subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 16.08.2018. u 14:40 Ana Vuković

Kamping turizam – neiskorišćena šansa

U Beogradu postoji samo nekoliko lokacija za kampere. – Ne postoji svest o ovoj grani turizma kao isplativom porodičnom biznisu
Процењује се да се на годишњем нивоу у Београду забележи око 15.000 ноћења у камповима (Фото З. Анастасијевић)

Gde god da su, oni su kod kuće. U svojim domovima na točkovima krstare Evropom. Kamping turisti rado dolaze i u Beograd iako u našoj prestonici, prema rečima Vladimira Đumića, predsednika Kamping organizacije Srbije, postoji samo nekoliko lokacija za njih.

– Kamperi koji tranzitiraju zadržavaju se u kampu „Dunav” na Batajničkom drumu, koji je nažalost sada već okružen industrijskom zonom, a nema pristup Dunavu. Ograničenih je kapaciteta, ali je i dalje jedan od naših najstarijih i najbolje popunjenih kampova. Tu je i „Zornića kuća” u istoimenom etno-domaćinstvu u selu Baćevac gde uprava ima veliki senzibilitet za ovu vrstu turističke ponude, ali i omanji kamp na Avali, tačnije u Ripnju, koji je takođe interesantan za tranzitne goste – objašnjava Đumić.
To svakako nisu dovoljno iskorišćeni potencijali našeg grada u kamping turizmu jer se procenjuje da se na godišnjem nivou u Beogradu zabeleži oko 15.000 noćenja u kampovima. Da ima više prostora, bilo bi više i gostiju. Ali, takva situacija je, dodaje Đumić, u celoj Srbiji gde postoje ukupno 42 oaze za kampere.

Naša prirodna bogatstva u ovom pogledu potpuno su neiskorišćena jer, ističe Đumić, od nacionalnih parkova samo Fruška gora ima kamp, a kad je reč  prirodnim rezervatima, turisti mesta za parkiranje prikolica imaju samo u Zasavici. U proteklih nekoliko godina broj kampova je porastao 12 odsto, ali iako statistika zvuči dobro, to su samo tri kampa godišnje. Nasuprot Srbiji, u Evropi kamping uzima udeo od 25 odsto od ukupnog turističkog prometa. Pretekli su nas čak i Hrvati koji na godišnjem nivou beleže 17 miliona noćenja i kamping u ukupnom turističkom prometu kod njih ima udeo od 27 odsto.

Razlog za to što je ovaj vid turizma zapostavljen, uveren je Đumić, jeste nedovoljno razvijena svest o njemu kao održivom porodičnom biznisu.

– Za mnoge je kamping još nepoznanica i vezuju ga za „bekpekerski”, ili turizam s rancem na leđima za hipike. Ali, ova oblast odavno nije samo šatorski smeštaj kao što je bila. U Evropi se na ovome uzimaju milijarde evra – ističe Đumić.

Država bi, dodaje on, mogla da pomogne na više načina, ali uprkos tome, u poslednjih 13 godina, gradnja Srbije kao kamping destinacije zasnivala se samo na čistom entuzijazmu. Đumić je svojevremeno sa nekadašnjim direktorom TOB-a Dejanom Veselinovim razvijao ideju „Belgrade Camping Friendly”. Cilj ovog, zasad samo utopijskog projekta, bio je da se u saradnji sa „Parking servisom”, na već postojećim parkinzima u gradu, na mestima kao što su Kalemegdan ili Ada Ciganlija, omogući nekoliko mesta za prikolice i motorna vozila, sa priključkom za struju, vodu i internet. To bi motivisalo turiste da nam dođu u većem broju jer bi mogli da se parkiraju u centralnim gradskim zonama, da uveče obiđu grad, večeraju u nekom restoranu…

A upustiti se u kamping kao biznis nije teško. Ulaganja nisu velika, a dobit može biti značajna. Lako ga je povezati sa seoskim, banjskim ili tranzitnim turizmom. Novac se ipak u ovom slučaju vraća sporije, a mane su i to što posećenost zavisi od vremenskih uslova i što sezona traje kratko – samo leti.

Najvažnije je, ističe Nikola Jolović iz kampa „Dunav”, imati dobru lokaciju i znati kako doći do gostiju. Pošto imaju „kuću” sa sobom, njima je dovoljan samo prostor na kome mogu da se povežu sa prirodom, ali gde ipak ipak imaju bežični internet, dobre sanitarne uslove i veze sa gradom koji gotovo uvek odluče da obiđu.

– Naši ljudi nisu svesni da od ovog posla može nastati dobar biznis jer ni sami nisu kamping turisti. Uprkos predrasudama da je to odmor za one koji nemaju novca da sebi priušte neki drugi način uživanja, reč je o dobro platežnim gostima koji su najčešće u tranzitu prema jugu i zadržavaju se u proseku dva dana – objašnjava Jolović.

Za sve generacije

Prosečnog kamping turistu veoma je teško opisati. Grupa ljudi koja na ovaj način provodi odmor vrlo je raznolika. Kroz kamp „Dunav” tako podjednako prolaze i stariji i mladi. Oni u poznijim godinama obično su tu u maju i junu, dok je ostatak leta rezervisan za mlađe goste. Stižu sa Kube, iz Austrije, Kine, a kad je reč o Evropljanima najbrojniji su Holanđani, Francuzi, Nemci, Česi…

Ekskluzivni glamping kamping

Glamping ili glamurozni kamping pominje se u državnoj Strategiji za razvoj turizma do 2025. godine jer, kako tu piše, iako u našem delu sveta dominira stereotip da je to mladalački turizam, na Zapadu je situacija drugačija. Ali, uprkos tome što su ga nadležni prepoznali kao oblast turizma na koju treba obratiti pažnju, prema rečima Vladimira Đumića, ne možemo razgovarati o glampingu, kad nemamo ni kamping. U okviru njegove ideje „Belgrade Camping Friendly” postojao je i plan za ekskluzivnije varijante ovog načina odmora i u našem gradu. Prava poslastica za kampere, kako on veruje, bila bi plutajuća kamping mesta na Savi i Dunavu.

Komеntari0
34d74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja