ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:43
INTERVJU: SRETO TANASIĆ, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU

Latinica nije srpsko pismo

U službenoj upotrebi latinice neće biti i ne treba da je bude
Autor: Marina Vulićevićsreda, 15.08.2018. u 22:00
(Фото Р. Крстинић)

Zakon poznaje samo službenu upotrebu jezika i pisama, pa će tako samo ćirilica biti službeno pismo u Republici Srbiji, a zakonom su predviđene i kazne za nepostupanje u skladu sa članovima koji regulišu upotrebu službenog jezika i matičnog ćiriličnog pisma. Ukratko, ovo je sadržaj ključnih predloga izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama koji je upućen Vladi Republike Srbije i čije se usvajanje očekuje. Budući da se u vezi sa pomenutim izmenama postavljaju mnoga pitanja u praksi, za odgovore smo zamolili prof. dr Sretu Tanasića, naučnog savetnika Instituta za srpski jezik SANU, predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Zašto se u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismu samo ćirilica propisuje kod službene upotrebe srpskog jezika? Zar ćirilica i latinica nisu ravnopravna pisma srpskog jezika?

Prvo, to je nužno da bi se ispoštovala ustavna odredba o jeziku i pismu: tu stoji da je u Srbiji službeni jezik srpski, a pismo ćirilica. Drugo, što je najvažnije i zbog čega i jeste takva ustavna odredba, jeste činjenica da je samo ćirilica srpsko nacionalno pismo. Gotovo sve što smo stvorili, zapamtili i sačuvali u svojoj istoriji stvoreno je na ćirilici. Na ćirilici je Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji pisani spomenik na srpskoj redakciji staroslovenskog, biser pisane baštine u svetskoj kulturnoj riznici, i toliki drugi njemu slični pisani spomenici, delo Svetog Save, pa Kulinova povelja iz 12. veka, najstariji pisani spomenik na srpskom narodnom jeziku, Dušanov zakonik – da ne nabrajamo dalje. Ko bi se odrekao takve baštine? Latinica nije srpsko pismo, iako je u dvadesetom veku dosta pisano na njoj. Međutim, ona je uvezena, posebno je naturana posle Drugog svetskog rata u ime srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva i bratstva i jedinstva. Na hrvatskoj strani nije bilo tako, ćirilice nije bilo, čak ni za Srbe u Hrvatskoj. Nema nikakvih razloga, niti potrebe, da se latinica ozakoni kao ravnopravna ćirilici.

Ipak, veliki je broj ljudi koji se zalaže za ravnopravnu upotrebu dva pisma, a kao jedan od razloga navodi se i taj da je latinica podobnija u savremenim uslovima globalne komunikacije.

Više puta sam isticao, to je mišljenje struke, osim „časnih izuzetaka”, da nema ni jednog jedinog razloga da se ćirilica zamenjuje latinicom. Ako ne računamo takve tehničke probleme kakve ima srpska pošta, što se ovih dana pokazalo kao velika nacionalna sramota – da nema tehničkih uslova da telegram u Srbiji može da bude poslat na ćirilici. Zar treba čekati da ih zakon na to prisiljava? Da, ima onih koji se zalažu za latinicu u službenoj upotrebi. Oni su vrlo glasni, pa se stiče utisak i da su brojni. A to je front organizovan od različitih grupa. Ima tu ljudi koji zaista misle da su dva pisma još ravnopravna, ne znaju šta se desilo sa srpsko-hrvatskim jezičkim zajedništvom pre tri decenije, ima onih koji jednostavno ne bi da menjaju stečenu naviku, ima onih koji misle da će upotrebom latinice steći neke materijalne koristi, tu su i neki izdavači i sredstva informisanja. Da li država može i sme žrtvovati nacionalnu kulturu i kulturni identitet zarad nečijeg profita? Međutim, u centru tog fronta su ljudi koji znaju šta za srpsku kulturu i nacionalni identitet znači ćirilica. Zato i čine sve da je proteraju i preprave našu kulturu, a dobro znaju: u kulturi je snaga jednog naroda. Da ne pominjem ništa drugo iz istorije – setimo se da su nacisti 1941. među ciljeve za bombardovanje odabrali i Narodnu biblioteku. Hteli bi da mi raskinemo sa svojom viševekovnom kulturnom tradicijom u kojoj je, pored toga što baštinimo bogatu pismenu tradiciju kojom bi se svaki evropski narod ponosio, svedočanstvo o našoj istoriji, u kojoj je naš identitet.

Da li će svi izdavači morati da objavljuju knjige na ćirilici?

Morali bi, bez obzira na to šta će zakon reći. Pa zar oni ne tvrde da vrše kulturnu misiju. A ćirilica je u centru srpske kulture, prepoznatljivi znak srpskog kulturnog identiteta. Uostalom, tako je vide i u svetu. U „Politici” je već ukazano na činjenicu da standard ISO 12199 uz srpski jezik prepoznaje samo ćirilicu, sve što je napisano srpskim jezikom i latinicom u svetskim bibliotečkim fondovima knjiži se u hrvatsku kulturnu baštinu. Da li to hoće srpski autori? Neće, samo što ih o tome niko ne obaveštava.

Da pojasnimo domene službenog i javnog. Da li se službeno odnosi na medije, da li će list „Danas” morati da bude na ćirilici? I svi titlovi na televizijama? Šta još ulazi u domen službenog?

Nigde u svetu ne postoji razlikovanje službene i javne upotrebe jezika. Kod nas je samo bio ubačen pojam javne upotrebe jezika, nikad nije definisan, nema ga u Ustavu iz 2006. godine, a nije ga bilo ni u prethodnom. Postoji službena i privatna upotreba jezika i Zakon će definisati šta je službena upotreba jezika i pisma. Ne mogu unapred govoriti kako će se štampati list „Danas” i drugi koji danas izlaze na latinici. Za mene je logično da u Srbiji štampa koja izlazi na srpskom jeziku bude na ćirilici, kao i da na televiziji imamo ćirilicu. Svakako će država naći načine da stimuliše upotrebu ćirilice u sredstvima informisanja i izdavaštvu, to joj je obaveza.

Kako će nacionalne manjine morati da pišu u službenoj prepisci?

Isto onako kako nacionalne manjine u jednoj Francuskoj, Švedskoj ili Austriji pišu u službenoj prepisci na službenim jezicima tih zemalja. Važno je da smo mi rešili jezička prava manjina u skladu s najvišim evropskim standardima, i time se možemo ponositi, a nigde u svetu ne postoji mogućnost da se službeni jezici neke države prilagođavaju nacionalnim manjinama, takvo nešto bilo bi u svetu nezamislivo, neozbiljno i spominjati.

Šta će moći da bude na latinici? Da li to znači da je neće biti u službenoj upotrebi?

U službenoj upotrebi je neće biti i ne treba da je bude. U komunikaciji koja ne podrazumeva službenu upotrebu srpskog jezika moguće je koristiti latinicu.


Komentari313
4213f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар 1
Поштовани „лингвиста белосветски" Када сам , писао књигу „Српска ћирилица нека буде што бити не може" писао сам и о појави мобилних телефона и слања порука путем смс-а који нам је додатно упропастио српски језик и писмо, јер нам се приликом дописивања појавило ново, треће писмо у Срба. ИСТРПИ (И СРпско Треће ПИсмо). Очигледно неписмено. Вероватно сте приметили да нисам смео Ваше име навести, јер нисам дошао до закључка како вам право. 1. Ако је по хрватској латиници, онда сте „Јоца" или 2. енглеској онда сте „џеки". Реците и шта значи ово: „kuca na prodaju". Ко се продаје куца или кућа. Зато пишите увек српском ћирилицом и никада не ћете погрешити!
Joca Lingvista Belosvetski
Cirilica nije srpsko pismo. To je doslo iz Rusije i nema nikakve veze sa keltskim stanovnistvom. To je azbuka koju je nametnula ruska pravoslavna crkva a sadasnji bugarofili hoce da je naprave srpskom po svaku cenu. Ipak, cirilica ce otici u zaborav zbog potrebe da se koristi latinica da bi se komunicira sa svetom.
Коста
Предпостављам да ниси злонамеран бот. Онако како пишем, изгледа да си наиван и неупућен. Срби нису ћирилицу добили од Руса. Мешаш богослужбену редакцију црквенослвоенског језика (ЦСЈ) с ћирилицом, што је мешање баба и жаба. СПЦ је увела руску редкацију ЦСЈ у XVIII в. јер српски народ окупацијом није имао штампарија, па је Црква увела руске књиге и свештенство. Разлика између српске и руске редакције ЦСЈ је незнатна, као између српског и хрватског. Ако ћирилица оде у заборав, то ће бити само зато што необразовани људи погрешно верују да неко разуме српски ако је писан латиницом! Као да им није јасно да Срби не комуницирају са светом на српском.
Preporučujem 19
mila simic
Svi, koji koriste internet koriste latinicu. Sa malim izuzecima. 69 procenata stanovnistva koristi internet. Na teritoriji danasnje RS je rodjeno i zivelo 18 latimskih / rimskih imperatora. Svi oni su pisali latinskim pismom. Latinica je na nasem prostoru starija od cirilice.
Момо 2
То није тачно. Ја увек пишем писма ћирилицом, као и добар део мојих овдашњих и прекоокеанских сабеседника.
Preporučujem 15
Д. Збиљић
Поштована mila simic (колико ја знам, ус српском језику се и даље пишу властита имена великим почетним словима, а Ви можда мислите да то правописно договорено правило не важи када српски језик пишете латиницом!), зашто мешате "жабе, бабе и прабабе". Чије је писмо латиница и ћирилица не зависи од тога ко је где старији, па да власништво писм зависи од старости. Проф. С Танасић је рекао истину да "латиница није српско писмо", а није зато што за све Србе од латинице није сачињавано никада неко писмо за све Србе. Тј. само је ћирилица српско писмо, јер је оно сачињено за све Србе у Вуковој варијанти која се зове и вуковица. А Ви "потежите" тему "ко је старији" на неком другом месту, тамо где се говори о о томе колико је стар неки народ. Срби су довољно "стар" народ да има право да има своје, а не наметнуто писмо. А то (опште)српско писмо за писање стандардног савременог српског језика је ћириличко писмо. И тако га одређује и Устав Србије у Члану 10.
Preporučujem 16
slavko
Sreto,da li smo tako učili od dr.prof.Svetozara Markovića?
Коста
@LJK -- "Izuzetno je retko da neki narod ravnopravno koristi dva pisma i to je prednost koju treba očuvati." Вама неке ствари нису јасне. То не само да је ретко, него невиђено у свету! Једном језику, па и српском -- за домаћу употребу -- нису потребна два писма и нема никакве "предности" у томе, јер странци не разумеју српски кад пише "Pušenje zabranjeno!". Наравно, људи могу приватно да пишу како желе, али јавна гласила и јавни саобраћај може бити само на једном -- службеном -- језику и писму. Српска јавна гласила би требало да буду само на ћирилици, јер је то једино службено (јавно) писмо, али тога се нико не држи. Зато је потребан закон да се то регулише, баш као и вожња аутомобила на десној страни улице. Кад би, на пример, послали коментар хрватским новинама на ћирлици они би тај коментар могли да објаве само на Гајевој латиници, јер је то једино службено писмо те државе. Тачка.
Markus
Коста, Jaпанци користе четири писма, два своја аутохтона (Хирагана, Катакана), једно које су им некада давно "наметнули" Кинези (Канђи) и једно које су усвојили средином прошлог века ради лакше пословне комуникације са светом (англо-саксонска латиница са правилима транксрипције). Управо због овог последњег сви знамо шта су TOYOTA, SONY или MITSUBISHI ... сумњам да би тако било да су Јапанци тако затворени у своје и само своје као што ми желимо да будемо.
Preporučujem 2
Радмила Миловановић
Апсолутно је то Коста тачно написао у свом сасвим јасном одговору.
Preporučujem 9

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja