subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:46

Mnoge bolesti su prepreka za davaoce krvi

U Zavodu za transfuziju odbijaju one koje imaju privremenu malokrvnost, piju antibiotike ili su izvadili zub…
Autor: Danijela Davidov-Kesarsreda, 15.08.2018. u 22:00
У Србији је давање крви добровољно, анонимно и неплаћено (Фото Д. Јевремовић)

Institut za transfuziju krvi Srbije ovih dana apeluje na dobrovoljne davaoce da se odazovu njihovom pozivu jer su rezerve krvi, kao i svakog leta u vreme godišnjih odmora, na minimumu. Međutim, dešava se da se ljudi odazovu apelu ili da žele da daju krv jer je to neophodno da bi neko od njihovih rođaka ili prijatelja mogao da bude operisan, ali da ih lekari vrate jer se iz određenih razloga utvrdi da ne mogu da budu davaoci.

Osnovno pravilo prilikom izbora dobrovoljnih davalaca krvi je da se ne naškodi ni davaocu ni primaocu krvi, pa se i kod nas, kao u drugim razvijenim državama, primenjuju najsavremeniji standardi i principi Svetske zdravstvene organizacije i Saveta Evrope.

Kako ističe dr Ana Milić, lekar na pregledu davalaca krvi u Institutu za transfuziju krvi Srbije, spasonosnu tečnost mogu da daju sve zdrave osobe koje imaju od 18 do 65 godina, ali da treba znati da davaoci mogu da budu odbijeni privremeno ili trajno.

Najčešći razlozi za trajnu zabranu da neko bude davalac krvi su maligna oboljenja, teže hronične bolesti vitalnih organa, na primer bubrega, srca, pluća, zatim, autoimune bolesti (oboljenja štitne žlezde, vitiligo, psorijaza i druge bolesti koje se ispoljavaju na koži) i sistemska oboljenja, kao što su reumatoidni artritis, multipla skleroza i druge bolesti.

– Trajno se odbijaju endokrinološki, neurološki i psihijatrijski pacijenti, kao i osobe koje konzumiraju narkotike, a u nekim slučajevima lekar ima diskreciono pravo da trajno odbije osobe koje imaju visokorizično seksualno ponašanje, i u svakom slučaju ljude koji su pozitivni na markere bolesti koje se mogu preneti putem krvi (SIDA, hepatitis B i C i sifilis) – kaže dr Milić.

U praksi su mnogo češći privremeni razlozi za odbijanje potencijalnih davalaca krvi. U našoj populaciji najčešći razlog privremenog odbijanja je niska vrednost hemoglobina (privremena malokrvnost), kao i virusne respiratorne infekcije, upotreba antibiotika, menstrualni ciklus, vađenje zuba... U takvim slučajevima, preporučuje se da se davaoci ponovo jave za desetak ili više dana. Posle alergijskih reakcija, težih respiratornih, urinarnih i gastrointestinalnih infekcija, preporučuje se oporavak od najmanje dve nedelje. Trudnice i porodilje ne treba da daju krv dok su u drugom stanju odnosno dok traje dojenje. Posle povreda koje zahtevaju ušivanje i različitih hirurških intervencija preporučuje se pauza od šest meseci. Isti period apstinencije od šest meseci važi i za osobe oba pola koje upražnjavaju rizično seksualno ponašanje, one koji su boravili u malaričnom području, kao i na teritoriji gde komarci mogu da prouzrokuju periodično prenosive bolesti (virus „zapadnog Nila”), ali i ljude koje su imali akupunkturu, tetovažu ili pirsing. Osobe kod kojih je u toku ispitivanje zbog sumnje na postojanje neke bolesti ne mogu da daju krv dok se ne uspostavi dijagnoza, a u pojedinim slučajevima i trajno, u zavisnosti od dijagnoze. Lekar koji pregleda potencijalne davaoce krvi ima pravo da na osnovu stručne procene odbije davaoca, čak i ako nema prethodno navedenih razloga za to, na primer, ako kod čoveka postoji strah od igle, ima trenutnu tahikardiju, nizak ili visok pritisak u tom momentu…

– Preporuka potencijalnim davaocima krvi je da dođu naspavani, odmorni, relaksirani, da pojedu lagan obrok i da pre davanja krvi konzumiraju malo više tečnosti nego što je uobičajeno. Generalno, u Srbiji krv daje manje od četiri odsto građana u odnosu na zdravu populaciju. Sve svoje snage Institut za transfuziju krvi Srbije i zavodi u Nišu i Novom Sadu usmeravaju na povećanje broja dobrovoljnih davalaca krvi i ukazivanje na činjenicu da je davanje krvi bezbedno, kao i da davanje neke od komponenti krvi (crvena krvna zrnca, trombociti i krvna plazma) sprečava komplikacije kod najtežih bolesnika. Davalaštvo krvi predstavlja jedan od najhumanijih načina da se nekom pomogne, a da se ne ugrozi nečije zdravlje i nekom spase život – dodala je dr Milić.

U Srbiji je davanje krvi dobrovoljno, anonimno i neplaćeno.


Komentari0
ed346
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja