrtnosti odojčadi relativno visoka, onda će u takvim sredinama reproduktivne norme i stope fertiliteta biti više.

Padu fertiliteta veoma doprinosi i iseljavanje stanovništva, kada sa područja Kosova i iz Albanije, naročito u periodu 2000–2016. ono masovno emigrira. Kad je o Kosovu reč, ne iseljava se samo srpsko i ostalo nealbansko stanovništvo, nego i albansko, koje odlazi ka zemljama zapadne Evrope, a slično se dešava i sa stanovništvom Albanije.

Penev upozorava i na to da, s obzirom na masovna iseljavanja i nedostatak pravih informacija o tome koliko je iseljenih, teško možemo govoriti o pouzdanim stopama fertiliteta. Primećuje da su stope rađanja na Kosovu i Metohiji problematične i zbog odsustva podataka iz opština sa severa pokrajine, u kojima žive pretežno Srbi, ali sve to ne umanjuje značaj činjenice da područje Kosova i Metohije beleži stope fertiliteta daleko ispod neophodnih za rast, pa i za prostu reprodukciju stanovništva.

Žene rađaju sve starije

Za razliku od zemalja bivše Jugoslavije, pojedine države Starog kontinenta, prema podacima Evrostata, poslednjih godina su uspele da povećaju stopu fertiliteta. Dok je u periodu 2001–2016. u Srbiji ona smanjena sa 1,58 na 1,46, u Letoniji je povećana za 0,52 deteta po ženi, u Češkoj za 0,48, u Rumuniji za 0,37...

S druge strane, prema podacima koje u „Makroekonomiji” navodi Miroslav Zdravković, prosečna starost žena u Srbiji prilikom prvog porođaja u periodu 2000–2016. povećana je sa 24,1 na 27,8 godina, dok je u EU taj prosek 29 godina, na Kosovu 26,9, a u Albaniji 26 godina.


Komentari33
2d6ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар
Нема више бесплатне струје, воде, комуналија, бесплатног грејања, телефона, телевизије, здравствена служба није бесплатна ( а вероватно је и лошија него што је икада била ) . У међувремену се појавио интернет (и то кошта ) као и мобилни. Плате им сигурно нису редовније него што су биле а ЕУ вероватно није тако издашна као што је био Београд у бесконачном давању новца.
Леон Давидович
Наталитет је у доба Југославије био висок на КиМ , а у Албанији је и тада био мањи наего на КиМ. Разлог је у томе што је цела Југославија издвајала и помагала неразвијено КиМ и породице су онда могле бити бројније. Сада више нема Југославије и више нико не помаже, то што помаже то поједионци себи у џеп трпају али већина народа од тога нема ништа. И како ће онда Албанци имати много деце ако нема посла, немају чим издржавати толику децу . Исто тако млади људи услед недостатка посла се селе и одлазе у развијене земље. Тако у овом случају економско стање директно делује на смањење наталитета. Неко ће рећи како у свету најсиромашнији имају највише деце. То јесте истина али то не важи свуда јер ти који тако раде не мисле уопште да ли ће деца уопште моћи преживети. Овде по овим подацима очигледно мисле да ли могу одгајати децу.
Petar
Albanci su najmlađa i najmanje obrazovana nacija Evrope. Znači u proseku najmanje znaju o kontracepciji i primeni iste. A kako se zabavlja onaj ko je mlad i siromašan? Na sve to dodajte i islamsku težnju za što većim brojem dece. Aman bre ljudi, nemojte lagati sebe, nije zdravo. Neće nam nikakva bela ili bubonska kuga, Putin na belom konju ili druga neočekivana sila vratiti Kosovo. Nego da mi vidimo šta se da uraditi dok još imamo nekakve šanse. To je to.
Mike
Pratim podatke skoro svake godine o koliko se dece radja u Srbiji bez Kosova,a koliko u Albaniji,Kosovo I Makedoniji .Ukupno se radja otprilike isti broj dece izmedju 55.000 do 60.000 unutar Srbije I u tri drzave gde ima Albanaca.Neznanica ze mene jer takve podatke Neman koliko se dece radjaju Izvan tih granica,Ali ne stoji da Albanaca se manje radjaju Nego Srba,to predsednik zna mnogo bolje od sviju Nas ovde koji lupetamo bez veze I lazemo sebe.Eurostat to zna mnogo bolje od Nas I sigurno te podatke brinu nase politicare. Necu da Pricam proseku starosti jer treba poceti plakati.
Milica
A koliko albanske dece se zaista na Kosovu registruje pri zvanicnim institucijama? Koliko njih uopste ima licne karte i ostale drzavne legitimacije?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja