utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:37
TV BAROMETAR

Čiji su naši živci

Autor: Meri Bilićponedeljak, 20.08.2018. u 08:00

Televizije bi trebalo da nas zabave i objektivno i pravovremeno informišu. Ako to nije preveliko očekivanje, i da obrazuju. Ali, najbolje im polazi za rukom da nas na razne načine – žestoko nerviraju.

Sport je, zahvaljujući brojnim događajima, od Svetskog prvenstva u fudbalu do susreta u košarci, tenisu, plivanju, atletici… spasio televizijsko leto od monotonije. Ali su se sportski komentatori iz sve snage trudili da gledaocima pokidaju živce. Odavno smo dobili dve kategorije ljubitelja sporta, one koji prenose gledaju bez tona i one koji ga prate na specijalizovanim kablovskim kanalima ili na onima iz regiona. A kriterijum je – idem tamo gde me komentator najmanje nervira!

Čudno je to: danas sportski novinari govore ili ono što je gledalac video ili ga opterećuju svojom procenom šta je sportista mogao ili trebao da uradi – a nije. A pre mnogo decenija je Radivoje Marković na Radio Beogradu tako komentarisao utakmice da su slušaoci imali utisak da su među navijačima na stadionu.

Dugovečni i popularni  kviz „Slagalica”, uz koji gledaoci i uče i proveravaju znanje, počeo je da ih obmanjuje netačnim odgovorima. Tako je u julu na ekranu pisalo da je pijanista Kemal Gekić – violinista, a nedavno je na postavljeno pitanje gde se nalazi Dvorana slavnih rokenrola, takmičaru koji je pogrešio u odgovoru na ekranu ispisana kao činjenica da je u američkoj saveznoj državi Klivlend. Naravno, Klivlend je grad u državi Ohajo. Sigurno je da nema vernih gledalaca koji se u takvim spornim trenucima ne sete vremena legendarne Milke Canić, supervizora „Slagalice”!

Nedavno istraživanje je pokazalo da je udeo reklama u programu televizija s nacionalnom frekvencijom preko osam posto. Kad na to dodate promotivne spotove za emisije i serije, taj atak na gledaoca je još veći.

Sve televizije u svetu se finansiraju prodajom reklamnog prostora. Samo, pitanje je kakvog. Posle reklame za digitalnu televiziju, za koju su angažovani Lepa Brena i glumac Enes Hadžihafizbegović (omiljeni par iz filma „Hajde da se volimo”), gde se on nervira zbog slabog signala i čupa kosu (ili uši), pokušava da otkine sopstvenu glavu i udara daskom po pomorandžama (?!), gledaocu preostaje samo da popije bensedin i tako pobegne od agresije kojoj je prisustvovao. Ako ste izbegli tu reklamu, sačekaće vas ona u kojoj vas glumac i bivši igrač američkog fudbala Teri Kruvs, urlajući, ubeđuje da kupite dezodorans „za pravog muškarca”.

Kako sve to preživeti?


Komentari2
d57c4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган.Б
У потпуности се слажем са вашим коментаром, али треба додати још и то да нам је неко од врсних познавалаца граматике српског језика наметнуо ново правило акцентовања самогласника "а" тако да неке речи као што су Америка,Канада,Аустралија,Александар звуче као новоговор у Хрватској, а када се томе дода да на државној телевизији немамо лектора који ће водитеље упутити да не говоре наречјем краја из кога су дошли него књижевним српским језиком,није ни чудо што је тон више искључен него укључен.
Dogif
Dragane, nista nije bolje ni na radio stanicama, a Boga mi, ni u "POLITICI" - nestalo je cistog, knjizevnog srpskog. To je trend koji vlada u svetu, a mi smo, kao ona zaba, podigli nogu - sticajem okolnosti slusam BBC radio (Medjunarodni servis), gde se vise ne cuje ni rec Engleskog engleskog: jedan spiker je iz Ugande, jedan je Indus, lokalni saradnici su svuda po belom svetu (i svaki sa svojim engleskim akcentom)... A najcudnija je novinarka koja ima jaku govornu manu, pa ne moze da izgovori R (nekako onako, samo mnogo jace od Seseljevog "ViLovitica i KaVlobag"). No, vama i meni izgleda ostaje da mozemo samo da se zalimo i upozoravamo: Nemo da se frljas s padezi, moze da ti predje u navici...
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja