ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 16.08.2018. u 10:14 Anica Telesković

Turske investicije „na čekanju” zbog pada lire

Valutna kriza značajno je pojeftinila troškove rada u Turskoj, pa se ulagačima iz ove zemlje za sada ne isplati da svoju proizvodnju sele u region
(Фото А. Васиљевић)

Valutna kriza u Turskoj možda puni tamošnje plaže, ali nema pozitivan uticaj na priliv investicija iz ove zemlje u Srbiju. To što je lira u odnosu na evro od početka godine oslabila 40 odsto, značajno je pojeftinilo troškove rada u Turskoj, pa se ulagačima iz ove zemlje, za sada, ne isplati da svoju proizvodnju sele u region.

Šta to znači u praksi najbolje se vidi na primeru plate od 1.600 lira. Ako je radnik u tekstilnoj industriji u Turskoj prošle godine u ovo vreme imao tu platu svog poslodavca u evrima je koštao oko 400 evra. U Srbiji je u to vreme prosečna plata tekstilca, prema podacima Udruženja za tekstil, bila oko 320 evra. U to vreme su za ulagače iz Turske troškovi rada u našoj zemlji bili znatno niži. U međuvremenu, lira je oslabila (umesto četiri lire za evro sada je neophodno sedam), pa plata tekstilnog radnika u Turskoj ovih dana vredi svega 220 evra.

To znači da se vlasniku tekstilne fabrike, koji je planirao da svoju proizvodnju iz Turske preseli u Srbiju, to više ne isplati.

– Kada je o turskim investicijama reč, za sada sve ide po planu, ali već izvesno vreme u razgovorima s njima primećujem jedno zatišje, jer niko ne zna koliko će valutna kriza trajati i na kom nivou će se lira zaustaviti. Baš ovih dana razgovarao sam sa jednim investitorom iz tekstilne industrije koji mi je rekao da mora da stavi sve na papir i izračuna šta mu se više isplati – kaže za „Politiku” ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ali dodaje da ne može da otkrije o kom investitoru je reč.

Sa druge strane, nestabilnost, ipak, ne odgovara nikome. Ni taj, ni bilo koji investitor sada ne može ništa da planira na dugi rok, dodaje resorni ministar.

Tokom kriza, investitori obično „zamrzavaju” svoje planove o ulaganju. I to što je radna snaga u tekstilnoj industriji u Turskoj sada jeftinija nego u Srbiji, ne znači ni da će zainteresovani ulagač proizvodni pogon podići u svojoj zemlji. Naprotiv, nova fabrika neće biti izgrađena nigde. Jer nema garancija da će na dugi rok odnos među valutama ostati na današnjem nivou. Zbog toga su investitori u krizi oprezni kad je o novim ulaganjima reč.

Nepoznato je koje turske investicije su trenutno na čekanju. Zna se da to sigurno nije turska „Taj grupa”, jedan od vodećih proizvođača i izvoznika turskog tekstila, koja je već  započela svoju investiciju u Kraljevu, a planirano je ulaganje 35 miliona evra (u narednih pet godina). Doskoro se najavljivalo da će ova kompanija zaposliti 3.000 ljudi, a da će proizvodnja ići u izvoz. Pitanje je, ipak, da li će kriza usporiti njihove investicione planove u narednom periodu.

Tokom posete predsednika Aleksandra Vučića Ankari, u maju ove godine, i tekstilna kompanija „Majdenim” potvrdila je interesovanje da investira u Malom Zvorniku. Za sada nema zvanične potvrde da li je ovo ulaganje, zbog valutne krize, na čekanju.

Prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji posluje oko 470 kompanija čiji su osnivači iz Turske. Najvećim delom je reč o malim i srednjim preduzećima ali među njima ima i četrdesetak velikih firmi i ozbiljnih investicija.

Kada je o finansijskom sistemu reč, nadležni za sada veruju da valutna kriza u Turskoj ni na koji način ne može da utiče na finansijsku stabilnost Srbije. Kako je juče izjavio Nikola Dragašević, generalni direktor Sektora za monetarne operacije Narodne banke Srbije, NBS prati sva dešava u međunarodnom okruženju, kao i sa turskom lirom.

„Nema bojazni od prelivanja krize u Turskoj na našu zemlju”, naglasio je Dragašević, a prenosi Tanjug.

On je istakao da je finansijski sistem izdržao i druge krize, poput bregzita i naglasio da dinar i dalje ima pritiske ka jačanju, kao i da na to utiče veći broj faktora koji su delovali još od aprila prošle godine. „Povećali smo otpornost našeg finansijskog sistema na sve šokove iz međunarodnog okruženja”, naglasio je Dragašević.

Generalno gledano, srpsko-turski ekonomski odnosi poslednjih godina išli su uzlaznom putanjom. Trgovinska razmena Srbije i Turske u poslednjih 10 godina povećana je gotovo devet puta.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna robna razmena između Srbije i Turske u 2017. godini dostigla je rekordnih 999 miliona evra. To je više od milijardu dolara, a turski predsednik je najavio da je cilj da u narednom periodu dostignemo nivo razmene od tri milijarde dolara.

Ipak, u trgovini sa ovom zemljom, Srbija ima deficit i on je prošle godine iznosio 452 miliona evra. Ono što je, ipak, dobro, jeste da je trend rasta međusobne trgovine nastavljen u prvom tromesečju ove godine. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), u prva tri meseca ove godine, spoljnotrgovinska razmena iznosila je 267,5 miliona evra.

– Mada je srpski izvoz od 2009. godine, pre početka primene Sporazuma o slobodnoj trgovini dve zemlje, porastao 8,5 puta, Srbiju u razmeni sa Turskom i dalje opterećuje deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Istina, dobro je što se poslednjih godina menja struktura srpskog izvoza i što sve više izvozimo proizvode sa većom dodatom vrednošću, kao što su prehrambeni, hemijski i proizvodi od gume i plastike – ocenili su nedavno iz PKS.

Komеntari2
e8e53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стојан
Можда је тако али паре зарађене у Србији остају ван Турске и нису предмет тренутних насилних финансијских мера. Чувати лиру је једно а имати евро сасвим друго.
borko
Kako se prosto pokazalo koliko cene srpskog radnika. Sad im je skup.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja