sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:23

Najviše vanbračne dece u Kostolcu, najmanje u Ivanjici

U zemljama EU svaka druga beba rođena je van bračne zajednice: najmanje ih je u Grčkoj, a najviše u Francuskoj
Autor: Katarina Đorđevićutorak, 14.08.2018. u 22:00
Свака четврта жена у Србији рађа дете ван брака (Фото Пиксабеј)

Skoro polovina beba u zemljama Evropske unije rađa se van braka, svedoče najnoviji demografski podaci Eurostata, koji pokazuju da se najviše „bračne” dece rađa u Grčkoj, a najmanje u Francuskoj. Ilustrativni dokaz da je burma visoko kotirana u vrednosnom sistemu Grka jeste podatak da se tek svako deseto dete u ovoj komšijskoj zemlji rađa van braka. Zanimljiva geografija govori da se najmanje vanbračne dece na evropskom kontinentu rađa u Hrvatskoj i na Kipru, a najviše na Islandu, na kome čak 70 odsto mama na porođaj odlazi bez burme. Regionalno posmatrano, u skandinavskim zemljama najveći broj majki rešava da dete rodi u vanbračnoj zajednici, a u mediteranskim zemljama veoma malo ih se odlučuje na ovaj čin. Najviše vanbračne dece rađa se u Norveškoj, Sloveniji, Danskoj, Bugarskoj i Estoniji, gde je više od polovine majki neudato. Kada je reč o zemljama zapadne Evrope, razlike su veoma velike – tako u Francuskoj čak 60 odsto majki u porodilište odlazi bez venčanog lista, dok se u Poljskoj svega 15 procenata dece rađa van bračnog ognjišta.

Najnovije analize Instituta društvenih nauka izvedene na osnovu poslednjeg popisa stanovništva pokazuju da svaka četvrta žena u Srbiji rađa dete van braka. U skici za portret žene koja rađa dete bez burme najčešće se nalazi majka mlađa od 25 godina, koja je nezaposlena ili ima status izdržavanog lica i srednju školsku spremu – to su uglavnom veoma mlade devojke, kojima se trudnoća desila dok su pravile planove za budućnost. Podaci govore da je svega 40 odsto očeva dalo svoje prezime deci koja su rođena van braka.

Istraživanje Biljane Stanković sa Instituta društvenih nauka Srbije pokazalo je da je broj vanbračnih porodica u našoj zemlji izuzetno mali – svega pet odsto. Takođe, svega tri procenta roditelja sklope brak nakon rođenja deteta, što ukazuje na činjenicu da vanbračni partneri nakon rođenja deteta uglavnom ne odlaze kod matičara, već prekidaju vezu.

Vanbračna deca na svet dolaze i u takozvanim običajnim brakovima, u kojima partneri žive zajedno i gaje decu bez venčanog lista. Brojna sociološka istraživanja svedoče da se mnoge vanbračne veze pretvaraju u bračne nakon rođenja deteta, najčešće između detetovog prvog i trećeg rođendana – u Švedskoj se, primera radi, vanbračne veze češće završavaju brakom nego u Velikoj Britaniji. Istraživanja, međutim, govore da su vanbračne veze manje stabilne od bračnih, bez obzira na to da li u njima postoji dete – rezultati velike evropske studije govore o tome da svako peto dete doživi razlaz roditelja do svog petog rođendana, dok to isto doživi svako deseto dete rođeno u braku.

Istraživanje Instituta društvenih nauka pokazalo je da je početkom šezdesetih godina više od polovine očeva dece rođene van braka priznalo očinstvo, dok je u 2004. godini svega 40 odsto očeva dalo detetu svoje prezime, a sve je ređe i sklapanje braka nakon rođenja deteta. Dok su 1960. godine roditelji svakog petog deteta sklopili brak nakon rođenja deteta, 2004. godine je tek svako trideset treće dece rođeno van braka postalo „bračno”.

Nacionalna fertilitetna geografija govori da najveći broj dece koja nisu rođena u bračnoj vezi dolazi na svet u Kostolcu, u kome čak 66 odsto majki rubriku „bračno stanje” popunjava sa „neudata”, a najmanje u Ivanjici, gde svega pet odsto majki rađa dete van braka. U velikim gradovima Srbije procenat vanbračno rođene dece manji je od nacionalnog proseka – tako je u Beogradu 1991. godine 12 odsto majki rodilo dete van braka, a dve decenije kasnije 20,5 odsto. Zanimljivo je da se veći procenat vanbračne dece rađa u prigradskim opštinama prestonice nego „u krugu dvojke”.


Komentari0
f7246
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja