nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35
DESET PITANjA O LjUDSKOJ PRIRODI

Hrabrost nije samo za heroje

Autor: Aleksandra Mijalkovićsubota, 18.08.2018. u 08:15
(Фото Пиксабеј)

Svako od nas može da iskaže sve pozitivne osobine, čak i kad je suočen sa najvećim životnim dramama, poručuje Salman Ahtar, psihijatar i jedan od najpoznatijih i najuticajnijih psihoanalitičara današnjice

Da li je, po svojoj prirodi, čovek dobar ili zao? Koliko na njegovu narav utiče nasleđe, a koliko okruženje? Mogu li stečene osobine da potisnu one sa kojim je rođen? Kada patnja jača, a kada slabi čoveka, odnosno, u kojim okolnostima ga čini boljom osobom, a u kojim od njega napravi čudovište? Da li su dobri ljudi srećniji?

Odgovori na ova pitanja veoma su se razlikovali i menjali tokom vremena. I danas postoje dijametralno suprotna tumačenja, od onih da je čovek u suštini „antisocijalno, lenjo i neinteligentno” stvorenje i da je sva dobrota koju je u stanju da proizvede samo njegov odbrambeni mehanizam – kako su smatrali otac psihoanalize Sigmund Frojd i njegovi sledbenici – pa do stava da je svako od nas stvoren „čist i nevin”, ali ga iskvare pohlepa i zavist ovoga sveta.

Rađamo se sposobni i za dobro i za zlo

Jedan od najpoznatijih i najuticajnijih psihoanalitičara današnjice, Salman Ahtar, doktor medicine, profesor psihijatrije u SAD, dobitnik mnogih međunarodnih nagrada, autor više od 70 knjiga – među kojima su kod nas prevedeni bestseleri „Psihologija dobrote” i „Psihologija patnje” (izdavač „Klio”) nedavno je boravio u Beogradu kao učesnik konferencije Evropske federacije psihoanalitičkih psihoterapeuta. Tom prilikom je prihvatio da za „Magazin” kaže do kakvih je zaključaka došao.

1. U svojim radovima, zasnovanim pored ostalog i na mnogobrojnim kliničkim slučajevima, dokazujete da čovek u suštini nije ni dobar ni zao, već da ima potencijale i za jedno i za drugo. Od čega zavisi kakav će biti?

Najlakše je reći – od mnogo toga. Od urođenih osobina, preživljenih trauma, načina na koji se suočava sa životnim nedaćama, spremnosti da se menja i razvija, podrške (ili njenog izostanka) iz okruženja, kulturološke, političke i ekonomske klime... Pre svega je važno da u najranijem detinjstvu dobije ljubav i pažnju majke i porodice, jer tada se oblikuje kao ličnost i gradi prve mehanizme odbrane. Sreća i dobrota postoje i dostižne su, često i bez pomoći psihologa i psihoterapeuta.

2. Kako pojedinac da zna da li je „dobra” osoba?

Ne možemo biti dobri ako ne znamo kad smo loši. Moramo da naučimo da živimo sa svim svojim osobinama, i dobrim i lošim, ali da umemo da razlikujemo jedne od drugih. Slično je sa našim osećajem individualnosti. Prepoznaćemo koliko smo i u čemu originalni i jedinstveni tek kad se upoznamo sa tradicijom i postignućima ostalih ljudi.

3. Može li dobrota biti i „kontraproduktivna”?

Naravno. Zamislite da imate u džepu svega 100 dolara, i nailazite na prosjaka. Ako ste dobar čovek, daćete mu nešto od tih para, recimo 10 dolara. Ako mu date sve što imate, onda ste u problemu, to je već samodestruktivno ponašanje. Takvi postupci nisu zdravo, normalno ponašanje.

4. A može li, s druge strane, i patnja biti korisna?

Patnja je sastavni deo života, baš kao i radost i uzbuđenje, prati nas u svim životnim razdobljima i pomaže nam da sazrimo, da se razvijemo kao potpuna ličnost, da naučimo gde su nam granice i da razumemo osećanja drugih ljudskih bića. Takva patnja je normalna i korisna. Ali postoji i takva koja je nepotrebna, prekomerna, patološka – i ona se leči. U „Psihologiji patnje” ukazujem na šest izvora takve patnje: strah, pohlepu i krivicu koji izazivaju bol kod neke osobe, i na obmanjivanje, izdaju i osvetu kojima ona povređuje druge.

5. Ljudi uglavnom o sebi misle da su dobri, časni, velikodušni... Zašto bi sebi i drugima priznali drugačija osećanja ili postupke?

Ljudi lažu, sebe i druge, iz nekoliko razloga. Iz socijalnih, da bi opravdali neko svoje ponašanje. Iz narcisističkih, da bi se predstavili u boljem svetlu. Iz sadističkih, da bi povredili drugu osobu. Iz koristoljublja, da bi tako ostvarili neki svoj lični interes. Iz profesionalnih razloga, da bi prodali neku robu ili uslugu. Iz egzistencijalnih, da bi spasli živu glavu. Iz patoloških – to su oni koji jednostavno nisu u stanju da kažu istinu.

6. U „Psihologiji dobrote” s puno optimizma dokazujete da je ova osobina čoveka prirodna, da dolazi „iznutra”. Kako se ispoljava?

Želeo sam da ublažim Frojdovo pesimističko gledište – po kojem su ljudska bića u svojoj suštini loša, a dobrota se javlja samo kao odbrambeni stav – ukazujući na poreklo, dinamiku, socijalna zadovoljstva i kliničke koristi od pozitivnih osobina, u koje ubrajam hrabrost (fizičku, intelektualnu, moralnu), rezilijentnost (kao „dobar” odgovor na posledice neke traume) i zahvalnost, i pozitivnih postupaka u koje svrstavam velikodušnost, praštanje i žrtvovanje.

7. Hrabrost povezujete sa mudrošću, radošću, samopotvrđivanjem, verom, a kukavičluk, kao njegovu suprotnost, sa strahom?

Kukavičluk, baš kao i hrabrost, može se ispoljiti kao fizički, intelektualni ili moralni, a svaki je, u suštini, strah da se ta osoba neće dopasti drugima i da će ostati sama. Hrabra osoba istrajava uprkos strahu, kontrafobična ne priznaje da se boji i postupa nesmotreno, a kukavica podleže strahu i povlači se iz borbe.

8. Dobar i hrabar čovek mora ponekad biti spreman da se žrtvuje za druge, to je isticano kao jedna od najvećih ljudskih vrlina u svim civilizacijama. Šta je od tog koncepta ostalo danas?

Osećaj odgovornosti i brige za druge, spremnost da im se pomogne, zadovoljstvo u doprinosu tuđoj dobrobiti, osnov su čovekoljublja. Put od altruizma do (samo)žrtvovanja međutim nije tako jednostavan, niti su sva samožrtvovanja plemenito motivisana. Jedno je dobrovoljno predavanje nečemu dragocenom, ili odustajanje od nečega radi viših interesa, a drugo egoistična potreba da se postignu neki lični, religijski ili politički ciljevi. Ona prva osobina je bila i ostala jedan od dokaza čovekove sposobnosti za dobrotu i plemenitost. Na neka pitanja ipak još nemamo odgovore, recimo da li se u vreme ekonomskih kriza ljudi žrtvuju više ili manje, da li je koncept mučeništva jednako zastupljen u svim kulturama, jesu li žene spremnije da se žrtvuju od muškaraca (s obzirom na majčinski instinkt)...

9. Na konferenciji u Beogradu ste govorili o razlikovanju „kuće” od „doma”, pored ostalog navodeći i sopstveno iskustvo odlaska iz Indije u Ameriku. U vreme kad stotine hiljada izbeglica traga širom sveta za mestom gde će započeti novi život, ova tema je sve aktuelnija...

Svi, naravno, znamo da je „kuća” mesto, zgrada, objekat, a „dom” osećanje sigurnosti, pripadnosti, bliskosti. Otkad napustimo svoj prvi dom, majčinu utrobu, tragamo za tim osećanjem. Nalazimo ga na mestima gde smo odrastali, gde nam je bilo prijatno, gde smo povezani sa svojim korenima, bliskim osobama... To može biti dvorište u kojem smo se kao dete igrali, ulica u rodnom gradu kojom smo godinama prolazili, nečija kuhinja, miris i ukus jela koje nam je pripremala baka, klupa na kojoj smo sedeli sa prvom ljubavi, pesma koju smo slušali od majke...

Te simbole tražimo i u novoj sredini gde nam je sve drugačije i strano, i ako ih „prepoznamo” osećamo se bolje. Trudimo se da ih reprodukujemo tu gde smo se zatekli, da bismo se ponovo osetili bezbedno. Deca koja se često sele gube upravo taj osećaj sigurnosti, taj „unutrašnji dom”.

10. Šta danas znači beskućništvo?

 Beskućništvo može biti političko, kao posledica izbeglišta ili izgnanstva, psihičko, kao neadaptiranost na novu sredinu, ali i objektivno – usled siromaštva ili bolesti.

Izvor hrabrosti

– Hrabra osoba crpu svoju snagu iz samopouzdanja kao rezultata bezuslovne ljubavi majke u detinjstvu, poznavanja sopstvene ličnosti i odanosti svojim uverenjima, ali i iz kulturne i društvene strukture kao što su religijska verovanja, etnička pripadnost, rodoljublje i istinska posvećenost nekim vrednostima i idealima – kaže Salman Ahtar.

On smatra da se hrabrost razvija u kontekstu šest razvojnih koraka. Prvi čine faktori konstitucije (urođenih osobina); drugi (uspostavljanje „zaštitnog oklopa”) i treći su ljubav, podrška i poverenje majke; četvrti je očeva uloga; peti su igre latencije i rane adolescencije u kojima se gubi i ponovo uspostavlja sigurnost; šesti je identifikacija sa herojima.

Lekcije poznatih iz patnje

Da objasni rezilijentnost, psihološku otpornost, odnosno sposobnost da se prilagodimo teškim životnim nedaćama i problemima, dr Salman Ahtar odabrao je sudbine jednog od najpoznatijih naučnika današnjice i dvojice slavnih holivudskih glumaca.

– Stiven Hoking je imao teško neurološko oboljenje, Kristofer Riv potpunu paralizu kao posledicu pada s konja, a Majkl Džej Foks Parkinsonovu bolest. To su tri izuzetna čoveka koja su pokazala sposobnost da uspešno prevaziđu strahote koje su im se dogodile. Zajednička tačka za svu trojicu je da su imali brižne roditelje i izuzetne talente koji su još u detinjstvu uočeni i podsticani; rano su se uverili u svoju telesnu snagu, integritet, čak superiornost (veslanje kod Hokinga, jedrenje i jahanje kod Riva, hokej na ledu od Foksa); imali su supruge koje su ih volele i podržavale i više nego dovoljno „iskustva efikasnosti” – trud koji su uložili doneo im je ne samo željene rezultate već i javno priznanje. Najzad, imali su i pouzdane finansijske resurse – objašnjava Ahtar.


Komentari1
2e889
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavka T.
Odlican intervju sa jednim savremenim istrazivacem koji je duboko pronikao u tajne ljudskog duha. Dobro i zlo, hrabrost i kukavicluk, patnja -nosenje sa njom i prevladavanje iste - vecite su i neiscrpne teme koje ovaj plodni autor veoma uspesno obradjuje. O protivurecnoj prirodi covekovoj i "ljuskim sansama" Dostojevski je rekao: "Hm... da... sve je u rukama covekovim, a sve mu ispred nosa umakne samo zbog kukavicluka...to je aksiom ... i zanimljivo je cega se ljudi najvise boje!... Novog koraka i svoje nove reci najvise se boje...Uostalom, ja i suvise brbljam. Zato sto brbljam nista i ne radim. A mozda je, doduse, i obrnuto: brbljam zato sto nista ne radim".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja