četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:32

Monetarni udar na Erdogana

Turski predsednik je svojevremeno došao na vlast na krilima ekonomskog napretka, a spekuliše se da bi najnovija ekonomska kriza mogla da označi početak njegovog političkog kraja
Autor: Vojislav Lalićsreda, 15.08.2018. u 22:00
Председник тврди је на сцени политичка завера иза које стоји Америка: Реџеп Тајип Ердоган (Фото Бета/АП)

Turska privreda našla se pred kolapsom zbog naglog pada kursa nacionalne valute i visoke stope inflacije. To se nije desilo preko noći, pošto se zemlja već duže vreme suočava s izazovima zbog ekonomske politike i nemirne situacije na njenim istočnim granicama, pa je vlada, plašeći se zaoštravanja nepovoljnih kretanja, nedavno održala vanredne izbore. Dodatni udarac stigao je od administracije Donalda Trampa, koja je povećala dažbine na turski aluminijum za 30, a na čelik 50 odsto, pošto je Ankara odbila da oslobodi američkog sveštenika Endrjua Bransona koji je osumnjičen da je podržavao „teroriste” u Turskoj.

Na sceni je takozvana politika atak na atak. Posle američkih sankcija, Ankara je odgovorila drastičnim povećanjem carina na više proizvoda koji stižu s druge strane Atlantika. U ovom času nije jasno kada će prevladati „konstruktivan stav”, na koji se, na rečima, svi pozivaju. Pogotovo što je sud u Ankari odbio da oslobodi sveštenika Bransona i onemogućio mu da otputuje u SAD. Tramp je ranije rekao da je zbog tog slučaja „veoma frustriran”, dok u Ankari uzvraćaju da su „duboko razočarani” zbog ponašanja šefa Bele kuće, koji pokušava da utiče na tursko pravosuđe.

Kurs lire je bukvalno preko noći pao za 40 odsto i jedan dolar se pre tri dana menjao za sedam lira. U međuvremenu kurs se neznatno popravio, te dolar vredi 6,18 lira. Tako nešto se ne pamti. Pošto je izvršena denominacija nacionalne valute, dolar je 2005. godine iznosio 1,3 lire. Redžep Tajip Erdogan svojevremeno je došao na vlast na krilima ekonomskog napretka zemlje, koji je obezbedio povoljnim stranim kreditima, pre svega američkih banaka. Sada te pare treba vraćati pod mnogo nepovoljnijim uslovima. Mnogi se pitaju da li bi najnoviji monetarni udar mogao da označi i početak kraja jedne vanserijske karijere, iako je tek nedavno po drugi put zaseo u fotelju šefa države.

„Mi nismo za ekonomski rat, ali nećemo ćutati kada smo napadnuti. Razgovori će se nastaviti kada Vašington pokaže konstruktivan stav”, izjavio je juče Ibrahim Kalin, portparol predsednika Erdogana. On je potvrdo da će se na inicijativu Berlina i Pariza šef države telefonom čuti s Angelom Merkel i Emanuelom Makronom i izrazio nadu da će Vašington i Ankara ipak zakopati ratne sekire, iako za sada nijedna strana ne pokazuje spremnost da ustukne.

„Ovi (evropski) kontakti su jasna indikacija rastuće reakcije protiv Trampove administracije”, izjavio je Kalin, preneli su istanbulski mediji.

U Evropskoj uniji, čiji lideri gaje duboko podozrenje prema Erdoganu, posle američkog carinskog udara izražavaju nadu da će Ankara prebroditi sadašnju krizu. U Briselu su zabrinuti pošto bi problemi na Bosforu, ako se prodube, mogli da se delom preliju u Nemačku, Italiju, Francusku. U Ankari je saopšteno da će predsednik Erdogan idućeg meseca posetiti Berlin, javila je agencija Anadolija.

„Nemačka želi da vidi ekonomski prosperitetnu Tursku, pošto je to u našem interesu”, preneli su istanbulski mediji izjavu kancelarke Merkel. To će sigurno biti glavni predmet razgovora s Erdoganom u Berlinu, pošto je u Turskoj angažovano nekoliko hiljada nemačkih firmi, čije bi poslovanje moglo da bude ugroženo ukoliko turska privreda doživi kolaps.

Novi ministar finansija Bert Albajrak, Erdoganov zet, najavljuje poteze kako bi zaustavio sunovrat i obezbedio oporavak nacionalne valute. „Nezavisna centralna banka od ključnog je značaja za dalji razvoj naše ekonomije”, kaže on i ističe da će se zalagati za strogu finansijsku disciplinu u zemlji. To znaju i brucoši čim uđu na ekonomski fakultet u Ankari, ali pitanje je kako će na to reagovati njegov tast, koji već petnaest godina vedri i oblači u zemlji.

Predsednik Turske i njegovi ministri i dalje tvrde da je privreda jaka, da je ovo „veštački izazvana kriza”, „politička zavera” sa strane iza koje stoji Amerika. Erdogan pokušava da to iskoristi i bukvalno svakodnevno poziva građane da izvuku dolare iz slamarica i promene ih u lire kako bi ojačali nacionalnu valutu. „Uz božju pomoć, mi ćemo ponovo pobediti”, kaže on.

Apel šefa države za sada je bez šireg odjeka. Građani na društvenim mrežama kritikuju vladine poteze, pa je zbog toga protiv nekoliko stotina osoba pokrenut istražni postupak. Ljudi su očevidno zbunjeni jer ne znaju šta im donosi novi dan.


Komentari5
1dac6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ognjan Sretković
i na kraju i ameri.
Petar Ilic
Sadasnji probemi Turske su pre svega izazvani pogresnom ekonomskom politikom. Zemlja je imala naizgled veliki ekonomski uspeh jer se mnogo gradilo, hoteli, molovi... Sve se to radilo zahvaljujuci jevtinim kreditima i jevtinom dolaru. Dolar je sada skup, a ocigledno je da se Turska prezaduzila. Oko 70 procenata sve gradnje u Turskoj bilo je na bazi kredita u dolarima. Izgleda da je sve to sada stalo. Pad turske lire je poceo mnogo pre nego sto je Erdogan uveo politiku u igru i optuzbe da Amerika vodi rat protiv njega. Da je turska ekonomija zdrava, sankcije koje je Amerika nedavno uvela ne bi imale nekog ozbiljnog negativnog dejstva. Ali Erdoganu je potrebno da pokaze da je on sposoban vladalac, a da se Turskoj dogadjaju sada ruzne stvari zato sto Zapad mrzi njega i muslimane. Sada mu je najvaznije da odrzava visoku temperaturu u odnosima sa Amerikom i da novine pisu o politici, a ne ekonomiji. Nije on jedini koji tim pricama pokusava da sacuva svoju vlast i sakrije svoje neuspehe.
Amir Čamdžić
Sve je ovo jako dobro. Turska će biti izbačena iz NATO saveza i biće bačena u "naručje" Rusiji, što je opet jako dobro, jer se jača na svetskoj sceni pravoslavno muslimanski savez. Odlično je sve to, i daje nadu da bi se i Balkan mogao "smiriti", ako Rusija i Turska postanu zaista strateški saveznici. Jako dobro je da se "msulimanski svet" veže strateški za Rusiju (već imamo "muslimanske države" bivšeg SSSR-a vezane za Rusiju), sada Turska, Sirija, ide to, ide to, što je odlično. Sledeći je Pakistan (nuklerna sila) koji će ući u savez sa Rusijom.
Marina
Amire, kako mislis da se muslimanski svet strateski veze za Rusiju? U cemu? Da li mislis da se veze tako sto ce vrsiti verski uticaj i pritisak na pravoslavni svet ili tako sto ce muslimanski svet uci u zagrljaj pravoslavlja i hriscanstva (sto bi, verovatno, Rusija radje prihvatila)?
Preporučujem 8
Владимир Матић
Ја бих додао да суштински Турска ВЕЋ ЈЕСТЕ ван НАТО савеза, као и да већ има чврсту алијансу са Русијом и Кином. За западне колор револуционаристе постављен је тако један непробојан зид. Осим тога, Турска је централна земља хришћанске (православне) васионе јер је тамо Васељенска Патријаршија. Вреди се присетити да су све донедавно све светиње биле Турска (Мека и Медина, као и цео Јерусалим) и да су верници свих вера вековима живели заједно и сложно, а онда су Турцима западњаци све то одузели цртајући нове границе лењирима. Међутим, Васељенску Патријаршију им нико никада одузети неће док је света и века, јер то је очигледна Божија воља да они, Турци-муслимани, пазе и чувају центар васколиког Хришћанства. Везе Православаца и Муслимана су самим тим и дубље него је то само због некакве геостратегије. А то што смо ми, Србо-геџе, од Турске правили страшило (тзв. "ропство" од 500 година и сл.) више је доказ наше блесавости, јер под Турцима смо живели много боље него касније под нама самима.
Preporučujem 18

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja