četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:12
NE SAMO O POSLU: MARINA ARSENIJEVIĆ

Kosovo i Homolje slavi kroz muziku

Pijanistkinja je dobila priznanje „Vitez svetosavskog pacifizma” za promociju i očuvanje srpskog kulturnog identiteta u svetu, njena „Teslina rapsodija” biće izvedena u Americi 2019, a na Brodveju priprema mjuzikl o Milevi Marić Ajnštajn
Autor: Mirjana Sretenovićpetak, 17.08.2018. u 13:15
Марина Арсенијевић (Фото из личне архиве)

Povodom Dana srpske diplomatije nedavno je u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije našoj pijanistkinji Marini Arsenijević, koja skoro dve decenije živi u Sjedinjenim Američkim Državama, uručeno priznanje „Vitez svetosavskog pacifizma”. Nagradu je dobila za promociju i očuvanje srpskog kulturnog identiteta i podizanje ugleda naše zemlje u svetu.

Kako već godinama istrajava u predstavljanju naših muzičkih korena u drugim sredinama, ovo priznanje je došlo kao potvrda da trud i vizija donose rezultate.

– Nekada vas zemlja iz koje ste potekli zaboravi ili dobijate priznanja kada ste na zalasku života. Iz tog razloga sam vest da sam dobitnik najviše diplomatske nagrade primila vrlo emotivno jer sam u godinama pune životne snage kada još mnogo toga umetnički mogu da doprinesem i Srbiji i svetu– kaže Marina Arsenijević.

Nadahnuta nasleđem

I dok je živela u Srbiji muzika Marine Arsenijević bila je inspirisana našim nasleđem. Na njenom prvom disku „Moj maternji jezik” našle su se kompozicije „Kosovo”, „Homolje”, „Praiskon”...

– Od kada sam došla na severnoamerički kontinent nisam imala dilemu da je moja misija da svetu predstavim srpsku muzičku baštinu i da kroz muziku spajam različite kulture, narode i religije,

Kada je američka televizija PBS (koju čini 345 stanica duž cele zemlje), Marinu pozvala da snimi koncert u okviru serije koncerata „Great performances”, za koju su snimali i Pavaroti, Bočeli, Sara Brajtman, odlučeno je da se koncert snimi u Ajzenhauer holu na poznatom Vest Pointu, vojnoj akademiji Sjedinjenih Država), u blizini Njujorka, sa čuvenim Orkestrom Vest Pointa i horom kadeta. Ona je tada osmislila program „Marina u Vest Pointu: jedinstvo kroz različitosti”, i to: Geršvinovu Rapsodiju u plavom, Mađarsku rapsodiju Franca Lista, Boemsku rapsodiju Fredija Merkjurija, zajedno sa njenim kompozicijama koje su predstavljale spoj melodija koje pamti iz detinjstva, u klasičnom, pop, džez i tehno aranžmanima. Za ovaj koncert, koji je emitovan više od 250 puta i koji je videlo više od 180 miliona gledalaca, dobila je Emi nominaciju u kategoriji „Muzička kompozicija”.

– U jednom od mojih dela „Pod suncem” koristila sam tradicionalnu srpsku melodiju „Ajde, Jano, kolo da igramo” zajedno sa poznatom melodijom sa Kosova „Kamen cvet” ili „Nezdmije Pagaruse”, sa tekstom koji peva hor kadeta Vest Pointa: „Pod suncem, mi smo svi jedno, jedna duša, jedno srce...” Ova vojna akademija, na kojoj se izučavaju i vojne strategije naših velikana Živojina Mišića i Stepe Stepanovića, u mojoj misiji je videla i svoju ‒ da promoviše različitosti, jer trenutno imaju kadete iz 26 zemalja, a među njima je više od dvadeset odsto žena kadeta.

Kao zaslužni američki doseljenik Marina Arsenijević odlikovana je Medaljom časti ostrva Elis, koju je dobilo sedam američkih predsednika (Nikson, Ford, Karter, Regan, Klinton, Buš, Tramp), kao i mnogi kongresmeni, naučnici, glumci... I Kajl Skot, američki ambasador u Beogradu, nedavno je odlikovao ovu pijanistkinju zbog doprinosa boljem razumevanju i poštovanju kulturnih razlika.

Kada govori o tome šta je obeležilo period dve decenije od njenog odlaska iz Beograda, naša sagovornica izdvaja sledeće:

– Iz Srbije sam otišla kao kompletan umetnik koji je obišao i poslednje selo u svojoj zemlji. Moji prvi koncerti bili su u crkvama širom Amerike i u šali kažem da sam na taj način upoznala sve religije koje u Americi postoje.

Koncert u Beloj kući

Poseban je, dodaje, bio poziv da svira u Beloj kući u čast nekadašnje prve dame Lore Buš. Održala je i brojne humanitarne koncerte, a prihod je išao za decu bez roditelja, bolesne i medicinsku opremu u Srbiji, kao i decu koja boluju od neizlečivih bolesti u Americi, što organizuje Fondacija „Make a wish”.

Na nastupima u SAD odala je poštu i žrtvama Aušvica. Kao dete je slušala priče od dede i babe, Živorada i Živke Arsenijević, kako su spasavali jevrejske porodice za vreme Drugog svetskog rata u Kuršumliji gde su živeli.

– Poznati novinar Jaša Almuli pisao je o njima u „Politici”. Nedavno sam dobila i članak iz Izraela u kojem se govori o povelji mom dedi „Pravednik među narodima” za spasavanje jevrejskih porodica.

Na 70. i 72. godišnjici od oslobođenja Aušvica svirala je Šopena, jevrejske melodije i tradicionalnu kompoziciju „America the beautiful”.

Osmislila je i omaž našem Nikoli Tesli, o čemu kaže:

– Kompoziciju „Teslino putovanje” izvela sam 2013. na Long Ajlendu, na mestu gde je bila poslednja Teslina laboratorija Vardenklif a sada je Teslin naučni centar. Pošto je Tesla, kao i ja, Srbin i Amerikanac, koristila sam reminiscenciju tradicionalnih melodija sa premisama klasike i džeza. Nedavno sam sa mojim orkestrom u Njujorku završila „Teslinu rapsodiju” koja je komponovana u formi Geršvinove Rapsodije u plavom i premijerno ću je izvesti sa simfonijskim orkestrima u Americi 2019. godine – ističe Marina Arsenijević koja je u američkoj državi Mičigen, u Blumfild Hilsu, osnovala porodicu sa lekarom Donaldom Bronom. On je nedavno sa njom posetio Beograd gde su u toku pregovori za njen koncert 2019. godine.

Značajno joj je, kaže, da pomogne projekte koji se odnose na uticajne Srbe u svetu. Kada je dobila knjigu od prof. dr Radmile Milentijević, istoričarke koja živi u Njujorku, „Život sa Albertom Ajnštajnom”, odlučila je da muzički opiše život Mileve Marić Ajnštajn.

Pravda za Milevu Marić

– Pošto knjiga u to vreme nije bila izdata na engleskom, pomogla sam da se preko moje izdavačke kuće „United World Press” pojavi na američkom tržištu, da na taj način ispravimo nepravdu koja je Milevi učinjena za života. Njen doprinos nauci je nesporan, manje je poznato da su Ajnštajnovi voleli i muziku i često priređivali male koncerte za prijatelje, gde je Albert svirao violinu a Mileva mandolinu i klavir.

U saradnji sa jednim od najstarijih pozorišta na Brodveju, La Mama, Marina priprema mjuzikl „Mileva Marić Ajnštajn” koji će biti, kaže, „Madam Baterflaj” novog vremena. – Moja muzika za predstavu se trenutno orkestrira, a premijera će zavisiti od producenata. O mogućnosti filmske ekranizacije priče o Milevinom životu razgovarala sam sa poslovnim partnerom Roberta de Nira koji vodi filmsku kompaniju „Tribeca Film”.

Zahvaljujući muzici Marina Arsenijević upoznala je i uticajne pojedince. U državi Kolorado, posle nastupa prišao joj je Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na Mesec. On i njegova supruga potom su je pratili na koncertima. Muzika ju je dovela i do porodice Mask koja je predvođena Ilonom, osnivačem Tesla auto kompanije „Space X”. Otac Džordža Klunija, novinar Nik Kluni, bio je konferansije na njenim koncertima kao deo TV programa PBS-a. Na početku karijere u Americi dobila je poziv da bude gost pop pevaču Majklu Boltonu koji je prodavao diskove u milionskim tiražima i on joj je otvorio vrata kod klasično-krosover publike. Nekadašnji izdavač čuvenog „Fortune” magazina Džim Hajes ukazao joj je priliku da otvori svetski festival muzike i pozorišta u Denveru i do danas ne propušta njene nastupe.

Nisam Britni Spirs za klavirom

– Moj prvi koncert u Karnegi holu 2003. godine bio je spoj klasične muzike i mojih kompozicija inspirisanih turbuletnom istorijom Srbije i Balkana. Kao umetniku mi je bilo vrlo bitno da ne izgubim sebe i svest odakle sam potekla i zato sam odbijala ponude agenata koji su želeli da me pretvore u Britni Spirs za klavirom – kaže Marina.


Komentari1
20c5b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Слобо Н
БРАВО Марина!!! За сваку похвалу ... Отаџбина треба да се поноси оваквим нашим појединцима у свету ... Али, кога (то) брига - Who cares? у овој јадној гомили завидљиваца, кад не могу да се "уграде"?? Само напред Марина!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja