nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:51

Igra interesa Merkelove i Putina

Uoči najavljenog sastanka, kancelarki bi pomogao uticaj ruskog predsednika na Asada radi povratka izbeglica u Siriju, dok bi Kremlj zauzvrat obradovalo spuštanje tenzija oko „Severnog toka 2”
Autor: Biljana Mitrinovićčetvrtak, 16.08.2018. u 10:07
Сусрет двоје лидера у Сочију 18. маја (Фото Спутњик)

Diplomatski odnosi Nemačke i Ruske Federacije, bez obzira na sve otežavajuće okolnosti, odvijaju se kontinuirano u različitim oblastima, i to na nivou koji zabrinjava SAD i njihove evropske partnere koji imaju istoriju loših odnosa sa zvaničnom Moskvom. Ne čudi stoga što sastanak kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina koji će biti održan u subotu u Nemačkoj izaziva veliko podozrenje zbog tema o kojima će se razgovarati.

Za ruskog predsednika, susret sa kancelarkom i uobičajeno teškim temama uslediće tek posle posete Austriji i venčanja austrijske ministarke inostranih poslova Karin Knajsl. Zbog dolaska Putina, bečki list „Kronen cajtung” piše da se austrijske bezbednosne snage, kao i elitna jedinica policije za borbu protiv terorizma, poznatija kao Kobra, aktivno pripremaju za potencijalnu Putinovu posetu.

Sirija, Ukrajina, „Severni tok 2” i ekonomski odnosi najvažnija su pitanja povodom kojih Berlin i Moskva mogu da postignu savez. Iako se ne očekuje da bi nemačka kancelarka mogla da povuče radikalne poteze koji bi izazvali revolt američkog predsednika Donalda Trampa, susret bi svakako mogao da bude prilika da Berlin iskorači malo dalje, sledeći vlastite ekonomske interese.

Vest o nemačko-ruskom samitu stigla je istog dana kada je nemački ministar ekonomije Peter Altmajer oštro kritikovao američkog predsednika zbog politike u pogledu tarifa i sankcija, navodeći da te mere uništavaju radna mesta i ekonomski rast i poručio da Evropa neće podleći američkom pritisku zbog Irana. Odluka o uvođenju sankcija protiv Teherana, kojima su obuhvaćene i evropske kompanije koje posluju s Iranom, zaoštrila je spor Vašingtona sa nekim evropskim saveznicima. Nekoliko evropskih kompanija je ipak odustalo od planova da ulaže u Iranu.

Uprkos tome što Nemačka sledi SAD u obnavljanju sankcija Rusiji, rusko-nemački diplomatski odnosi se zasnivaju na održavanju postojećeg nivoa saradnje kada je reč o brojnim pitanjima u kojima imaju zajedničke interese, a namera im je da prilikom sledećeg susreta, svako sa svoje strane, iskoristi uticaj koji ima kako bi pronašli rešenja za pitanja koja čekaju rešenje.

Za nemačku kancelarku bi od velike pomoći bio Putinov uticaj na sirijskog predsednika Bašara el Asada u vezi sa povratkom izbeglica, kojih u Nemačkoj sada ima više od 530.000, jer je to pitanje koje iznutra „ruši” njen kabinet. Putinu bi pak odgovaralo da se spuste tenzije u vezi sa protivljenjem Ukrajine i SAD izgradnji „Severnog toka 2” u zamenu za održavanje isporuke izvesne količine gasa preko Ukrajine i posle isteka ugovora krajem iduće godine. Interes da se na taj način obezbedi „zeleno svetlo” za dupliranje isporuka ruskog gasa Evropi ima i Nemačka, koja trpi oštre Trampove kritike zbog zavisnosti o ruskom gasu i pred čijim su vratima sankcije koncernima koji učestvuju u gradnji novog cevovoda ispod Baltičkog mora.

Sirijski ministar za lokalnu upravu je pre nekoliko dana, preko medija, uputio nezvaničan poziv Nemačkoj da ukine sankcije protiv Damaska, što bi pomoglo rekonstrukciji ratom razrušene zemlje i ubrzalo vraćanje izbeglica kućama. Prema rečima Huseina Makloufa, ekonomski embargo, uveden početkom sedmogodišnjeg rata u Siriji, nametnule su SAD, a on je uz ministra spoljnih poslova Valida Mualema pozvao i sve ostale evropske države da okončaju sankcije.

Merkelova i Putin su se poslednji put sastali u maju u Sočiju, a prošlog meseca su kancelarka i ministar spoljnih poslova Hajko Mas bili domaćini susreta sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom i načelnikom Generalštaba ruske vojske Valerijem Gerasimovom.

Zbog svega toga, SAD ne vide susret u palati kraj Berlina kao otopljavanje odnosa Nemačke i Rusije, nego kao traganje za odgovorima na „nepredvidivu diplomatiju” Donalda Trampa i traženje zajedničkog odgovora na američke kaznene tarife.

Povodom konflikta u Ukrajini, kao članice normandijskog formata, Nemačka i Rusija konstantno izražavaju privrženost Minskom sporazumu i redovno se održavaju sastanci na nivou političkih direktora. Rešenja nema, ali volja da se ono nađe ukršta nemačke i ruske interese. Aktuelan predlog o raspoređivanju pripadnika Misije UN mogao bi da bude zajednički imenitelj, mada se spor vodi oko različitog viđenja na kojim linijama bi „plavi šlemovi” bili raspoređeni. Intenzivni razgovori o ovoj temi će biti deo šireg konteksta, to jest dogovora o ostalim pitanjima.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uveliko radi i na pripremi samita lidera Nemačke, Francuske, Turske i Rusije, na kome bi trebalo da bude reči o stabilizaciji situacije u Siriji, ali i Bliskom istoku, severnoj Africi, Zakavkazju, centralnoj Aziji, Ukrajini i crnomorskom regionu. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je prošlog meseca najavio da će se ovaj samit održati 7. septembra u Istanbulu. Zainteresovanost ovih država za rešavanje pitanja koja utiču na situaciju u svakoj od njih mogla bi da znači da je u Evropi nastupio preokret i da su se vodeće evropske države opredelile za rešavanje vlastitih problema i ostvarivanje interesa nasuprot dosadašnjoj politici da slede „nepredvidivu diplomatiju” američkog predsednika.


Komentari2
e9fea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Данило
Руској елити је до лагодног живота, а Немцима до сировина. Између њих Пољска и Украјина, заједно 100 милиона становника које их не памте по добру.
nikola andric
Nemacka je ''bogata zemlja'' ali siromasna sto se ''prirodnog bogatsva tice''. To je baza nemacko-ruskog odnosa. Severni tok nije ruski nego zapadni poduhvat u kome velike zapadne kompanije ucestvuju. To ne bi bio slucaj kad bi taj projekt bio rizican. Nije Merkelova Putinov problem nego njeno ponasanje pod americkim pritiskom. Tamo gde su nemacki interesi krucijalni Nemacka nece popustati. Bilo bi naivno pretpostaviti da Putin toga nije svestan. Njegova disertacija koja je nepoznata vecini zurnalista polazi od teze da se ruski razvoj mora finasirati ruskim prirodnim bogatsvom. To je eksplicitno priznanje da je Rusija zaostala u tehnoloskom razvoju prema zapadnim zemljama. Severni tok pase u tu strategiju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja